Mišel Barnije je branio interese EU tokom brakorazvodne parnice s Londonom i, kao iskusni „borac na prvoj liniji fronta”, zna šta je u interesu evropske porodice i kad je reč o Parizu, u kojem se uveliko krčka kampanja za predsedničke izbore 2022. godine. Glavni pregovarač za bregzit uskoro će se iz Brisela, gde privodi kraju mandat, vratiti u rodnu Francusku, gde se bruji o tome da će biti jedan od kandidata za sledećeg predsednika.
Da li je on nova brana na putu ka Jelisejskoj palati desničarki Marin le Pen, kako je to lane bio Emanuel Makron?
Le Penova će treći put okušati sreću u trci u kojoj pobednik dobija ključeve Jelisejske palate. Njen Nacionalni front opet je prodoran. Sveže ankete kažu da njihova harizmatična liderka nikad nije bila jača, te da trenutno uživa podršku biračkog tela za čak oko deset procenata veću nego što je imala 2017. Tada je u drugom finalnom krugu mladi centrista Makron osujetio ovu zagovornicu nacionalnih država s jakom antimigrantskom retorikom, čije je delovanje fokusirano na obračun protiv radikalnog islama. Podižući zidine oko tvrđave u kojoj stoluje već četiri godine, Makron u politici oštro skreće udesno, kako bi u svoj tabor preusmerio verne glasače Marin le Pen. Ali, ako se može suditi po aktuelnim sondažama javnog mnjenja, to neće biti dovoljno, jer je navodno razlika u podršci biračkog tela u njegovu korist svega oko četiri odsto.
Barnije je najavio osnivanje pokreta „Patriota i Evropljanin”. Dakle, briselski zastupnik predstaviće se u Francuskoj kao patriota, što je i Le Penova, ali i kao Evropljanin, što je i većina Francuza, koji ne žele da se odvoje od EU po uzoru na Britance, ali u želji da osnaže svoju državu bez pardona menjaju svaku već viđenu vlast. To su jasno poručili prethodnim glasanjem, kad su, u korist tada novog lica na političkoj pozornici Emanuela Makrona, u istoriju poslali tradicionalne partije koje su vladale pola veka.
I Le Penova je ublažila retoriku, napustivši ranije zagovarani „fregzit”, a povratak je obeležila obećanjem da će i ona, kao što to već radi Makron, usvojiti zakon koji se snažno obračunava s fundamentalistima.
Time se ova dva stara rivala u nastupu ozbiljno približavaju jedno drugom, što u kampanju unosi određenu dozu „dosade”. Uz činjenicu da su njih dvoje bili glavni rivali u prošloj trci, postoji bojazan da bi u reprizi mogli da zamore gledaoce toliko da će promeniti kanal ili se isključiti iz praćenja kampanje. Izlaznost je i 2017. bila najmanja od 1969.
Barnije gotovo da ne krije nameru da se kandiduje u pokušaju da postane predsednik Francuske ili, u najmanju ruku, unese malo života i neizvesnosti u dolazeće izbore. Dok je pregovarao o uslovima izlaska Velike Britanije iz zajednice, Barnije je isticao da EU neće žrtvovati svoju budućnost da bi postigla sporazum. EU neće ni sada žrtvovati svoju budućnost eventualnim dolaskom na vlast francuske desničarke, koja se s ponosom stavlja u isti koš sa Donaldom Trampom, kao antisistemskim čovekom, i priziva bolju saradnju s Vladimirom Putinom. Francuska i Nemačka su lokomotive nove razvojne strategije EU, u kojoj nije moguće povući paralelu s pretenzijama desničarske kandidatkinje za novog šefa Francuske.
Nameće se pitanje da li će bivši evropski komesar imati uspeha u matici kao što je u Italiji imao Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, koji je nedavno preuzeo palicu nad vladom u Rimu. Le Penova je najavila projekat nacionalnog jedinstva, koji bi mogao da okupi Francuze. Ona je maltene prvi poznati političar koji najavljuje kandidaturu na izborima. Pre nje su lokalnim medijima kandidature najavili poslanik Žan Lasal i suverenista Fransoa Aselino.
Barnije za sada u svoj pokret okuplja istomišljenike, poslanike i senatore. Krajem marta okončaće svoju evropsku misiju u Briselu, a potom će se posvetiti vraćanju svog mesta među republikancima, čiji je član više od 50 godina. Ovaj bivši francuski ministar spoljnih poslova i ministar poljoprivrede u poslaničkim klupama je od 1978. godine, što mu može biti otežavajuća okolnost, s obzirom na to da je tamošnje biračko telo izborom mladog i politički tada neiskusnog Makrona dalo na znanje da mu je dosta poznatih lica iz redova socijalista i republikanaca koja su se decenijama smenjivala na političkoj sceni. Ali Barnije misli da će mu iskustvo ići naruku, kao što je išlo Džozefu Bajdenu, od koga je mlađi nepunih devet godina.
Štaviše, „Frans info” javlja da će Barnije izaći s konkretnijim predlozima već krajem aprila, kada će predstaviti svoju knjigu zasnovanu na četvorogodišnjim pregovorima s Londonom. Izvući će lekcije o tome zašto se bregzit dogodio, zašto se može ponoviti, i osvrnuti se na populizam i njegove opasnosti.
