Marera ril estejt partners” juče je kupila zgradu BIGZ -a u Bulevaru vojvode Mišića. U ovom poslu sestrinska kompanija „Marere propertis”, vlasnika dela Palate „Beograd”, nije učestvovala samostalno, već je imala partnera „Aleksandar gradnju”, tako da obe kompanije u zajedničkoj firmi koja je pazarila zdanje arhitekte Dragiše Brašovana poseduju po 50 odsto učešća. U obnovu zgrade čiji je do juče većinski vlasnik bio Petar Matić, jedan od najvećih igrača na beogradskom tržištu nekretnina, „Marera” će uložiti više od 40 miliona evra. Rekonstrukcija, odnosno pretvaranje BIGZ-a u poslovni prostor za izdavanje, trebalo bi da bude završena za oko 18 meseci, navodi se u saopštenju „Marere” koja ne otkriva koliko su novca ona i njen partner dali za BIGZ. „Aleksandar gradnja” na beogradskom tržištu nekretnina zida luksuzne stambeno-poslovne komplekse poput „K distrikta”, koji podiže ispod zidina Beogradske tvrđave, u kompleksu nekadašnje fabrike „Beko”.

– Ulazak u ovaj projekat sa „Aleksandar gradnjom” doprineće efikasnosti njegove realizacije, a ujedno otvara vrata novim saradnjama i partnerstvima. Nastavićemo da širimo naš portfolio objekata komercijalne namene, kako samostalno tako i u partnerskim odnosima – istakla je Milana Srećkov, direktorka „Marere”.

Pošto je BIGZ antologijsko delo srpske moderne arhitekture, kompanija će, navodi novi vlasnik, tesno sarađivati sa gradskim Zavodom za zaštitu spomenika kulture da bi bio očuvan autentični izgled Brašovanovog zdanja. To je pre svega „Marerina” obaveza jer je objekat spomenik kulture, a ne samo dobra volja.

– Ovo monumentalno zdanje ima oko 40.000 kvadratnih metara, od čega je više od polovine upotrebnog prostora usled impresivno projektovanih hodnika i stepenišnih zona. Što se tiče dizajna kancelarijskog prostora, srpsko tržište uveliko prepoznaje „Mareru” po savremenosti i funkcionalnosti najvišeg nivoa. Na domaćem tržištu nekretnina kancelarijski segment je daleko od zasićenog i tu vidimo prostor za nove investicije – navodi Srećkov.

Kupovina BIGZ-a nastavak je strelovitog uspona „Marere”, za koju se u široj javnosti čulo devet godina posle njenog osnivanja. Te 2018. biro „Remorker arkitekts” koji potpisuje sve projekte „Marerinih” rekonstrukcija dobio je Nagradu grada Beograda za arhitekturu za obnovu bivše zgrade „Trudbenika” u Bulevaru kralja Aleksandra 79.

Do tada je „Marera” na sebe uknjižila i objekat u Bulevaru kralja Aleksandra 28, a u Resavskoj su preuredili nekadašnju zgradu „Jugohemije”. Kupili su i zgradu bivše fabrike „Beko” i oblikovali je u „Kalemegdan biznis centar”. Ove godine završili su preuređenje objekta u Makedonskoj ulici 44. Pre nekoliko meseci od grada su kupili deo „Beograđanke”, koju će 2021. pretvoriti u moderne kancelarije za izdavanje. To je njihov standardni način poslovanja – kupovina i obnova starih zdanja dok ne budu spremna da prime zakupce savremenog poslovnog prostora.

Krajnji vlasnik „Marere” je, prema podacima Agencije za privredne registre, Vladimir Zubrilin, ruski biznismen koji poseduje i pasoš Malte, spomenut u aferi „Panamski dokumenti” o iznošenju novca u ofšor zone. Zubrilin je vlasnik i „Marera ril estejt partnersa” koja je osnovana decembra prošle godine da bi se posle višegodišnjih pregovora sa vlasnicima BIGZ-a konačno domogla tog zdanja kod Sajma o čemu je „Politika” pisala prošlog meseca.

Duh evropske moderne arhitekture

Nova zgrada Državne štamparije, kao jedne od najstarijih državnih institucija u Kneževini Srbiji, osnovane još 1831. godine, sagrađena je između 1936. i 1940. godine na prostoru kompleksa urbane, industrijske i saobraćajne zone kod „Mostara”. Arhitekata Dragiša Brašovan je na ovom zdanju prvi put u beogradskoj arhitekturi primenio armiranobetonski skeletni sistem konstrukcije, navodi gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ovim izuzetnim ostvarenjem u vreme svog stvaralačkog vrhunca Brašovan se, više nego bilo kojim delom do tada, približio duhu evropske moderne arhitekture. Za spomenik kulture BIGZ je proglašen 1992. godine.