ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.02.2021. u 19:52 Ljiljana Vujić

Barnije bi da bude predsednik Francuske

Evropski komesar mogao bi biti brana na putu ka Jelisejskoj palati desničarki Marin le Pen, kako je to lane bio Emanuel Makron
Главни преговарач за брегзит каже да његов посао још није готов (Фото EPA-EFE/Olivier Hoslet)

Mišel Barnije je branio interese EU tokom brakorazvodne parnice s Londonom i, kao iskusni „borac na prvoj liniji fronta”, zna šta je u interesu evropske porodice i kad je reč o Parizu, u kojem se uveliko krčka kampanja za predsedničke izbore 2022. godine. Glavni pregovarač za bregzit uskoro će se iz Brisela, gde privodi kraju mandat, vratiti u rodnu Francusku, gde se bruji o tome da će biti jedan od kandidata za sledećeg predsednika.

Da li je on nova brana na putu ka Jelisejskoj palati desničarki Marin le Pen, kako je to lane bio Emanuel Makron?

Le Penova će treći put okušati sreću u trci u kojoj pobednik dobija ključeve Jelisejske palate. Njen Nacionalni front opet je prodoran. Sveže ankete kažu da njihova harizmatična liderka nikad nije bila jača, te da trenutno uživa podršku biračkog tela za čak oko deset procenata veću nego što je imala 2017. Tada je u drugom finalnom krugu mladi centrista Makron osujetio ovu zagovornicu nacionalnih država s jakom antimigrantskom retorikom, čije je delovanje fokusirano na obračun protiv radikalnog islama. Podižući zidine oko tvrđave u kojoj stoluje već četiri godine, Makron u politici oštro skreće udesno, kako bi u svoj tabor preusmerio verne glasače Marin le Pen. Ali, ako se može suditi po aktuelnim sondažama javnog mnjenja, to neće biti dovoljno, jer je navodno razlika u podršci biračkog tela u njegovu korist svega oko četiri odsto.

Barnije je najavio osnivanje pokreta „Patriota i Evropljanin”. Dakle, briselski zastupnik predstaviće se u Francuskoj kao patriota, što je i Le Penova, ali i kao Evropljanin, što je i većina Francuza, koji ne žele da se odvoje od EU po uzoru na Britance, ali u želji da osnaže svoju državu bez pardona menjaju svaku već viđenu vlast. To su jasno poručili prethodnim glasanjem, kad su, u korist tada novog lica na političkoj pozornici Emanuela Makrona, u istoriju poslali tradicionalne partije koje su vladale pola veka.

I Le Penova je ublažila retoriku, napustivši ranije zagovarani „fregzit”, a povratak je obeležila obećanjem da će i ona, kao što to već radi Makron, usvojiti zakon koji se snažno obračunava s fundamentalistima.

Time se ova dva stara rivala u nastupu ozbiljno približavaju jedno drugom, što u kampanju unosi određenu dozu „dosade”. Uz činjenicu da su njih dvoje bili glavni rivali u prošloj trci, postoji bojazan da bi u reprizi mogli da zamore gledaoce toliko da će promeniti kanal ili se isključiti iz praćenja kampanje. Izlaznost je i 2017. bila najmanja od 1969.

Barnije gotovo da ne krije nameru da se kandiduje u pokušaju da postane predsednik Francuske ili, u najmanju ruku, unese malo života i neizvesnosti u dolazeće izbore. Dok je pregovarao o uslovima izlaska Velike Britanije iz zajednice, Barnije je isticao da EU neće žrtvovati svoju budućnost da bi postigla sporazum. EU neće ni sada žrtvovati svoju budućnost eventualnim dolaskom na vlast francuske desničarke, koja se s ponosom stavlja u isti koš sa Donaldom Trampom, kao antisistemskim čovekom, i priziva bolju saradnju s Vladimirom Putinom. Francuska i Nemačka su lokomotive nove razvojne strategije EU, u kojoj nije moguće povući paralelu s pretenzijama desničarske kandidatkinje za novog šefa Francuske.

Nameće se pitanje da li će bivši evropski komesar imati uspeha u matici kao što je u Italiji imao Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, koji je nedavno preuzeo palicu nad vladom u Rimu. Le Penova je najavila projekat nacionalnog jedinstva, koji bi mogao da okupi Francuze. Ona je maltene prvi poznati političar koji najavljuje kandidaturu na izborima. Pre nje su lokalnim medijima kandidature najavili poslanik Žan Lasal i suverenista Fransoa Aselino.

Barnije za sada u svoj pokret okuplja istomišljenike, poslanike i senatore. Krajem marta okončaće svoju evropsku misiju u Briselu, a potom će se posvetiti vraćanju svog mesta među republikancima, čiji je član više od 50 godina. Ovaj bivši francuski ministar spoljnih poslova i ministar poljoprivrede u poslaničkim klupama je od 1978. godine, što mu može biti otežavajuća okolnost, s obzirom na to da je tamošnje biračko telo izborom mladog i politički tada neiskusnog Makrona dalo na znanje da mu je dosta poznatih lica iz redova socijalista i republikanaca koja su se decenijama smenjivala na političkoj sceni. Ali Barnije misli da će mu iskustvo ići naruku, kao što je išlo Džozefu Bajdenu, od koga je mlađi nepunih devet godina.

Štaviše, „Frans info” javlja da će Barnije izaći s konkretnijim predlozima već krajem aprila, kada će predstaviti svoju knjigu zasnovanu na četvorogodišnjim pregovorima s Londonom. Izvući će lekcije o tome zašto se bregzit dogodio, zašto se može ponoviti, i osvrnuti se na populizam i njegove opasnosti.

Komеntari4
be96d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ozbiljni kandidati
Za sada, po pricama, s' obzirom da se jos niko nije javno izjasnio, da ce se kadidovati , su sadasnji presednik Makron i desnicarski kandidat Gospodja Marin le Pen. Iznenadjenje, koje se ocekuje je kandidatura sadasnje gradonacelnice Pariza. A Sta se sve " kuva u loncu", nije jos za siru javnost.
nikola andric
Francuskom mentlitetu ne odgovara presednicki sistem. Posle de Gola nijdan nije postigao vise osim skandala. Francuski mentalitet je odredjen francuskim pokretom prosvetiteljstva. Njima zahvaljujemo ''pravnu drzavu'', trias politica i ''duh zakona''.
Krsta
Francuskom metalitetu odgovara jedino da misle da su nesto posebno i da imaju bogom dano pravo da se bune po ulicama kako im se ceifne - eto zuti prsluci pocese kao protest protiv cene goriva za traktore i jos uvek traje taj protest a niko vise nezna sta zahtevaju - ali vazno je izaci na pobune kad je lepo vreme. Sto se tice pravne drzave hm, od 3 zadnja predsednika dvojici se sudilo za neke pronevere dok su bili na vlasti: Miteran i Sarkozi a Oland nije ni smeo da se kandiduje za drugi mandat.
Miloš Drljača
Изузетно важна вест!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja