Ponovo se zahuktava diskusija o uvođenju vojnog roka, a sagovornici koje ste vi u Temi nedelje (7. 2. 2021) konsultovali izneli su glavne argumente za i protiv. Mislim da je prof. Madžar najbliži istini: to bi bilo bacanje para, utoliko pre što je naš jedini mogući neprijatelj NATO, a njega sigurno ne možemo pobediti. Argument da bi se oživljavanjem kasarni oživela usnula privreda pojedinih palanki mi se čini besmislen: ako se već daje novac, onda je bolje uložiti ga u infrastrukturu ili olakšice investitorima koji bi uložili u te ekonomski zamrle sredine nego u kasarne od kojih bi eventualnu korist imalo nekoliko lokalnih ugostitelja. Ili, ako se daje za vojsku, onda je bolje dati da profesionalni vojnici imaju veće plate, bolju opremu, naoružanje, da lakše dođu do stana itd.
Jedan važan aspekt je u vašim prilozima samo dotaknut: mogućnost da i žene služe vojsku. SPS predlaže da to bude na dobrovoljnoj bazi, ali ako se uvodi obavezni vojni rok, ako se borimo za jednakost polova, ako već imamo žene kao profesionalne vojnike i ženske kvote za razna tela i ustanove, onda bi jedino što bi bilo u skladu sa jednakošću svih građana, bilo i obavezno služenje vojnog roka za žene. Drugo rešenje, koje bi bilo teško uskladiti sa napred navedenim vrednostima, bilo bi da vojsku kao nekad služe samo muškarci, ali bi onda trebalo otpustiti sve žene oficire i podoficire – što opet ne bi bilo fer prema njima, kad im je već omogućeno da izaberu vojni poziv. I zbog manjeg troška, i da bi se izbegle ovakve moralno-pravne dileme, bolje bi bilo zadržati sadašnje rešenje sa profesionalnom vojskom – u koju država, ako ima sredstava, može i više da uloži.
A što se nekog sazrevanja i osamostaljivanja u vojsci tiče, mislim da je to besmislica: vojnici moraju da rade šta im se naredi. Nigde čovek nema tako malo mogućnosti da sam rešava svoje probleme kao u vojsci. Jedino korisno što sam ja naučio za godinu dana vojnog roka bilo je da uvek sa sobom nosim toalet-papir - a toga bih se ubrzo i sam dosetio i bez služenja vojske. Ako se brine o obuci rezervista, to se može obaviti tokom mesec-dva obuke u radno vreme sa obveznicima koji bi inače živeli kod svojih kuća. Bilo bi to mnogo jeftinije, izazivalo bi manji otpor a cilj bi se postigao, jer sve važno što prosečan vojnik treba da savlada od obuke može se naučiti za mesec-dva: glancanje čizama do besvesti, čišćenje kasarnskog kruga ili nameštanje kreveta pod konac ne spadaju u veštine važne za odbranu zemlje.
Zoran Janjetović,
Beograd
