utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 20.02.2021. u 13:02

Ćirilica i ostrašćeni nacionalisti

(Фото Иван Милутиновић)

U dodatku „Kultura, umetnost nauka” od 6. februara 2020. godine, objavljen je tekst Branka Anđića „Rodoljupci na ćirilici”.

Moram da kažem da sam bila neprijatno iznenađena ovim prilogom. Ne zbog teme. Iznošenje mišljenja o (ne)upotrebi ćirilice je legitimna stvar. Ali, generalizacija neistomišljenika (rodoljupci i ostrašćeni nacionalisti), kako je urađeno u pomenutom prilogu, vređa neistomišljenike i ima za cilj vrlo ružnu zamenu teza.

Nismo svi mi koji smatramo da je u Srbiji ćirilica potisnuta na nedopustiv način ostrašćeni nacionalisti. I nije nam srcu prirastao „primitivni nacionalizam”. Ovakvim govorom se diskvalifikuje neistomišljenik koji mora da dokazuje da nije „rodoljubac” i „ostrašćeni nacionalista”.

Nije loše podsetiti se koje se pismo koristilo u Srbiji do 1918. godine, kakva je situacija bila između dva svetska rata, a kakva je danas. Ćirilica jeste potisnuta i to je činjenica koja se ne može braniti. Niko ne kaže da će srpski jezik nestati ako koristimo latinicu, ali će nestati ćirilica. Sigurna sam da to nikome nije cilj.

To što je u Srbiji zvanično pismo ćirilica i što se govori o njenoj ugroženosti, uprkos Ustavu ove zemlje, ne znači da građani i građanke Srbije ne čitaju knjige na drugim jezicima koji koriste latinicu. Samo žele da se knjige u Srbiji štampaju na ćirilici (+ na latinici), a ne kako je u tekstu navedeno na latinici (+ na ćirilici).

Ne znam odakle autoru teksta tvrdnja da je Slovencima i Makedoncima bio nametnut srpski kao zvanični jezik. Ni u jednom ustavu srpski jezik nije bio zvanični jezik (sigurna sam da je poznato da se nije ni zvao srpski jezik).

Kao neko ko je rođen i odrastao u Makedoniji, s punim pravom kažem da tvrdnja o nametnutom zvaničnom jeziku nije tačna. Takođe, putovala sam po nekadašnjoj Jugoslaviji i u Sloveniji mi se veoma često dešavalo da ljudi nisu znali srpski, a o ćirilici da ne govorimo.

Na kraju, neće biti da ljudi koji pišu latinicom umeju da sklope rečenice koje više zvuče srpski, od onih koji pišu ćirilicom. To što kod nas „igrači odmaraju”, „projekti se pilotiraju”, „kandidati apliciraju” je neka sasvim druga priča i nema nikakve veze sa (ne)upotrebom ćirilice.

Dragana Gnjatović,
Beograd

Komеntari41
0cea7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
@Драгољуб Збиљић -- српски лингвисти сматрају хрватску латиницу "нашом" јер је Вук прогласио све новоштокавце Србима! Ако већ тражите кривца онда идите тамо где заблуда почиње. Вуков Бечки књиж. договор с Хрватима 1850, исписан и потписан (само) хрватском латиницом, спомиње једино (наш) "заједнички (али безимени) језик," који Хрвати не виде (само) као српски, већ "илирски", јер се у Бечу веровало да смо један народ, већина католика а мањина "расколиника" (православних).
Kipreos
Ćirilčno pismo je bilo prisutno u Poljskoj i Rumuniji do 19. veka. Smetala je Katoličkoj crkvi kao i zapadnim centrima moći. Ti isti glasovi se mogu čuti i danas, zamaskirani u drugčije ruho
Зоран Маторац
Молим читаоце да оцене да ли сам у праву. Имам утисак да Срби латиницу доживљавају као службено писмо.Чак и они који стално користе ћирилицу за приватне послове окрену на латиницу кад треба да попуне неки формулар, пријаву... шта год. Зашто су јеловници, ценовници, спискови станара... на латиници? Зашто поруке типа "враћам се одмах" обично буду на латиници?
Драгољуб Збиљић
Не доживаљавају је као "службену", него су је Срби већински прихватили у јавности после силних наметања те алтинице коју су чак и лингвисти преименовали у "нашу". Када би председник Србије објавио на теелевизији да ће хитно, после 14 година одлагања, почеие стриктна примена Члана 10. Устава Србиеј по комее се јаавно српски језик има писати српским (ћириличким) писмом, тек тада би и обманути у већини Срби, чак и преко школства, схавтили и знали поново да је само ћирилица српско писмо. Туђе не дир
Петар
Колико вас има рачунарску тастатуру са ћириличним словима? Одговор на ово питање довољно говори о томе колико је ћирилица угрожена. Мени је у земљи Србији требало 6 месеци да пронађем и купим такву тастатуру, а да је познате марке.
Коста
СФРЈ плански укида производњу и употребу српских писаћих машина на ћирилици '60-их година прошлог века, што представља својеврсну културолошку лоботомију и генцид у Титоизму о чему се ретко пише. У Београду 1983. безуспешно тражим српске писаће машине, али у Њујорку, у малој локалној радњици на Манхатану, купујем и добијам такву писаћу машину за три дана! У то доба, у САД, ћак су и IBM "куглице" на српској ћирилици биле доступне специјланом поруџбином за њихове писаће машине.
dusan1
Da se uvede obaveza takve tastature za kompjutere koji se kupuju iz budžeta !
Prikaži još odgovora
Srbin(61%)......
Vidimo da su nasi strucnjaci sve priznatiji u svetu.Geodezi rade naucne radove u saradnji sa Berkli univerzitetom.Imamo toliko veliki broj frilesnera,imamo i ljude koji prave kompjutorske igrice,imamo svetske inzenjere ....Neko bi mogao od njih da konacno napravi srpsku tasturu za kompjuter.Mogli bi i kompletan leptop napraviti bez problema.Potrebna je finansijska inekcija za ovaj projekt od zivotne vaznosti za buducnost Cirilice.Drzava bi trebala da investira u svoju kulturu a ne u tudju...!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja