utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 19.02.2021. u 14:42

Tito je dvaput bio u Jasenovcu

Јосип Броз Тито (Фото С. Крагујевић)

Jedna od zabluda koja se odnosi na Tita, a koju vaš čitalac Vladislav Sotirović nekritički i netačno ponavlja ( „Josip Broz, Jasenovac i srbocid”, „Politika”, „Među nama”, 13. 2. 2021), jeste  da se pokaže kako su Srbi tobože imali negativan tretman u Jugoslaviji. U tom kontekstu se pominje i Jasenovac, a često govori o tome da Josip Broz Tito nikada nije posetio Jasenovac. Time g. Sotirović i drugi  koji tu zabludu plasiraju žele da pokažu da je Tito zanemarivao srpske žrtve. A to ne samo da nije tačno, nego je i uvredljivo, osim što predstavlja i notornu istorijsku neistinu. Drug Tito je, naime, dvaput bio u Jasenovcu.

Prvi put već u leto 1945, odmah nakon oslobođenja, dok na tom mestu nije bilo ničega osim ruševina (ustaše su pre svog bekstva skrivajući tragove svojih neljudskih zločina srušili gotovo sve logorske zgrade i barake) čije je raščišćavanje trajalo i u vreme Titove posete. Tito se na tim ruševinama poklonio senima svih žrtava, pa naravno i srpskih.  Sa Titom Jasenovac je posetio i tada prvi čovek hrvatske Ozne Ivan Stevo Krajačić.

Drugi put je Tito u Jasenovcu bio u maju 1975. godine u povodu tridesetogodišnjice pobede nad fašizmom,  kada su s njim logor posetili drugovi Edvard Kardelj, Miloš Minić i dr Dušan Dragosavac. O tome je u svojim sećanjima pisao upravo Dušan Dragosavac. Poseta nije bila javna, samo iz jednog razloga, veli Dragosavac: „Iako drug Tito lično nije imao ništa protiv da se medijski njegova poseta proprati, mi iz rukovodstva CK SK Hrvatske nismo želeli da se Titu eventualno postavljaju pitanja o broju  žrtva u Jasenovcu, ne samo srpskih nego svih, i romskih i jevrejskih i žrtava Hrvata komunista,  jer taj broj do tada nije bio utvrđen, pa bi svaka brojka bila obično licitiranje”.

O tobožnjem ćutanju „komunističkih vlasti” (kako se izražava g. Sotirović) o srpskim žrtvama u Jasenovcu naš poznati istoričar dr Dejan Ristić u svojoj knjizi „Zablude srpske istorije”  kaže: „Nakon velikog stradanja u Drugom svetskom ratu, narodi koji su činili Jugoslaviju su i pored zverstava koja su se dogodila, odlučili da pokušaju iz početka. Za to je bilo potrebno istaći ideju bratstva i jedinstva i oslobodilački karakter Drugog svetskog rata. Shodno tome, najpre se pristupa obeležavanju bojišta i organizovanoj javnoj memorijalizaciji ratnika. Tako su izgledale posleratne godine i tek onda kada i u ostatku Evrope počinju da se obeležavaju stratišta nedužnih. Čekalo se jer je bilo psihološki neophodno da se savlada jedna takva trauma. Prvo da se sazna šta se zapravo događalo u logorima, a zatim i da se trauma prevlada. Da je Tito imao bilo šta protiv, u tom trenutku kada je bio najjači, ne bi dozvolio da se bilo šta radi. Država je memorijalizovala Jasenovac, država ga je i podigla i ta prva postavka je bila odlična”.

I to je cela istina.

Zlatoje Martinov,
član Predsedništva Saveza antifašista Srbije

Komеntari55
2db52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trifun
V.Dedijer,Titov biograf,u pismu upucenom SANU juna 1989.g,povodom "Naucnog skupa o genocidu“ pise ".. Ja poštujem pokojnog druga Tita i njegovu borbu protiv Hitlera,Staljina,..ali ja kao istoričar moram da ocenim i njegove slabosti. Za politiku skrivanja istine o gubicima srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, a posebno u Jasenovcu, on nosi najveću odgovornost”.Pod pokroviteljstvom SANU "Naucni skup o genocidu"je trebao biti odrzan 1986.g,ali ga je zabranila tadasnja vlast I.Stambolica u Srbiji.
Огњен
Из истих разлога су бетонирани отвори јама по Херцеговини у које су бацани жене и деца? Из истих разлога су Дијани Будисављевић отети записи о именима и пореклу усвојене деце? Из истих разлога никада није утврђен број страдалих, педесет година није било довољно? Због тога нико није одговарао за геноцид извршен над Србима у НДХ? Нема оправдања за поступке комуниста, не може се на лажи градити друштво, што се показало 50 година касније, понављањем догађаја, и завршним чином геноцида над Србима.
Francesco
Lepi moj Tito.
BEOGRAĐANINНикола
На вашу жалост постоје бројни докази да је Недићева квислиншка војска доводила/спроводила бројне Србе- са подручја Србије- и предавала их Хитлеровцима. А, што се тиче да ,,Београд нема везе са Старим Сајмиштем", онда се обратите Скупштини Србије. И, питајте их: - Зашто је у процедури: Усвајање Закона о Старом Сајмишту???
Od Vojne Krajine
Pisuci da je Tito posjetio dva puta Jasenovac Zlatoje Martinov kao i nekada Dusan Dragosavac zaludjuje srpski narod iz Hrvatske kojeg su vec do krajnjih granica izludili bivsi Titovi komunisti S. Milosevic i F. Tudjman. Komunisti ( izvinjavam se izuzecima) toliko lazu da im mogu pozavidjeti i sami Latini.Srbi iz Hrvatske dobro znaju sta znaci zvanicna posjeta predsjednika drzave i komemoracija velikih tragicnih dogadjaja koju uvijek prenose svi mediji . Neko zeli da Srbi Hrvatske vole Tita.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja