utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 25.02.2021. u 18:00 Vladimir Prvulović
POGLEDI

Dosetka zvana međusobno priznanje

Da li su Zapadna i Istočna Nemačka, podeljene između Zapadnog i Istočnog bloka 1949, tražile međusobno priznanje

Pojmovno značenje ove jezičke formulacije teško može da brani politikološki ili diplomatski obrazovan analitičar. Jedino kao nužnu dosetku, kada konstatujete totalni zastoj u pregovorima oko silom nametnutog otcepljenja dela državne teritorije nezavisne i međunarodno priznate zemlje  Republike  Srbije. Stare države članice Društva naroda i, od raspada SFRJ, članice UN. Posebno kada pulen, čije ste otcepljenje protivno međunarodnom pravu pomogli i podržavate ga, ne uspeva da dobije međunarodno priznanje. Pa onda, ovom smicalicom i svojevrsnom ucenom, pokušavate da ga nametnete oštećenoj zemlji, kao „rešenje”. To liči na dosetku američke administracije kako bi iznudila dalje pregovore i diplomatskim pritiscima uticala na zemlju iz koje, protivpravno (protiv Ustava Srbije i Rezolucije 1244 SB UN), pokušava  da otkine deo njene teritorije. I to istorijsko, nacionalno i civilizacijsko srce Srbije – Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju. Hajde da sagledamo ovu formulaciju sa istorijskog i međunarodno pravnog aspekta, kao i njenu nelogičnost. Generalno uzev, međunarodno priznate zemlje nemaju potrebe za priznanjem od međunarodno nepriznatih.

Da li su Britanske prekookeanske teritorije (Virdžinija i Masačusets i neki drugi regioni), kada su se pobunom 1783. otcepile od Velike Britanije, zatražile od imperije međusobno priznanje?

Da li su Zapadna i Istočna Nemačka, podeljene između Zapadnog i Istočnog bloka 1949, tražile međusobno priznanje? Halštajnova doktrina, nije priznavala postojanje druge države nemačkog naroda osim Z. Nemačke. Tek je Vili Brant, sa istočnom politikom, nastojao da normalizuje odnose sa zemljama Istočne Evrope, pa i Demokratskom Republikom Nemačkom. Ali bez ikakvog međusobnog priznanja. Najpre je morao da padne Berlinski zid između dva dela Berlina, 9. novembra 1989. Usledili su teški pregovori četiri velike sile i dve Nemačke. Sve do 3. oktobra 1990, kada je Zapadna pripojila Istočnu Nemačku proglašavajući je delom Savezne Republike Nemačke, a četiri okupacione sile se povukle sa nemačkih teritorija 15. marta 1991.

Da li je Kina (stalna članica SB UN) ikada  dozvolila da se  pomene zahtev za međusobno priznanje njenog, nasilno i uz podršku SAD, otcepljenog ostrva Tajvana (Formoze)? Nemoguće je da bilo ko to pokuša da nametne Kini. Ova država, kroz koncept „jedne Kine”, ne priznaje takvu veštački stvorenu „državu”.

Republika Srbija je međunarodno priznata suverena država, članica UN i ostalih međunarodnih organizacija i agencija. Po Ustavu, u svom sastavu ima dve autonomne pokrajine, Vojvodinu i  Kosovo i Metohiju. Srbiji nije potrebno nikakvo priznanje od sopstvene autonomne pokrajine. Sa druge strane, samoproglašena tzv. republika Kosovo, pokušava da se antiustavno i antipravno otcepi i obezbedi priznanje, iako je i dalje de jure deo Srbije prema Rezoluciji 1244 SB UN. Danas,  95 od 193 države punopravne članice UN (48 odsto) ne priznaje tzv. „nezavisnu državu Kosovo”. Samo 93 države priznaju ovu tvorevinu (od kojih dve, Tajvan i Severni Kipar, nisu međunarodno priznate). Da li su UN zatražile od svih država članica međusobno priznanje sa ovom nelegalnom tvorevinom? Nisu i sigurno neće.

Da li je Evropska unija, u kojoj je, od 28 članica, pet država odbilo da prizna nelegalnu tvorevinu Kosovo (Rumunija, Španija, Kipar, Grčka i Slovačka), zatražila od tih pet država međusobno priznanje sa Kosovom?  Naravno da nije. Pomenutim državama takvo međusobno priznanje nije potrebno. A ostale znaju da bi time bila širom otvorena vrata za cepanje brojnih višenacionalnih država (Belgije, Španije, Francuske, Rumunije i dr.). Uostalom, EU nije u stanju da  obezbedi čak ni da Kosovo sprovede odredbe iz tzv. Briselskog sporazuma, postignutog pod njenim okriljem. EU je generalno protiv separatizma i cepanja država članica. Sem u slučaju cepanja međunarodno priznate države Republike Srbije.

Ovaj pregled ukratko svedoči o trapavo smišljenom izrazu međusobno priznanje, koji se ne može nametati kao rešenje problema koje su kreatori ovog pojma sami stvorili. Preostaju pregovori o tzv. normalizaciji odnosa sa srpskom autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohijom, koju bi EU i SAD morale da garantuju i nadgledaju. Stoga, gospodo, uložite diplomatske i druge napore da do takvog rešenja dođe, u korist mira, stabilnosti i prijateljstva na tzv. zapadnom Balkanu i njegovog ubrzanog prijema u EU.

Redovni prof. univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari17
5bc67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Podvale
Досетке, "цаке", као средство манипулације су данас врло честе. Један тајкун се досетио па је раднику на одржавању канализације дао титулу " референт за санитарне послове", а пословођи спремачица титулу "менаџер за санитарне послове". Најлукавије су се досетили Хрвати (или њихови инострани саветници ) када су измислили називе "Домовински рат", и "бранитељ". Досетка о "међусобном признању", или "правно обавезујућем споразуму" су такође део арсенала досетки и подвала здравој памети и народима
Ivan
Bravo na tekstu! Bittno je još naglasiti da je "medjusobno priznanje" bilo relevantno za Ist. i za Zap. Nemačku jer obe nisu bile članice UN, i to je bio uvod da obe postanu članice. To je bitan element koji u ovoj situaciji nedostaje, jer Srbija jeste članica UN a druga strana nije. Medjutim, to je i razlog što za EU nije isključeno da zemlja koja nije članica UN eventualno postane članica EU.
tja
Drugo vreme je imalo svoju politicku logiku i svoje razloge, a ovo svoje. Ali postoji jedna konstanta u politici koja traje i ostaje. Jaki izmisljaju fraze koje se upotrebljavaju u politici i ostaju, a slabe niko ne slusa niti je bitno sta oni kazu. Kao i fraza "Zapadni Balkan", i fraza "medjusobno priznanje" ce se koristiti i ostati. Zapadne istorije Balkana ce zabeleziti da su se Srbija i Kosovo medjusobno priznali te-i-te godine. Kako ce Srbi pisati svoje istorije, neka pogadja neko drugi.
Lazar
Autor je sasvim u pravu sto se tice medjunarodnog prava. Medjutim, on u ovom clanku ne objasnjava mogucnost zajednickog zivota (suzivota) Srba i Albanaca. Kad bi se kojim slucajem Kosovo vratilo u Srbiju, postavlja se pitanje : Kako bi Srbi i Albanci ziveli zajedno ? Da li je to, posle svega, moguce ?
Petar,Kosovo
Profesore Prvulovicu svaka cat na izvanrednom tekstu!Nadam se iskreno da nasi politicari citaju Politiku kao i politicki funkcioneri ukljucujuci i Predsednika drzave, vlade i Skupstine.Ako citaju trebalo bi da nesto nauce!
Пантелија
Одличан текст. Надам се да председник Србије и председник САНУ читају "Политику".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja