ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 18.02.2021. u 13:33 Ana Vuković

Bez Poliklinike studentima otežan put do zdravstvene zaštite

Predstavnici akademaca u Ministarstvu zdravlja dobili uverenja da se ustanova iz Krunske neće pripajati DZ „Vračar” – Gašenje Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata najteže bi podneli akademci sa hroničnim i malignim bolestima
(Фотографије Небојша Марјановић)

Namučeni prehladama ili bilo kojim drugim boljkama, akademci će i ubuduće pomoć tražiti od lekara iz Studentske poliklinike, a neće, kako je najavljivano, čekati da ih prozovu iz ordinacije Doma zdravlja „Vračar”. Jer, prema Nacrtu plana optimizacije ustanova zdravstvene zaštite, studentska ustanova trebalo bi da se institucionalno pripoji vračarskom domu zdravlja. Ali, Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata neće se gasiti, tvrde iz Omladinske mreže Srbije, čiji su predstavnici, kako prenosi Tanjug, na sastanku u Ministarstvu zdravlja zaključili da se dosadašnji režim brige o zdravlju studenata neće menjati.

– Dobili smo čvrsta uverenja da do toga neće doći i da ćemo biti partneri u ovome da iznađemo rešenje koje će biti prihvatljivo i za studente i za državu i za Studentsku polikliniku. Sve ide u tom pravcu da poliklinika postoji zasebno, da ne bude pripojena domovima zdravlja kako se spekulisalo u javnosti tako da verujemo da će sistem koji bude napravljen ostati na ovom modelu koji će biti nadograđen u saradnji sa Ministarstvom zdravlja – rekao je Danilo Potparić, predsednik Omladinske mreže Srbije.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Aleksandar Stefoski rekao je da je Nacrt plana optimizacije zdravstvenih ustanova u Srbiji predložen tako da izvrši maksimalnu racionalizaciju kako bi se dobila što bolja, kvalitetnija i brža zdravstvena usluga. Ne postoji predlog o zatvaranju Studentske poliklinike, već se traži najefikasniji model da studenti zadovolje potrebe za zdravstvenom zaštitom. Nacrt će, podsetio je on, do 22. februara biti na javnoj raspravi, i sve do tada će moći da se daju predlozi za eventualne izmene i dopune.

A po svemu sudeći, mnogo će glasova biti za to da Studentska poliklinika ostane da funkcioniše po dosadašnjem principu. Po Nacrtu plana bi, kako je u pisanim odgovorima objasnila Marija Obradović, direktorka Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata, čuvena institucija iz Krunske postala samo ogranak DZ „Vračar” u kome bi nastavile da rade samo tri osnovne službe, a stacionar bi bio ugašen.
A budućnost u kojoj bi zdravstveni kartoni od oko 97.000 akademaca prešli u nadležnost doma zdravlja najmanje gradske opštine njoj ne izgleda ni najmanje optimistično.

– Specijalisti će biti raspoređeni na deficitarna mesta u domovima zdravlja, čime će student teže dolaziti do specijalističkog pregleda. Student iz unutrašnjosti, koji studira u Beogradu, neće moći da stigne na bolničko lečenje bez overe komisije. Najviše će biti oštećeni studenti sa hroničnim i malignim bolestima, kao i studenti sa posebnim potrebama – objašnjava Obradovićeva.

Institucionalnim spajanjem planirano je da se kadar deli između zdravstvenih ustanova, a sa već minimalnim kapacitetima tehničko-administrativnog osoblja nemoguće bi bilo obavljati tekuće poslovanje, navodi direktorka ilustrujući da ustanova ima jednog majstora za sve popravke u dve zgrade i na punktovima, a jedan vozač razvozi hranu za bolesnike, veš i otpad i paralelno obavlja koordinaciju sa drugim zdravstvenim ustanovama kada je potrebno hitno dostaviti dokumentaciju.

Da će ako se ovaj plan usvoji doći do velikog problema shvatili su i sami akademci, koji su već pokrenuli nekoliko internet peticija protiv gašenja Studentske poliklinike. Brine ih da će najviše trpeti baš oni.

– Spajanjem ovog zavoda sa domovima zdravlja izgubila bi se efikasna i sveobuhvatna zdravstvena zaštita za studente, uključujući ranu dijagnostiku kakva danas postoji. Veoma je značajan i naš stacionar u kome se zbrinjavaju svi studenti, a posebno iz studentskih domova, strani studenti uključujući i studenti iz zemalja u okruženju – ističe Obradovićeva.
Mladi su, prema njenim rečima, posebno ranjiva grupa, a studentsku omladinu Srbije čini 262.108 studenata.

– Za razliku od drugih ustanova primarne zdravstvene zaštite, Zavod ima stacionarni deo, što se pokazalo izuzetno važnim godinama unazad, u vreme crevnih epidemija, osipnih groznica, mononukleoze, respiratornih bolesti, a posebno za vreme epidemije kovida 19, u toku koje su studenti, a posebno iz kolektiva, u velikom broju bili hospitalizovani u studentskom stacionaru – naglašava Obradovićeva.

Komеntari9
5be88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Minja
Studentsku populaciju u Bgd, na primer, čine studenti iz cele Srbije. Velika je stvar da imaju svoju polikliniku i znaju gde da se obrate za pomoć, s obzirom da stanuju u svim delovima grada. Svuda u svetu se posebna pažnja obraća na zdravlje studenata, kako fizičko tako i mentalno, s obzirom na izazove vremena u kome živimo. Zato ih podržavam u nastojanju da se izbore da poliklinika ostane za znjih tu gde jeste.
Jovan
Bojim se da je neko "bitan" bacio oko na ovu lepu zgradu
Бранислав Станојловић
Та зграда је била корисна здравствена установа ДАЛЕКО пре него што постаде студентска поликлиника. У томе породилишту сам рођен пре 77 година.
Јелена
Аха значи у домовима здравља остају само основне службе а све специјалности се пребацују на секундарне установе. Дакле смањује се здравствени систем али порези остају исти? Зашто онда плаћам порез ако не могу да добијем услугу која ми треба већ сам приморан да идем код приватника да ме он дере као да сутра не постоји?
Станиша Младеновић
Ако ћемо поштено економски то пуно кошта а ионако ће отићи из Србије, а са друге стране то су наша деца и треба дах негујемо јер их на жалост има све мање.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja