petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 17.02.2021. u 18:21 Predrag Božin, Miroslav Ćuk
ZANIMLjIVA SRBIJA

Misterije Špicerovog dvorca

U Beočinu, varošici na obroncima Fruške gore, samuje, sakriveno u gustom rastinju, oronulo zdanje u kojem je čuvani mađarski arhitekta spojio gotiku, renesansu i barok, uz dodatak kulture Dalekog istoka
За пројекат ангажован је чувени мађарски архитекта Имре Штајндл (Фотографије П. Божин)

U Vojvodini postoji više od 80 dvoraca koji potiču između dva svetska rata. Neki i danas krase polja i ravnice, dok je većina njih zaboravljena, u ruševinama, u zagrljaju prirode. Čak i takva – porušena, zarasla i na margini sećanja – ova zdanja su interesantna, možda i više od onih koji se i dalje hrabro drže.

Tipičan primer nalazi se na desnoj obali Dunava, u Beočinu, varošici na obroncima Fruške gore. Dvorac porodice Špicer, sakriven u gustom rastinju, samuje. Njegovo oronulo stepenište i ostaci polupanog vitražnog stakla popularni su na selfi fotografijama. To je samo trenutna zainteresovanost, ali ponekad i ona probudi želju da se sazna više, zaviri u prošlost.

Do pisanih dokumenata o Špicerovom dvorcu teško se dolazi. Više ih je na mađarskom nego na srpskom jeziku, kao i za većinu drugih zdanja u Vojvodini, sagrađenih između dva svetska rata. Puno obećanja, još više nezainteresovanosti čekalo nas je na svakoj adresi na koju smo se obratili u potrazi za dokumentima o dvorcu. Udruženim snagama uspeli smo da dođemo do podataka o sudbini dvorca, koja je očekivano, povezana s razvojem Beočina.

Svedočanstvo jednog vremena

Grad se proslavio 1839. otvaranjem fabrike cementa u vlasništvu Adama Klarka i suvlasnika Eda Špicera. Odavde je brodovima Dunavom transportovan cement za prvi budimpeštanski most – Lančani most, tako da je razumljiva i odluka Špicera da 1898. baš na ovom mestu izgradi i svoj dvorac. Angažovan je Imre Štajndl, poznati arhitekta, čije je najznačajnije delo zdanje mađarskog parlamenta u Budimpešti, nastalo 1904. godine.

Dvorac na prostoru Beočina, u prelepoj prirodi, posebnog stila, tada još nepoznatog Evropi, za velikog arhitektu bio je novi izazov. Posebna odlika ovog dvorca uzbudljiva je kombinacija gotike, renesanse i baroka uz dodatke kulture Dalekog istoka. Rezultat je bio interesantna, međusobna igra raznih epoha, uz to unikatni eksperiment i svedočanstvo jednog vremena.

Danas je ovo zdanje spolja neprivlačno, s armaturom koja se vidi sa svih strana, nepotrebno bilo kome.

Međutim, nije uvek bilo tako. Nekada, iz daljine su pogled privlačili odžaci, koji su lepotom i stilom verovatno podsećali na stare francuske dvorce. I bašta je napravljena po ugledu na kraljevske dvorove.

Najimpozantniji prostor u unutrašnjosti zdanja bio je centralni hol. Kroz bogatu upotrebu mekih boja, oponašanje istorijskih modela slavne arhitekture, bio je teatralan, posebno zbog balkona na spratu s kog se pružao predivan pogled na njega. Naravno, tu je i gornja prostorija, s koje se izlazi na balkone.

Duh kojim se vodila secesija, ovde najviše zastupljena, izražava se i danas kroz vidljivu kombinaciju tipičnog mađarskog cvetnog stila u dominantnim roze i mekim plavim bojama s renesansnim lukovima.

Tu je još i pločnik s dekorativnom šarom koji, kao i sam dvorac, prkosi zubu vremena.

Nažalost, ono najlepše je nestalo. Staklene bašte više nema, mala kapela je nestala s lica zemlje. Zidove je nekada krasila lamperija, dajući prostoru posebnu toplinu. Parketni pod je zamenila zemlja, „ukrašena” biljkama koje polako zauzimaju i unutrašnjost građevine. Ulaznih vrata s velikim, metalnim „S” takođe više nema. Nema ni kamina od zelenih žolnaji kaljeva, urađenih po posebnim nacrtima. Peć iz najpoznatije fabrike tog vremena krasi možda nečiji dom, ali ne i ovaj dvorac. Na njegovom mestu danas je zgarište. Žolnaji keramika vidljiva je na Rajhlovoj palati u Subotici, Marijinoj crkvi u Novom Sadu, hotelu „Moskva” u Beogradu i na oko hiljadu građevina širom Evrope.

Meštani kažu da se o dvorcu prepliću razne priče. Beočinci ga nazivaju „Kuća sova i slepih miševa”, „Dvorac duhova” „Ukleti dvorac”. Poseta donosi nesreću, kažu, ne valja tamo ići. Bez odgovora ostaju molbe da nam se ispriča barem jedna priča.

Ostala je tek legenda opisana u knjizi „Snovi zatravljenih kula” Milana Belegišanina. Po njoj, ime vajara koji je izvajao skulpture nikada se nije znalo, mada je navodno kad je dvorac počeo da se rastura, pre nekoliko desetina godina, u sivilu ohlađenog pepela peći, pronađen pergament u kojem je opisana sudbina tvorca gipsanih ukrasa.

Nadorovi ukrasi

„…Po sjaju njegovih očiju bih rekao da dolazi s Dalekog istoka. Zove se Nador. Otkad je stigao, nije progovorio ni jednu jedinu reč. Samo ćuti i gnječi gips za fasadu i ukrase za zamak. Ono što me je zaprepastilo, to je da na svakoj ruci ima po sedam prstiju. Šake su mu toliko velike da prekrivaju hladom čitavu fontanu, kada ih ujutru diže uvis da se pomoli izlazećem suncu…”

„Juče se dogodilo nešto užasno. Bio je poslednji dan Nadorovog rada. Negde oko podne završio je i lik istočnjačkog zmaja na gipsanoj peći. Pre no što je počeo da se pakuje, stao je pred fasadu da vidi svoje delo i zadovoljan je otvorio desnu šaku. Bila je puna mrvica hleba. Toga trenutka sam pomislio da sam se možda ogrešio o tog neimara. Prvo mu je u šaku sletela nežna bela golubica, ali Nador je nije nahranio, no je šaku stisnuo i grudvu krvavog perja hitnuo ka najvišem dimnjaku. Umorivši se od prevare i zla seo je na svoj divan u gornjoj sobi da se odmori pred put. U sumrak ga je stigla osveta. Dok je spavao, golubovi su ga sasvim pokrili svojim izmetom, tako da su ga potpuno zalepili za divan. Pre noći se i sam pretvorio u golubiji izmet… ”

Pred početak Drugog svetskog rata porodica Špicer je odbegla, a nakon dolaska komunista na vlast objekat je nacionalizovan i od tada je služio kao gradska biblioteka, dom kulture, radio-stanica, sedište rukometnog kluba, a na kraju i kao ekskluzivni restoran. Špicerov dvorac se danas nalazi na listi spomenika kulture, ali, ako se ništa ne preduzme, ni toga više neće biti.

Sveta ptica

Divnim čudom, još uvek su vidljivi neki spoljašnji ukrasi. Jedan, možda najznačajniji za kulturu i istoriju ovih prostora, nalazi se izdignut na baroknom zabatu. Reč je o turul ptici, mitološkom simbolu mađarske nacije. Sveta ptica, koja je krasila mnoge građevine i kojoj su podizani mnogi spomenici, od kojih je danas opstao samo jedan, u Tatabanji u Mađarskoj.

Raskoš kroz bojeno staklo

U donjoj zoni zgrade, ispod terase, nalazio se glavni ulaz, uvučen, zasvođen trolučnom konstrukcijom. Arhitektonski neobično rešenje za čuvenog arhitektu, pomalo kitnjasto i nezgrapno za istančan ukus 19. veka. Na ovom ulazu postoje i danas tri otvora od kojih su dva bila prozorska okna, a jedan prohodna vrata. Međutim, cilj je postignut: prostor je bogato osvetljen, ukrašen konzolama, kružnim medaljonima, skulpturama.

Na suprotnoj strani pročelja nalazi se monumentalni prozor, nekada ispunjen bojenim staklom, nad kojim se uzdiže veliki kružni otvor s ostacima kitnjaste dekorativne plastike.

Komеntari6
d24b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DJURA NIKOLAJEVIC
Treba ga ponuditi cementari cak i besplatno, cementara bi ga sredila jer je deo njihovog nasledja.
Predrag Božin
Po jednom izvoru koji sam dobio, objekat jeste pod zaštitom države, ali je dat na upravu opštini Beočin. Tako da bi sama opština morala učiniti prvi korak u obnovi ovog zdanja.
Katarina
Ovo je osobeni dragulj. Zar nebi mogao da se nadje neki arhitekta koji se profesionalno bavi restauracijom starina. Mogao be da se poveze sa kolegom is Evropske Unije. Sigurna sam da kad bi oni znali za ovaj dvorac EU be finansirala projekat. Uzelo bi malo vremena i strpljenja ali vredi pokusati. Probajte Holandjane...oni su izvrsni umetnici.
Живко(пиши ћирилицом)
Интерес за овакве објекте,одн.за њихов опстанак не постоји и само је питање зашто!?Институције културе немају новца да би их одржавали,а привредници имају прече бриге због опстанка у времену короне. Евидентно је да је велика штета,зато што они пропадају.Прво треба видети ко је власник(ко располаже правом коришћења), али тај се скрива из њему познатих разлога(то су или локалне самоуправе или сама држава)јер се у тим објектима не виде приватни интереси,а за општенародне кога брига....
SLOBODAN MIKAVICA
Volio bi da se nadje neki prajlija,ljubitelj lijepih zdanja pa da ga rekonstruise. Srbiji manjka slicnik gradjevina buduci da je stotinama godina bils izlozena ratovima. Sta o tome misli Zavod za zastitu spomenika kulture Srbije? Bar neka povede neku akciju, bilo bi dosta amatera da pomognu novcano bilo da se radi o pojedincima,velikim firmama koje je bi bile mecene. Vazno je pokrenuti inicijativu!
Slavko Petrov
Verovatno ce se naci. Primera je nekolicina u juznom i srednjem Banatu. Par slicnih letnjikovaca veleposednika Dundjerskog postali su privatna svojina, ali se u saradnji sa Zavodima za zastitu kulturnih dobara u njih ulaze, obnavljaju se, odrzavaju se i mahom su dostupni posetiocima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja