Đorđa Balaševića prvi put sam čula u Domu sindikata 1978. godine, bila sam tada gimnazijalka. Večeras sam opet tu, došla sam među prvima, da zapalim sveću za njegovu dušu, u pola glasa, setno, kaže nam Marta Popović sa Dušanovca, jedna od nekoliko stotina Đoletovih poštovalaca koji su na Trg Nikole Pašića došli da odaju poslednju počast Panonskom mornaru.

– Susreti s prijateljima nezamislivi su bez Balaševićevih pesama. A, večeras, na moj rođendan, ja se ovde opraštam od njega – kroz suze priča Irena Tomić. Drago joj je, kaže, što vidi „neke nove klince” jer je to znak da će njegove pesme nastaviti da žive.

I zaista, platoom u centru grada, brujali su stihovi koji spajaju generacije. Pevani potiho, kao uspavanka za večni počinak, uz titraj sveća, koje su se rojile iznad transparenta na kome je pisalo „Laku noć dame i gospodo”. Tako je Đole na kraju koncerata pozdravljao svoju publiku, praćen akordima pesme „Odlazi cirkus”.  Mnogi su na mermerni postament polagali bele ruže, ruzmarin, plišane igračke...

– Kako da ne plačem... Moja Marija i ja smo se uz stihove o Vasi Ladačkom pre dve decenije na doživotnu ljubav i vernost zakleli – poverava nam Nenad Komnenović sa Zvezdare.

– Dugo će novi naraštaji čekati da se pojavi takav pesnik i kompozitor – kaže Dobrila Varagić, koja je svog izabranika upoznala na Balaševićevom koncertu u Novom Sadu.

– Nisam propuštala Balaševićeve nastupe u Beogradu. Njegovi tekstovi nosili su poruku. Zato sam ovde, da sa sugrađanima podelim tugu zbog njegovog odlaska – rekla nam je Jasmina Trajković.

I na platou ispred glavnog ulaza u Centar „Sava”, u kome je Balašević godinama održavao serije nezaboravnih novogodišnjih koncerata, opraštalo se i staro i mlado od legendarnog muzičara. Novobeograđani su palili sveće i ostavljali poruke pred transparentom „Moj Beograd”, a sa improvizovanog razglasa prohladno veče grejale su „Slovenska”, „Ringišpil”, „Jesen stiže dunjo moja”...