utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.02.2021. u 11:13

Zločin i kazna bez epiloga

Др Александар Костић (Фото Википедија)

Zapodevši oštru polemiku na stranicama „Politike” dva vrsna redovna profesora, uveliko u penziji, ugledni hirurg, vešt i precizan u skalpelu i peru, prof dr Radoje Čolović i epidemiološki pedantan prof. dr Zoran Radovanović nehotice otvoriše Pandorinu kutiju Medicinskog fakulteta, odnedavno stogodišnjeg korifeja beogradskog Univerziteta

Kao mladi pravnik, a prethodno i tri godine, od 1975. do 1978. godine novinar „Politikine” kuće („Ekspres”), u Dekanatu Medicinskog fakulteta prvi put sam sreo prof. dr Aleksandra Kostića. Sitne građe, primerne za devet decenija, razbarušenih pramenova sede kose, ovog puta bez cilindra iz mladosti ili beretke u starosti,. živahnih očiju, primio je Veliku povelju fakulteta, pred svoj devedeseti rođendan, iz ruku tadašnjeg dekana prof. dr Ljubiše Rakića. Svečanosti je prisustvovao i izvestan broj istaknutih nastavnika i akademika – profesori Bora Božović, Vladimir Kanjuh, Cvetko Rakić, Gordana Tucaković, Veselinka Šušić, Vukica Diklić, Desa Ćetković, prodekan prof Jovan Mićić, koji će naslediti na mestu dekana prof. Rakića, i sredinom devedesetih godina prošlog veka pokrenuti rehabilitaciju nastavnika udaljenih s fakulteta zbog političke nepodobnosti. Po izlasku iz Dekanata, sa sinom Vojislavom uputio se limuzinom SANU, u koju nikad nije primljen, u svoj Histološki institut sa koga je 1952. oteran u penziju u 59. godini. Kaznu u vidu rešenja svojim potpisom izrekla je Mitra Mitrović, ministar prosvete, baš kao što ga je i Velibor Jonić, ministar u vladi Milana Nedića, deceniju ranije pripremio za odstrel kao protivnika Apela srpskom narodu.

Sinekura koju mu 16. januara 1952. na Fotofilmskom zavodu dodelio rektor Velike medicinske škole, prof dr Kosta Todorović, kratko je trajala

Već nakon dva meseca 25. marta „izvešten radi znanja i daljeg rada” rešenjem ministra prosvete Mitre Mitrović o prestanku službe po sili zakona, isti rektor ovoga puta razrešava dužnosti prof. dr Aleksandra Kostića 29. marta 1952. koga je nasledio na mestu dekana 1939. godine

Ponovo je udaljen iz zgrade Instituta, koji je šest godina zidao sa prof. dr Rihardom Burijanom od 1921. do 1927, a nakon bombardovanja 6. aprila 1941. iz pepela ponovo podizao. Na svom institutu kratko se zadržao u biblioteci okružen bivšim đacima i novostasalim docentima i profesorima. Iste godine, 1983, umro je na Vojnomedicinskoj akademiji uporan u zavetu da ga – kada mi dođe sudnji dan „ubog neprebola u duši” ni slučajno ne vode na Medicinski fakultet.

Kao šef kadrovske službe u ime dekana slao sam pozivnice istaknutim profesorima upravnicima instituta, direktorima klinika, političkim ličnostima. Pozivnice su raznosili kuriri na ruke pozvanim. Ali pre slanja sa sprata iznad dekanove kancelarije silazila je drugarica Olga, službenica Univerzitetskog komiteta i donosila spisak penzionisanih osoba koje se ne smeju zvati. Prvi na spisku bio je Aca Kostić, kako ga su ga svi oslovljavali. Drugi na spisku nepoželjnih bio je još jedan Kostić, Slobodan, neurohirurg, koji je sa 18 godina starijim bratom Milivojem, takođe akademikom, bio osnivač neurohirurgije. Treba reći da su prostorije Komiteta u Dekanatu postojale sve do 2000. godine. Poslednji put su bile pune kada je već pominjanih devedesetih Mira Marković trebalo da se bude izabrana za profesora sociologije umesto penzionisanog profesora Vlade Milanovića. Iako su prostorije bile ispunjene njoj se nije ispunila želja da postane profesor Medicinskog fakulteta nakon što je ugašen odsek turizma na Prirodno-matematičkom fakultetu gde je predavala. Njeno nesuđeno mesto zauzela je prof. dr Ljiljana Slović, supruga Danila Ž Markovića ministra prosvete. Tek početkom novog veka 2000. godine Savet Medicinskog fakulteta usvojio je predlog o rehabilitaciji svojih nastavnika koji su prognani sa svojih katedri,

Prof. dr Aleksandar Kostić ostavio je još jedan amanet – da se 10 godina nakon njegove smrti sva dokumenta i spisi o golgoti što ju je proživeo pod okupacijom i komunističkim progonom, o  sukobima sa kolegama, hajci kojoj je bio decenijama izložen dostave Srpskom lekarskom društvu. Vojislav Kostić ispunio je očevu želju i dokumentaciju 11. maja 1993. godine u 15 sati predao akademiku Vojinu Šuloviću, predsedniku SLD-a.

Srpsko lekarsko društvo je 30. oktobra iste godine uputilo dopis pod brojem .02 br. 1692 Dekanatu sa predlogom da se pristupi rehabilitaciji. Medicinski fakultet je na sednici Saveta 10. juna 1995. prihvatio inicijativu SLD-a i formirao Komisiju čiji je predsednik bio prof. Jovan Mićić ali koja zbog napred navedenih okolnosti nije uspela u svojoj nameri. Nezadovoljan sporošću i odjekom rehabilitacije Vojislav Kostić snima film „Koncert prof. dr Aleksandra Kostića” koga je prikazao pred lekarskim establišmentom Medicinskog fakulteta u Ateljeu 212. Nakon filma muk u sali umesto aplauza.

Iako je najavljeno da će ovaj film u režiji Zdravka Ranitića, u produkciji „Centar filma”, biti emitovan na Radio-televiziji Srbije, to nije učinjeno, a dobro bi bilo publikovati ga na internetu, kako bi lekari prestali da se dele na naše i njihove. Sudbina prof. dr Aleksandra Kostića predstavlja dobru opomeni šta se dešava kad se pomešaju vlast i struka

Dragan Pantelić,
penzionisani upravnik
Centra za izdavačku i bibliotečku delatnost Medicinskog fakulteta

Komеntari5
c2054
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Pristli nije samo otkrio kiseonik1774. već je utemeljio utilitarističku etiku čak i "vrline i najčistiji motivi mogu da dovedu do loših posledica”, pa je učio da je suština “vednosti moralnog ponašanja – u POSLEDICAMA. Ako su posledice dobre, čin je moralno opravdan.”Naše delovanje je ispravno, ako je za opšte dobro, "ako služi dostizanju sreće, a pogrešno, ako izazove suprotan efekat od sreće, ali ne samo sreće onoga ko izvodi akciju, nego i svih onih koje na bilo koji način ta akcija dotiče.”
Petar
Sličan tekst o dr Kostiću objavljen je prošlog leta u Magazinu Politike.
Срба, Велика Британија
Одавно нисам прочитао бољи текст у Политици. Захваљујем аутору. То се зове писана историја.
stari doktor
Kao đak profesora Kostića u potpunosti podržavam tekst gosp. Dragana Pantelića. Skrećem pažnju na deo rečenice "... sa I sprata je silazila službenica Komiteta dugarica Olga.." , jer taj, u stvari svemogući komitet Komunističke partije, bio je osnovni uzrok, izvor i utoka svih personalnih zala koje su se desile na Medicinskom fakulltetu od 1945, potajni repovi mu se i danas vuku. Uništio je ili sprečio karijeru mnogih lekara i studenata koje je uzeo na zub. Još niko se ne usudi da piše o njemu
Filipovic Bozidar
Tuzna i zlehuda sudbina velikog naucnika i akademika prof.dr A.Kostica cije politicko stradanje ga je protokom vremena samo uzdiglo u probrane redove velikana medicinsje struke i nauke kod nas,a jos vise UNIZILO politicke poltrone medju njegovim kolegama koji su mu svesno ili pod partijskim pritiskom cinili ljudsko i strucno- profesionalno ZLO.. Slava mu !!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja