sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.02.2021. u 18:00 Branka Vasiljević
VELIKO RATNO OSTRVO

U toku ocena studije za novo izvorište

Poznavaoci podzemnih voda, hidrogeolozi i biolozi smatraju da ovde ne bi trebalo da se gradi bilo šta, pa ni bunari
При обали смеће, у позадини нетакнута природа (Фото: Раде Крстинић)

Od ideje da se na Velikom ratnom ostrvu grade reni bunari iz kojih bi se prestonica u budućnosti napajala pijaćom vodom izgleda nije se odustalo. U toku je postupak javne nabavke pod imenom „Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom izgradnje izvorišta podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu”. Postupak, kako su nam odgovorili u gradu, sprovodi JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” u skladu sa planom nabavki za 2020. godinu.

– Za navedenu javnu nabavku poslat je javni poziv na objavljivanje Portalu javnih nabavki 31. decembra prošle godine. Rok za podnošenje ponuda bio je 4. februar kada je bilo realizovano i otvaranje ponuda. U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, u toku je stručna ocena ponuda, nakon čega će biti doneta odluka koja će biti objavljena na Portalu javnih nabavki – rekli su u „Vodovodu”.

Kada će to tačno biti i koliko je ponuđača u „igri”, pitanja su za koja će se odgovori najverovatnije znati uskoro.

Ideja da se na Velikom ratnom ostrvu grade reni bunari u poslednje vreme mogla se u gradu čuti u toku rasprave o izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa i metroa na Makiškom polju. Zbog toga su mnogi smatrali da je ova ideja samo bacanje prašine u oči i skretanje sa teme ugrožavanja vodoizvorišta na Makišu. Jer, kako ističu stručnjaci, iako potencijalno mogući izvor pitke vode sa hidrogeološkog aspekta (litološkog sastava, filtracionih karakteristika, uslova prihrane), zbog svog položaja – čestog plavljenja, slabe povezanosti sa rukavca i podzemne vode, blizine kanalizacionih ispusta, procenjene količine vode koja bi se mogla dobiti, Veliko ratno ostrvo nije najbolje rešenje.

Ova dunavska ada koja je samo dva kilometra vazdušnom linijom udaljena od centa grada već je i ranije bila predmet istraživanja stručnjaka za vodu. Prva ispitivanja rađena su još 1939. godine, a nastavljena su i kasnije, posebno sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Kako je objasnio prof. Miomir Komatina, autor obimnog dela iz 2017. godine „Podzemne vode Srbije”, prema studiji Građevinskog fakulteta rađenoj 1982. godine tehničko rešenje kaptiranja podzemnih voda treba da se zasniva na nizu vertikalnih bunara koji bi bili izgrađeni obodom ostrva.

– Na taj način bi se obezbedilo oko 800 litara vode u sekundi. Ali, tu se već javlja dilema šta raditi jer je Veliko ratno ostrvo prirodno dobro od posebnog značaja. Osim toga, ova istraživanja u opitnom bunaru pokazala su i da on privlači zagađene vode sa druge obale rukavca – ističe Komatina.

Da u Veliko ratno ostrvo ne bi trebalo da se dira smatraju i ljubitelji ptica. Kako ističe dr Saša Marinković, iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, na ovom ostrvu je zabeleženo 208 vrsta ptica, pa je ovo tačka i najvećeg biodiverziteta u okolini Beograda.

– Veliko ratno ostrvo je oaza bez premca. Može se reći da je istovremeno u centru grada, ali i dovoljno daleko da na njemu buja život. Ovako nešto nema nijedna metropola u okruženju zbog čega bi ga i trebalo sačuvati. Koliko bi izgradnja reni bunara uticala na životinjski i biljni svet ne može tačno da se zna. Sigurno je da bi ga izmenila. Ova ada svake godine plavi, nekada i po nekoliko puta. Dešava se da ostrvo danima bude pod vodom. Prema nekim procenama kada je reč o stogodišnjim vodama, vodostaj na ostrvu zna da bude 2,7 metara. To znači da bi morao da se gradi nasip čija je visina najmanje 2,7 metara, a to je tek dodatni trošak i uticaj na životnu sredinu – ističe Marinković.

Koliko bi izgradnja reni bunara bila isplativa nedavno je govorio i hidrogeolog Mihajlo Mandić, koji je radio u Geološkom zavodu Srbije. On smatra da ovu lokaciju treba uzeti s rezervom jer se javlja nekoliko problema, a prvi od njih je tehničko-tehnološke prirode.

– Pitanje je da li bi bunari, bez obzira na to da li bi se gradili reni ili cevasti, odnosno vertikalni, mogli da izdrže tu količinu vode. I šta bi se dogodilo da dunavska voda uđe u njih? Mi svake godine imamo problem u Kraljevu. Tamo izvorište poplavi, a onda je potrebno vreme da se voda povuče, bunari očiste i dezinfikuju, što usložnjava vodosnabdevanje grada po nekoliko meseci – objašnjava Mandić.

Potrebe grada su oko deset kubika u sekundi, a kapacitet reni bunara je oko 150 litara u sekundi pa naviše.

– Bez obzira, neka i taj kapacitet bude veći, neka se sa ostrva dobije 500 litara u sekundi, pitanje koliko je isplativo graditi skupe reni bunare. Ako se u obzir uzme drugo rešenje koje podrazumeva izgradnju više vertikalnih, odnosno cevastih bunara, onda treba znati da oni mogu dati samo određene količine vode, jer ako su preblizu – „kradu” vodu jedan od drugog. Problem predstavlja i transport vode sa ostrva. Jedno rešenje je da se izgradi most što se već godinama izbegava jer Dunav i kroz rukavac zna da bude izuzetno jak i nosi sve pred sobom. Drugo rešenje je polaganje cevovoda kroz reku što je skup projekat – istakao je Mandić.

Komеntari1
843fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kako neke ptice podnose buku
Zašto neko misli da je "ukus"tečnosti koja je navodno bez tog svojstva i svuda ista iz ravničarske reke makar tretirane na sve moguće načine i osim filtriranja isti kao i "ukus" tečnosti koja prolazi ili izvire na mestima sa manje mulja protekavši pre toga kroz veliki deo veoma naseljenog kontinenta? .Ako ostaje "Makiš " povlačenjem ideje o "Teslin gradu "da li to znači da se možda ipak ulaže u neki budući "Menhetn " infrastrukturiranjem ostrva ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja