utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 18.02.2021. u 12:07

Značaj i obeležja Sretenjskog ustava

(Новица Коцић)

Ustav Kneževine Srbije donet i potvrđen na Sretenjskoj skupštini u Kragujevcu 15. februara 1935. godine je prvi demokratski ustav tadašnje Srbije, donet po ugledu na demokratske ustave u Evropi. Usvojio je načela Deklaracije o pravima čoveka i građanina, dokumenta koji je donet u Francuskoj kao tekovina Francuske revolucije od 14. jula 1789. godine.

Ovaj ustav je veliko pravničko delo našeg poznatog publiciste i diplomate Dimitrija Davidovića. Sadržao je četrnaest poglavlja i 142 člana, a građanima Srbije, pa i strancima pod određenim uslovima, bila su zagarantovana osnova ljudska prava kao što su pravo na život, na ljudsko dostojanstvo, na slobodu, „jer da niko u Srbiji ne može kažnjen biti, već po zakonu i po presudi nadležnog suda”. Svaki Srbin je gospodar svoga imanja, a svakom građaninu Srbije, uzimajući u obzir njegove sposobnosti, otvoren je put prem svim činovima.

Ustav je ustanovio i instituciju narodne skupštine koja, međutim, nije imala funkciju zakonodavne  vlasti, osim da određuje „svaki danak samo za jednu godinu”.

Podela vlasti po ovom ustavu regulisana je tako da zakonodavnu i izvršnu vlast obavljaju knez i državni savet sastavljen od šest ministara (pravosuđa, unutrašnjih dela, finansija, inostranih dela, vojnih dela i prosvete), sa predsednikom i glavnim sekretarom saveta. Svaki od ministara predlaže sovjetu (savetu) zakone i uredbe, koje ovaj organ pregleda i potom ih na svojim zasedanjima podnosi knezu na odobravanje. Knez je dužan da o predlogu saveta odluči u određenom roku, ali ima pravo da svaki zakon i uredbu ne odobri odmah, ali kad mu savet ove predloge dostavi i treći put uz nove i iscrpne dokaze, koji nisu na štetu naroda ili protiv samog ustava, onda ih knez odobrava.

Pravosuđe je u nadležnosti sudova, koji sude u tri stepena, u prvom stepenu okružni sudovi, u drugom (apelaciji) veki sudovi, a u trećem i poslednjem stepenu jedno odeljenje koje određuje državni savet.

Ovakav liberalno-demokratski ustav bio je na snazi samo 55 dana. Očito je da nije odgovarao velikim silama, Austriji, Turskoj i Rusiji, državama koje tada nisu imale svoje ustave. Svakako da je susednoj Austriji i Turskoj smetala vojna moć Kneževine Srbije kojom je rukovodilo ministarstvo vojnih dela. Ustav je smetao i samom knezu Milošu koji je sada svoju apsolutnu vlast morao da deli sa savetom.

Bez obzira na sve to, Sretenjski ustav bio je pravni okvir i temelj za razvoj ustavnosti i zakonitosti u formiranju Kneževine Srbije u pravnu i uređenu državnu zajednicu. Zato se u Srbije 15. februar i slavi kao Dan državnosti.

Branislav Matić,
sudija u penziji

Komеntari2
54fe6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
Поткрала се грешка -- није 1935. него 1835.
Киза
У земљи Србији постоји једна занимљива појава да смо склони да величамо оно што није ни заживело или нешто што је кратко трајало, на уштрб онога што се остварило и у стварности трајало! Тако рецимо имамо сретењски устав(50 дана) наспрам радничког самоуправљања (50 година), краљевина(36 год.) - република(87г. и још траје), четници(изгубили рат на страни нациста) - партизани(победници признати од антифашистичке коалиције)! Та аутодеструкција се наставља до дана данашњег. Само кажем...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja