utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 20.02.2021. u 12:00 Branka Radovanović
BELEŠKE S PUTA: PARIZ, GROBLjE PER LAŠEZ

Večni počinak samo za odabrane

Uz Šopena, Balzaka i Molijera ovde počiva i Džim Morison, pevač grupe „Dors”, kao i Oskar Vajld i Edit Pjaf
Једна од авенија на гробљу (Фотографије приватна архива)

Smrt ne zna za naciju, veru, ime. Godine takođe ništa ne znače, pa ni bogatstvo.

Mesto na kojem se danas nalazi čuveno i najveće groblje u Parizu Per Lašez nekada je bilo sirotinjski kraj. Kasnije, tokom vremena, tu su se smenjivali razni vlasnici i stanovnici, od vile bogatog trgovca, preko manastirskog kompleksa i groblja, do vlasništva jezuitskog reda.

Zadržalo se jedino ime Per Fransoa de Lašeza, ispovednika i mentora Luja 14.

Iz doba Napoleona

Groblje ima zanimljivu istoriju, dugu preko dva veka, još iz vremena Napoleona. Na ovom groblju vaše je mesto ako ste slavni ili ako vučete koren iz davnina. Na njemu počiva oko tri miliona ljudi, a zaposeda preko 43 hektara.

 Da bi se obišlo, potreban vam je dobar plan i pisani ili iznajmljeni vodič da biste pronašli drage i poznate. To je muzej na otvorenom, muzej spomenika, skulptura, kapela, ali je i lepo uređen park.

Avenije, ulice i staze, parcele i mesta pokojnika dobro su naznačeni. Po sredini groblja se nalazi Aveni prinsipal, s desne i leve strane dve druge, koje se račvaju u bezbroj drugih avenija i staza. Ni ceo dan nije dovoljan da obiđete, zastanete i poklonite se samo senima najvećih ili onima koji vama nešto znače. Čitava kolekcija ljudskih talenata, grobova poznatih pisaca, muzičara i pevača, vojnika i političara, naučnika, glumaca i avanturista. Sahranjeni su ovde i mnogi borci, revolucionari, žrtve logora i avionskih nesreća, dobrovoljci Španskog građanskog rata, pripadnici internacionalnih brigada.

Sve do preseljenja posmrtnih ostataka Molijera i La Fontena, ovo mesto je bilo nepoželjna daleka periferija. Njih dvojica veličanstvenih leže jedan pored drugog, u ogromnim sarkofazima, s krupno napisanim imenima. Nedaleko je i poznati naučnik Ge-Lisak.

Poljski genije Frederik Šopen, pijanista i kompozitor, došao je u Pariz 1831. i nikada ga nije ni napustio. Francuzi su ga obožavali, a on je voleo Pariz, koji je izabrao za večni boravak. Njegov grob nalazi se daleko od rodne grude, ali rodna Poljska i obožavaoci sa svih strana sveta cvećem mu izražavaju veliku ljubav. Njegovo srce, međutim, sestra je odnela u rodnu Poljsku. „Društvo u komšiluku” su mu kolege muzičari Belini, Petruči i Kerubini.

Onore de Balzak (levo), Oskar Vajld, Spomenik stradalim u ratovima za Francusku u 1914 - 1945. (desno)

Džim Morison, Amerikanac, pevač „Dorsa”, legenda još za života, živeo je u Parizu, tu je preminuo u 27. godini i sahranjen dve-tri parcele od Šopena. Postojala je i bista, ali je stalno kradena. Danas je to četvrtasta kocka na kojoj na grčkom piše „Veran sebi” i mnogo naškrabanih poruka na ovom i na susednim spomenicima. Ovde je uvek gužva, pa i poneki čuvar mora da stražari. Negde na pola puta između ove dvojice genija je Žan-Fransoa Šampolion, egiptolog, koji je dešifrovao hijeroglife, s ogromnim obeliskom, simbolom svoga rada.

Idući dalje, nailazim na mesta gde miruju Alfons Dode, autor „Pisama iz mog mlina”, zatim slikari Engr i Gistav Dore. A onda, skroz pri vrhu su oni malo „neobičniji”, Modiljani, američka književnica Gertruda Stajn, Oskar Vajld, na čijem spomeniku njegovi obožavaoci ostavljaju poljupce karminom obojene, pa Marsel Prust, najpoznatiji po delu „U trganju za izgubljenim vremenom”, i Gijom Apoliner. U uglu desno je jedna od najpoznatijih francuskih šansonjerki, čuveno „vrapče”, Edit Pjaf. Milioni ljudi posećuju njen grob, kažu da se na dan njenog ispraćaja sakupilo oko 100.000 ljudi i da je u taj mah ceo saobraćaj u Parizu stao.

S leve strane Glavne avenije „srećem” književnicu Kolet, pa barona Osmana, arhitektu modernog Pariza, Rosinija, u međuvremenu preseljenog u Firencu. Zastajem pored Marije Valevske, lepe Poljkinje, ljubavi Napoleonove, tu su i dva Žorža, slikar Sera i kompozitor Bize. Idući dalje, u bočnim, gusto isprepletenim parcelama su veliki Onore de Balzak, tvorac „Ljudske komedije”, i u njoj stotinu romana, i Ežen Delakroa, slikar revolucije, čija je slika „Sloboda vodi narod” inspirisana Francuskom revolucijom. Negde na sredini, dokle dopire Glavna avenija, započinje Avenis transversals, označena brojevima. Odabrano društvo, nobelovac Sili Pridom, čuvena Sara Bernar, pa bračni par Simon Sinjore, ikona francuskog filma i suprug, pevač i glumac Iv Montan, a sused im je Žilber Beko, pevač nezaboravne šansone „Natali”.

Petar Pjer Marinović (levo), Frederik Šopen

U miru kolumbarijuma

Silazim stepenicama u „podzemni” svet kolumbarijuma gde su: velika i jedinstvena Marija Kalas, grčka i svetska, njena urna, ukradena pa pronađena, i onda pepeo rasut u Egejsko more, pa Isidora Dankan, američka igračica, supruga Sergeja Jesenjina, pa Maks Ernst, nemački dadaista i nadrealista i Stefan Grapeli, francuski džez violinista.

Kakvo bi to veliko groblje bilo a da na njemu ne počiva i neko našeg porekla. Našla sam dvojicu, Aleksandra Petrovića, legendarnog tvorca „Skupljača perja”, u porodičnoj grobnici nedaleko od ulaska, s leve strane, sa sinom i majkom, i Petra Pjera Marinovića, neustrašivog pilota Velikog rata, nedaleko od Oskara Vajlda.

Pilotov grob

Petar Pjer Marinović (1898–1919) izdanak je dve ugledne srpske porodice, pilot lovačkih aviona za vreme Velikog rata. Sin je Velizara Marinovića, unuk Jovana, predsednika Vlade Kneževine Srbije i Perside, ćerke kapetan Miše Anastasijevića. Njegov otac studirao je tehniku u Sankt Peterburgu, oženio se Agripinom Bronkov, Ruskinjom poljskog porekla. Petar je rođen u Parizu, gde su se roditelji nastanili. Školovan u Francuskoj i Irskoj, i kao tek punoletan prijavio se za dobrovoljca pilota. Ostvario je preko 20 pobeda i bio je najuspešniji pilot „as” eskadrile. Po završetku Velikog rata, poginuo je u miru, na aero-mitingu u Briselu. Nosilac je Legije časti i Medalje francuske vojske.

Komеntari5
f02f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Чињенице смрти
Ко је несрећу имао да прође кроз клиничку смрт па да га апартима оживе зна да кад умреш више те нема, тако да су ове грађевине уствари за живе да се истаку и покажу како су они нешто више од оних других јер у смрти су сви исти, нестану угасе се а тела се распадну релативно брзо, једино је страх од смрти, генетски усађен као покретач борбе за живот.
Momčilo
Poštovani Momčilo, Završio sam medicinsku školu i student sam biologije tako da mogu sa sigurnošću da govorim o kliničkoj smrti. Klinička smrt nije prava smrt, već je vitalne funkcije teško registrovati i svedene su na minimum. Određenum postupcima reanimacije moguće ih je ponovo pojačati. Što se tiče čovekovog duha, u Starom zavetu navodi se kako duša spava snom bez sna nakon umiranja. Viđenje sebe izvan tela jeste vrsta halucinacije i ponekad se zaista dešava. Svakako da je neobično :)
момчило
Није ми јасна клиничка смрт, ако се неко угаси и нестане , како се онда поврати из нестанка и угашености. О клиничкој смрти свашта пишу да гледају одозго ван тела док га доктори оперишу, и још свашта нешто. Али није битно , по вашем мишљењу једино мафијаши имају смисао живота, живи брзо и умри леп. Али Aпостол Павле Каже " Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац, оних који су умрли .тропар Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима живот дарова
Милош
Дивно! Вреди обићи!
момчило
Никада ми се није десило да имам исти коментар за два различита текста. Најбољи одговор на популизам је дао Св. Јустин Ћелијски "Где сy вам душе? Душа је важнија од свега. То је вечно у теби, човече. То је оно што не умире. То је оно што гроб не може да ухвати. И ти душом својој мораш из овога света у онај свет."

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja