utorak, 09.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.02.2021. u 22:00 Ivana Albunović - Jelica Antelj

Zašto i dalje lako odbacujemo uređaje koji su funkcionalni

Borba protiv e-otpada počinje edukacijom potrošača o popravci uređaja kao alternativi za zamenu ili kupovinu novog proizvoda
Према последњем извештају Глобалног монитора Уједињених нација, у 2019. години забележена је рекордна количина електронског отпада широм света, која износи 53,6 милиона метричких тона, а рециклирано је само 17 одсто тог отпада (Фото EPA-EFE/Maxim Shipenkov)

Pandemija je promenila mnoge navike potrošača širom planete, a jedna od dobrih strana je to što je zabeleženo mnogo više „recikliranja” starih uređaja. Mnogi su za potrebe rada ili učenja od kuće „izvukli” zaboravljene desktop računare, igrice i druge uređaje i počeli da ih koriste. Polako, umesto da jure za novim trendovima, okrenuli su se starim modelima koji su i dalje savršeno funkcionalni, a upravo to može biti vrlo važno u odnosu na životnu sredinu u budućnosti. Džastin Vederil, osnivač kompanije „Jubrejkajfiks” (uBreakiFix), svetskog lidera u popravljanju elektronike, kaže da je industrija ta koja neprekidno nastoji da poboljša uređaje, a korisnici to prate i praktično lako odbacuju one koji i dalje funkcionišu. On kaže da je teško pomiriti tu želju za sa rastućim uticajem tehnološke potrošnje na životnu sredinu.

Prema poslednjem izveštaju Globalnog monitora Ujedinjenih nacija o elektronskom otpadu, 2019. godine zabeležena je rekordna količina elektronskog otpada širom sveta, koja iznosi 53,6 miliona metričkih tona potrošačke elektronike – od mobilnih telefona i računara do raznih drugih uređaja. Reciklirano je samo 17 odsto tog otpada, a kad se zna da se do 2030. godine očekuje udvostručavanje količine e-otpada, onda je lako pretpostaviti kako će se to odraziti na životnu sredinu.

Vederil u izjavi za „Forbs” kaže da je za njih e-otpad najbrže rastući, a glavni faktor je sve veći promet proizvoda visoke tehnologije.

– Za nas borba protiv e-otpada počinje edukacijom potrošača o popravci uređaja kao alternativi za zamenu ili kupovinu novog proizvoda . Zatim se trudimo da postupak popravke bude što brži i pristupačniji, kako bi se korisnici lako odlučili na to. Popravkom produžavamo životni vek uređaja, koji posle mogu da se nadograđuju po potrebi – kaže on.

Inače ova kompanija uređaje koji se ne mogu popraviti ili ih korisnici iz nekog razloga ne žele preuzima i propisno reciklira uz pomoć najpoznatijih svetskih proizvođača. Oni kažu da su elektronski uređaji unapređeni, dok stariji mogu sadržati osetljive materijale, kao što su olovo i živa, što zahteva posebne procese recikliranja. Iskustva su pokazala da uz pravilno rukovanje i održavanje, na primer, mobilni telefoni mogu dugo trajati, a ove uređaje korisnici najčešće menjaju.

Evropska unija već godinama priprema i unapređuje propise koji bi smanjili količinu elektronskog otpada. Ove godine, kako je planirano, biće predstavljeno više propisa koji regulišu ovu oblast. Tako će na proizvodima ubuduće biti obavezno isticanje oznake trajanja uređaja, koja podrazumeva očekivani rok trajanja, kao i dostupnost i cenu rezervnih delova i troškove popravke. Kako je „Politika” već pisala, istraživanja su pokazala da bi čak 77 odsto ljudi radije popravilo stari uređaj, ali odustaju jer je popravka skupa. Uređaji se, prema tim istraživanjima, obično kvare u drugoj ili trećoj godini, do kada obično traje garancija. Građani se najviše žale na rok trajanja mobilnih telefona, mašina za veš, televizora i usisivača. Druga istraživanja su pokazala da su mašine za veš programirane na dve do dve i po hiljade pranja, a televizori na 20.000 sati – sve sa ciljem da se potrošači primoraju da kupe novije modele. Tokom ovog istraživanja više puta je pominjan primer Francuske, koja je zabranila takozvano ugrađeno kvarenje tehničkih uređaja. Francuska je, naime, usvojila zakon kojim je zabranila programirano kvarenje, uvela oznake „popravljivosti” na uređaje, kao i merače korišćenja, kako bi potrošač u svakom trenutku znao što može očekivati. Evropska komisija, da podsetimo, usvojila je Direktivu o eko-dizajnu, i to za deset kategorija kućnih aparata. Ovi propisi će, u cilju zaštite životne okoline, od proizvođača zahtevati veću energetsku efikasnost, duži vek trajanja i garantne rokove.

Komеntari18
cd602
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Degenerisane, vestacki izazvane potrebe potrosackog drustva i duznicke ekonomije. Dok se to ne promeni, imacemo pandemije
Oblak u Pantalonama
Problem je u potrosackoj kulturi i materijalistickom drustvu.
Azbuka
Obrazovanje potrosaca a ne edukacija. Zasto koristimo strane reci kad imamo svoje?
Зоран Маторац
Није проблем направити нешто, проблем је како то нешто продати. Ратови се воде због тога да би се нека земља, кад се све оголи до краја, позиционирала на тржишту и продавала робу својих компанија. Не треба много мудрости да би се то схватило. Зашто Американци, да узмем најсвежији пример, саботирају "Северни ток"?
Саша Микић
Све то, као и друго у животу, има две стране. Некада су технички уређаји били знак статуса и нису били доступни свима. Прављени су, као и све друго, да трају. Сада када је све доступно и то за мале паре јавља се други проблем и то чисто економски. Када би се правило, као што је некад било, да траје, шта би било када се тржиште засити? Затворити фабрике на период од 10 - 20 година док се не ''потроши'' све до тада произведено? Шта са радницима? Погледајте колико само има ''произвођача'' ТВ-а.
Dejan Lukic
Nije samo problem u tome da se tržište zasiti. Mnogo je veći problem u odnosu cena kvalitet. Ti i sada možeš da kupiš uređaje koji su testirani i mogu da traju po 20g, recimo Miele mašine za veš ili frižider, ali je najosnovniji model 1000€ pa idu do 3000€. Znači veće je pitanje da li su kupci spremni da plate da nešto traje 20g, ili im je lakše da kupuju svakih 5g novo a jeftino. Iz mog iskustva 98% kupaca se opredeli za drugi slučaj, i tu onda sve pada u vodu

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja