subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 21.02.2021. u 21:32 Biljana Mitrinović
MEĐUNARODNI PREGLED

Amerika se vratila, NATO kreće

​NATO je pod novom administracijom Džozefa Bajdena odlučio da promeni strategiju prema Rusiji i Kini, koja je ustanovljena pre 2010. godine. Prema rečima generalnog sekretara alijanse Jensa Stoltenberga, uzeli su u obzir napore koje preduzima Peking i pogoršane odnosa sa Moskvom. Pentagon je saopštio da Rusija predstavlja pretnju za sve članice alijanse jer „koristi vojnu silu za postizanje svojih ciljeva”. Saradnja Rusije sa Kinom je dodatni podsticaj da NATO promeni svoju koncepciju, iako se može očekivati da će ta saradnja pod zajedničkom pretnjom biti još bliskija.

Iako su se SAD, koje diktiraju pravce delovanja NATO-a, vratile u nekoliko međunarodnih sporazuma, uključujući i Sporazum o ograničenju strateškog naoružanja, na samitu lidera u martu biće usvojen novi strateški koncept koji bi omogućio spremnost na konfrontaciju uz istovremeno održavanje dijaloga s Rusijom – ali sa pozicije sile. Za obuzdavanje Kine i Rusije biće potrebno da članice odobre i nova finansijska sredstva.

PRETNjA S ISTOKA: Iako NATO pokušava da održi jedinstvo uz pomoć faktora „pretnje sa Istoka”, u Evropi ne postoji jedinstvo povodom označavanja neprijatelja, barem ne u meri da su sve članice spremne da zaoštre odnose sa Rusijom i Kinom do granice sa koje nema povratka. Nemačka je „progurala” kroz EU novi investicioni sporazum sa Pekingom i na kreativne načine nastoji da održi energetske odnose sa Rusijom kroz „Severni tok 2”.

Bez obzira na sankcije koje se obnavaljaju povodom pripajanja Krima, ruskog mešanja u rat u Ukrajini i navodnog trovanja Alekseja Navaljnog, očekuje se da će Nemačka i neke druge članice pokušati da nađu kompromisnu formulaciju kako bi održale balans: da se otvoreno ne sukobe sa Rusijom i Kinom, a da ipak zadovolje američke interese. Berlin očekuje da pritisak Bajdenove administracije neće biti, barem ne toliko, otvoren i preteći kao u vreme Donalda Trampa i da će im biti ostavljen prostor da se pozicioniraju kao bitan faktor na svom kontinentu. Bajednova strateška poruka da se „Amerika vratila” nije bez rizika za Evropu. Iako neće povući svoje vojnike iz Nemačke, diplomatska i vojna ekspanzija SAD i te kako može ugroziti interese evropskih vodećih država jer im ciljevi, opasnosti i potrebe nisu istovetni.

Rusija neće ostati bez odgovora na promenu strateškog koncepta NATO-a, jer se izuzev Stoltenbergove otvorene najave, u njihovom ponašau ništa ne menja. Približavanje vojne alijanse zapadnim ruskim granicama se odvija u kontinuitetu i prate ih recipročni ruski odgovori gomilanjem snaga, unapređenjem vojne tehnike i intenziviranje vojnih vežbi kako bi obezbedila svoje odbrambene i bezbednosne interese. Kina, s druge strane, na najave novog strateškog koncepta NATO-a gleda kao na demonstraciju hladnoratovskog mentaliteta i sa njihove strane neće izostati odgovor.

GRUZIJSKI SAN: Ostavka na mesto premijera Gruzije Georgija Gaharija i imenovanje dosadašnjeg ministra odbrane Iraklija Garibašvilija (koji je do 2015. bio premijer) nosi veliki rizik od haosa. Neočekivanu ostavku premijer je obrazložio pokušajem smanjenja tenzija posle hapšenja opoziciong lidera i vođe antiruskih protesta 2019. godine Nikanora Melije.

Posle žestokog sukoba u parlamentu, čiji je povod bio to što je Rus, predsedavajući međuparlamentarne pravoslavne unije, seo na mesto predsednika paralamenta, Gruzija je ušla u novi krug haosa. Odluka premijera da odstupi dočekana je likovanjem u kancelariji Stranke ujedinjenog nacionalnog pokreta, a ambasador Litvanije u Tbilisiju Andrius Kalindra je odmah izrazio solidarnost sa opozicijom. Da li će se tenzije smanjiti, kako je naveo bivši premijer – sigurno neće.

Zemlja u kojoj je rat protiv Južne Osetije i Abhazije 2008. poveo bivši predsednik Mihail Sakašvili, koji je vodio prozapadnu politiku i zalagao se za članstvo u NATO-u, doživela je poraz u petodnevnom ratu. Posle prošlogodišnjih izbora delovalo je da će Gruzija uploviti u mirne vode, ali Skašvili, kome je ukrajinski predsednik dodelio savetničku funkciju, ima drugačiju viziju: on zahteva od opozicione stranke, čiji je bio predsednik, da dovede stvar do kraja i sruši državne institucije iznutra.

Primenjujući tehnologiju opozicionih napada na vladu (što je činio i u Ukrajini u vreme Petra Porošenka) Sakašvili ponovo predvodi scenario sukoba sa Rusijom u dvema republikama koje je Moskva priznala i čije su vojne baze u njima garant integriteta. Kao i na protestima u Belorusiji i Rusiji traži se objavljivanje imena i adresa pripadnika specijalnih snaga i proširivanje opozicionog pokreta kako bi izdejstvovali nove izbore. Sakašvili je apelovao na diplomate akreditovane u Tbilisiju da ne razmišljaju o Gruziji kao sekundarnoj zemlji – jer se Amerika vratila.

Komеntari1
afbce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasha
Dobar analiza. Biden nema karizmu da uradi nesto po sovome. Nastavlja oprobanu politiku nasilja kao i mnogi predhodni presednici iz demokratske partije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja