ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 21.02.2021. u 21:39 Marija Brakočević

Pandemija otkaza zbog korone

U svetu bez posla prošle godine ostalo 114 miliona radnika, u Srbiji oko 66.000
Без посла су чешће остајале жене и млађи радници (Фото: Пиксабеј)

Nisko i srednje kvalifikovani, žene, samozaposleni i mladi, u grupi su radnika koji su najteže pogođeni krizom izazvanom virusom korona. To pokazuje najnovija analiza o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju Međunarodne organizacije rada (MOR) koja upozorava da je upravo zbog pandemije, ali i mera protiv nje i ograničenja država i kompanija, u svetu bez posla ostalo oko 114 miliona ljudi.

U odnosu na 2019. najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima, ocenjuje MOR.

Za razliku od sveta, prema zvaničnim podacima u Srbiji je lane bez posla ostalo 66.324 građanina, koliko ih se prijavilo na biro rada zbog primanja novčane naknade u slučaju nezaposlenosti. Nezvanično, taj broj je daleko veći, jer se ne prijavljuju uvek svi na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje.

MOR navodi i da je gubitak posla kod žena bio za pet odsto veći nego kod muškaraca, a kod mladih radnika za 8,7 odsto, u odnosu na starije radnike. Najnovije ažurirane procene ove organizacije pokazuju i da je u toku cele protekle godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019, što je jednako gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom. Uprkos očekivanjima i najavama da će snažan ekonomski oporavak uslediti već u drugoj polovini ove godine, posle masovne vakcinacije protiv kovida 19, MOR upozorava da je globalna ekonomija i dalje suočena sa visokim nivoom nesigurnosti, kao i da postoji rizik neujednačenog oporavka svetske ekonomije. Najnovije projekcije ukazuju na trajni deficit u radu 2021.

Oslanjajući se, između ostalog, na ekonomske prognoze Međunarodnog monetarnog fonda, osnovni scenario predviđa kontinuirani gubitak radnog vremena od tri odsto i u ovoj godini.

Da je kriza koja se i u Srbiji preliva na prve mesece 2021. dodatni izazov za domaću privredu kako bi se ispunio plan o ovogodišnjem privrednom rastu za šest odsto, smatra Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije. Naglašava da će kakav-takav održiv standard zaposlenih moći da se obezbedi samo ukoliko zemlja bude uspela da dođe na nivo pre pandemije, sa oko tri-četiri odsto rasta.

– U Srbiji postoje i firme koje rade za strane investitore, čija se roba izvozi širom Evrope. One u velikoj meri zavise od stanja na tržištima tih zemalja, pa se suočavaju sa velikim problemima, isto kao i ovdašnji ugostitelji i trgovci – podseća Atanacković.

Ekonomski stručnjaci podvlače da se i u delatnostima koje su snažnije pogođene epidemijom i koje očekuje postepen i dugotrajan opravak i nadalje može očekivati smanjenje zaposlenosti, ali i rast zaposlenosti u IT sektoru i nekim delovima industrije.

U slučaju da se pandemija obuzda tokom drugog kvartala 2021. i da se nakon toga ne primenjuju epidemiološke mere, može se pretpostaviti da će nekoliko desetina hiljada radnika izgubiti svoja radna mesta, pokazuje analiza Fondacije za razvoj ekonomske nauke.

 

Zahtevi za novčanu naknadu

U toku 2020. Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) podneta su 66.324 zahteva stranaka za novčanu naknadu, a samo u decembru su 29.653 nezaposlena koristila ovu pomoć države. Takav zahtev najveći broj građana podneo je, ili po prestanku radnog odnosa na određeno vreme ili po prestanku angažovanja na privremenim i povremenim poslovima.

 

Komеntari1
23764
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Nasa narodna ''bele pare za crne dane'' se moze videti kod Nemacke i Holandije. Nemacka je rezervisala 500 milijardi evra za ''crne dane'' a Holandija 70 (10% od ND) . Ceo evropski fond za ''siromasne'' je 750. Mada novac nije ''blago'' nego sredstvo razmene ipak likvidnost je primarna za ''crne dane''. Svako ocekuje pomoc od drzave mada se drzavno upravljanje asoscira sa socijalizmom . Dali su to paradoksi kapitalizma ili su ''kapitlizam'' i ''socijalizam'' zastareli pojmovi? Pomesani ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja