četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 18.02.2021. u 22:00 Ivana Albunović

Raste tražnja za zakup državnih parcela i u centralnoj Srbiji

Zemljište se nudi u višegodišnji zakup od pet ali i na 10 i 15 godina, što je dodatno povećalo interesovanje
(Фото EPA-EFE/Ronald Wittek)

Zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i cena zakupa parcela imaju tendenciju rasta i u godini pandemije. Uobičajeno je da se borba za svaku slobodnu plodnu oranicu vodi već godinama u Vojvodini. Ono što je karakteristično jeste da se povećanje interesovanja za najam državnih oranica sve više primećuje i centralnoj Srbiji.

– U velikom delu opština završeni su drugi i treći krug javnog nadmetanja, i definitivno možemo da kažemo da postoji povećano interesovanje za zakup državnog zemljišta. To se može videti po površinama koje su date u zakup i u Vojvodini i u centralnoj Srbiji – kaže za „Politiku” Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

Dodaje da je, pre nekoliko godina, bilo na desetine opština u Srbiji gde uopšte nije bilo interesovanja za najam ali da je takvih sada „jako malo”.

Prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište koji su dostavljeni našem listu, u nizu lokalnih samouprava (u odnosu na 2018–2019) porastao je broj zakupljenih hektara.

– Biće ih još kada se završi postupak javnih nadmetanja. Rast površina pod zakupom je zaista važan – navodi Lakić i ističe da takva tendencija postoji unazad godinu, do dve ali da sve ovo nije došlo samo po sebi, već je posledica niza aktivnosti koje je sprovodila Uprava za poljoprivredno zemljište kako bi animirala poljoprivrednike da zemljište uzmu u zakup.

Prema njegovim rečima bitan uticaj na veće interesovanje ima to što danas imamo digitalno upravljanje zemljištem, kao i digitalna javna nadmetanja.

– Pre svega, postoji otvorenost. Rang-liste se objavljuju na sajtu, tako da svako može da ima uvid u podatke. Poljoprivrednici, takođe, mogu da vide kojim zemljištem država upravlja i šta se nudi u zakup, tačan položaj i stanje na terenu na različitim satelitskim podlogama. To je jako važno, jer da bi neko postao zakupac mora da vidi i gde se to zemljište nalazi, koliko je recimo udaljeno od puta – kaže Lakić.

Drugi razlog rasta interesovanja, dodaje, jeste i to što se zemljište sada nudi u višegodišnji zakup od pet ali i na 10 i 15 godina. Prosečna prošlogodišnja cena zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji bila je 183,6 evra po hektaru. Međutim, kako je objavio „Agrosmart”, u gotovo svim lokalnim samoupravama prosečne cene su više.

U Staroj Pazovi prosek je 507 evra, u Temerinu 490, u Srbobranu 241, u Kuli 229… Novi Bečej je, navodi se, jedna od malobrojnih vojvođanskih opština u kojoj zakup poljoprivrednog zemljišta košta manje od republičkog proseka – 100 evra.

Naš sagovornik objašnjava da u ovoj fazi postupka, u februaru, još nemamo precizne podatke o prosečnoj ceni zakupa zemljišta na nivou Srbije, jer dobar deo Vojvodine nije završio javna nadmetanja. Međutim, tendencija jeste da rastu i potražnja i cena, zaključuje Lakić.

U oko 60 lokalnih samouprava zabeležen rast

U Boljevcu je, recimo, broj zakupljenih hektara gotovo udvostručen sa 273 na 538 hektara, kao i u Kruševcu sa 51 na 106 hektara. U Dimitrovgradu je došlo do povećanja sa 1.402 na 2.508 zakupljenih hektara, Leskovcu sa 1.499 na 1.980, a u Požarevcu sa 144 na čak 1.796 hektara, što je verovatno jedan od rekordnih porasta.

Iz do sada obrađenih podataka može se videti da je u oko 60 lokalnih samouprava u Srbiji zabeležen rast zakupljenih površina državnog poljoprivrednog zemljišta.

Komеntari7
0a879
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Lako je izdavati ali je tesko zavrsiti restituciju,ali da smo uredjena i sretna drzava bilo bi vise zadovoljni gradjana a i placali bi porez drzavi.
ljiljana ljiljana
Drzavno zemljiste mora da ostane u vlasnistvu drzave Srbije. Davanje u zakup na ograniceno vreme uz mogucnost produzenja zakupa je najbolja varijanta. Prodaja te zemlje privatnim licima bi dovela do slicnih rezultata kao prodaja drzavne nekretnine i industrijskih postrojenja. To smo vec videli. Sa zemljistem je jos gore jer bi u nekom trenutku, preprodajom, moglo da dodje u ruke "nepozeljnih" stranaca. To ozbiljna drzava ne sme da dozvoli. Samo zakup!!!!
nikola andric
Za clanice EZ vazi ''princip'' slobodnog kretanja lica, kapitala i robe. Kako ce Srbija u EZ sa sopstvenim zabranama navedenih ''sloboda''? Ljudi ne razmisljaju ''razlicito'' nego istim organom: mozgom. Sto se razlikuje su pretpostavke (premise) od kojih se polazi. Pogresne pretpostavka ne mogu ''proizvesti'' istinite zakljucke.
Nemanja
Otimacina zemljista od strane stranackog drzavnog aparata i njihovih tajkuna u Vojvodini je zavrsena, pa su sad bacili oko na uzu Srbiju
nikola andric
U Srbiji se ne razlikuje izmedju ''tokovnih''- i ''skladisnih velicina''. Isto tako se ne razlikuje izmedju ''svojine'' i ''imovine'' posto se upotrebljavaju kao da znace isto. To objasnjava averziju prema ''zakupu'' narocito od stranaca tako de je po njima bolje da se drzavno zemljiste uopste ne upotrebljava nego da u zakup strancima. Zakup kao i mesecni dohodak po osnovu ugovora o radu predstavljaju ''tokovne velicine'' svakog meseca. Neobradjno zemljite ne liferuje nikakav ''dohodak'' .
dusan1
Nije BAŠ tako ! Država ubire porez od vlasnika zemlje bez obzira dali je isti obrađuje ili ne . Onaj ko uzima zemlju u zakup plaća zakupninu ali ne i porez. Prema tome država ima 'dohodak' UVEK, Jedino je dohodak EVENTUALNO veći ako sopstveno zemljište izda u zakup po ceni većoj od poreza za isto ! Da napomenem da dok je GB bila u EU Kraljica je bila najveći primalac subvencija kao vlasnik zemljišta . Čak toliko da joj se isplatilo da ga 'vrati prirodi ' i ne obrađuje niti daje u zakup !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja