ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 21.02.2021. u 10:42

Kritičari pohvalno o „Dari iz Jasenovca”

Čim je 25. januara skinut embargo na objavljivanje kritika za film „Dara iz Jasenovca“ koji je bio kandidat Srbije za nagradu Oskar, istog jutra u 6 časova u američkom časopisu Varajeti pojavila se kritika, u kojoj uticajni njujorški filmski kritičar Džej Vajsberg, nije imao suštinskih zamerki na film, već smatra da su pobude za snimanje ovakvog filma problematične. No, nisu se svi filmski kritičari složili sa ovom ocenom, prenosi RTS.

Na dan početka distrubucije u Sjedinjenim Državama 9. februara, srpski kandidat za nagradu američke Akademije filmske umetnosti i nauke Dara iz Jasenovca suočio se s novim negativnim kritikama, ovog puta u Los Anđeles tajmsu. Osim što je izneo niz zamerki na račun filma, kritičar LA Tajmsa je pokazao i nepoznavanje istorije, ali i zlonamerno izvrtanje činjenica.

Međutim, filmom „Dara iz Jasenovca“ su se na veoma posvećen i pozitivan način bavili brojni drugi eminentni sajtovi specijalizovani za film.

Tako Disappointment media „Daru iz Jasenovca“a naziva „brutalnim ostvarenjem“ i ističe značaj filma koji, kako navodi, „priča priču koja se ne priča često“, istovremeno podvlačeći njegov edukativni karaker i „prefinjenu i samouverenu režiju“, kao i sjajne performanse koje film sadrži.

Kritičar naglašava da film koji dolazi od rediteljskog veterana Predraga Antonijevića pokriva često previđeni i stravični aspekt ere Holokausta, i uspeva da ispriča priču o istrajnosti devojčice kroz tragediju.

Iako neki kritičari smatraju da Dara iz Jasenovca promoviše srpsku nacionalističku agendu, ovo ostvarenje je zapravo ozbiljan pokušaj da se prikaže fašističko ugnjetavanje, navodi istoričar i pisac Rori Jeomans u svom tekstu za Balkan insajt.

Jeomanas na kraju teksta podseća da u četiri kratke, kataklizmične godine svog postojanja, NDH je imala veliki uticaj na milione običnih ljudi, kao i na generacije iza njih. U arhivama postoji toliko priča o iskustvima pojedinaca u tim godinama terora – priča Srba, Jevreja i Roma, ali i Hrvata i Bošnjaka – koje samo čekaju da budu ispričane.

„Ako „Dara iz Jasenovca“ uspe da ohrabri filmske stvaraoce da ispričaju neke od ovih priča, ona će sigurno biti upamćena po tome, a ne po negativnim kritikama“, zaključuje Jeomanas.

Za The Knockturnal „Dara iz Jasenovca“ se pridružila mnoštvu filmova o Holokaustu i zverstvima počinjenim u logorima smrti, ali je kako se podvlači, „Dara iz Jasenovca“ jedinstvena u fokusiranju na priču o Srbima i u postavljanju desetogodišnjakinje kao glavne junakinje priče o preživljavanju.

Kako se navodi, ovo je film u kome je fokus na ženama i deci i teškim odlukama sa kojima se majke suočavaju:

„Veliki deo drame filma okružuju teške odluke koje ove žene moraju doneti suočene sa strahotama genocida. Da li bi trebalo ukrasti kukuruz za svoju gladnu decu i potencijalno se suočiti s batinama? Da li bi trebalo da pošalju decu zbog šanse za bolji život i rizikuju da ih više nikada ne vide? Ova pitanja produbljuju strahote Holokausta izvan jezivih ubistava izražavajući psihološku traumu nametnutu žrtvama“, navodi eminetni sajt.

Dejvid Valečinski na sajtu worldfilmreviews.us je objavio svoje viđenje filma „Dara iz Jasenovca“. Po njegovom mišljenju, film ističe činjenicu da i u najgorim vremenima postoje ljudi koji žele da pomognu, rizikujući čak i sopstveni život.

„Tokom celog filma stražari i zatvorenici moraju da se nose sa mesečnim posetama Crvenog krsta koji žurno i tajno autobusom odvozi određeni broj dece dok ostatak prepušta njihovoj užasnoj sudbini. Pretpostavka je da su i časne sestre čitale istu Bibliju kao i radnici Crvenog krsta, ali po njihovim postupcima to nikada ne biste uvideli“, navodi Valečinski.

„Dara iz Jasenovca je vrlo dobro snimljen film i jedan je od prvih značajnih filmova koji se bavi nepravdama i zločinima koji su počinjeni u hrvatskim logorima tokom Drugog svetskog rata i njihovom doprinosu genocidu nad Srbima u celini“, ističe u svojoj kritici Herman Dalival na sajtu Sinemasanktum.

Ovo je najverovatnije prvi ili bar jedan od prvih značajnih filmova koji se bavi nepravdama i zločinima koji su počinjeni u ovim hrvatskim logorima tokom Drugog svetskog rata, i njihovom doprinosu genocidu nad Srbima u celini.

„Rekao bih da je to jedna od stvari koje zaista izdvajaju ovaj film od ostalih filmova o Holokaustu. I dok film ne pruža previše konteksta oko Srba, njihove dinamike sa Hrvatskom i kakvu je ulogu ova zemlja imala kod Sila osovine, vi ipak uspevate da shvatite suštinu, a drama koja je u središtu filma, zaista i ne iziskuje veliko predznanje da bi ga bilo moguće pratiti“, zaključuje Dalival.

 

Komеntari12
d85ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoslav Racić
Da smo mi Srbi imali Jasenovac tvrdim da bi najveća osuda tog bezumlja bila od strane Srba. Zato ne razumem Hrvate, zašto emotivno I oštro ne osude zločine ustaša nad Srbima I zašto I današnje neoustaše ne osude, kad uzvikuju "za dom spremni", a znaju koliko je Srba pobijeno uz taj poklič. Ja želim da verujem da svi Hrvati nisu zli, ali bih voleo da me oni uvere da ih je dosta, da se mnogo kaju zbog grehova svojih predaka I da naprave energičan otklon od današnjih proustaških manifestacija.
Miroslav Vuk
...nedužnim stanovništvom. U želji da prikrije zločin, Vatikan je 1948g. pokrenuo ''akciju'' s namjerom da otkupi i spali cjelokupno izdanje knjige ''Magnum Crimen''. Sa 58 načinja ubijanja koji su ustaše vršile u Jasenovcu oslkano je cjelokupno ljudsko bezulje. Da nisu svi Hrvati ustaše, svjedok je sam dr. Viktor Novak. Ne treba suditi narodu, već zločincima i onima što ih i danas štite.
Sreten Bozic -Wongar
Zetva dusa - to je bio posao Dare u Jasenovcu. Jasenovac je bio jedini koncentracioni logor u okupiranoj Evropi koji je imao odelenje za decu. Dece nisu ubijana vec su prekrstavana iz Hriscanske u Katolicku Veru. To je izbegao desotogodisnji decak Milovan Rapaic , uskocio je u voz za Beograd . U posleratnim godinama radio je kao skolski inspektor i bio poznat generacijama prosvetnih dandnika i djacima.
Miroslav Vuk
U knjizi dr. Viktora Novaka ''Magnum Crimen'' koja je prvi put objavljena u Zagrebu 1948g. najvjerodostojnije su prikazana zvjerstva što je počinila NDH uz blagoslov katoličke crkve. Žrtve su bili prvenstveno Srbi, Jevreji i Romi, ali i svi drugi što nisu podržavali ideju etničkog čišćenja koje je od svog nastanka sprovodila NDH. Dr. Viktor Novak je naveo poimenično žrtve, dželate i mjesta gdje su pojedini izločini izvršeni. Šokantan je broj franjevačkih sveštenika koji su vršili zvjerstva nad..
Mihailo Krunić
Odgledao sam film. Ne primetih ni u jednoj njegovoj sekvenci da se pominje hrvatski narod. Prema tome lažne su komentari kojima se filmu daju epiteti "anti hrvatstva". Filmski izrazi ni deseti deo ne pokazuju brutalnost ustaša u načinu lišavanja života ljudi u logoru Jasenovac. Sve u svemu film je anti zločinački.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja