„Marera” je pre pet dana kupila BIGZ, a juče je započela obnovu odnosno čišćenje onih delova objekta u Bulevaru vojvode Mišića koji su prazni i nemaju zakupce. I taj posao, kažu u kompaniji koja je sa 50 odsto suvlasnik zgrade, podvode pod obnovu, a ona, kompletna rekonstrukcija oko 40.000 kvadratnih metara, biće završena u narednih 18 meseci, s tim što spoljašnjost zdanja arhitekte Dragiše Brašovana treba da ostane autentična jer je reč o spomeniku kulture. U sređivanje „Marera” i njen ravnopravni partner u ovom projektu „Aleksandar gradnja” uložiće više od 40 miliona evra da bi objekat pretvorili u moderan biznis centar.
U narednih 120 dana, osim uklanjanja starih predmeta, nelegalno postavljenih pregradnih zidova, smeća, i zakupci u zdanju prekoputa Sajma, koji ga godinama koriste, treba da se isele, kažu u „Mareri”.
– Zakupci će biti obavešteni o rokovima selidbe. Kao novi vlasnici, najpre moramo da vodimo računa o bezbednosti tog objekta, a tamo je javašluk. Neki su taj prostor koristili, a da on nije za delatnost kojom se bave. Zgrada je zapuštena i neuslovna i moramo da se pobrinemo da predupredimo bilo kakav rizik – ističu u toj kompaniji.
Kada je izdavačka delatnost zamrla u „Beogradskom izdavačko-grafičkom zavodu”, nekada najvećoj grafičkoj kući na Balkanu, koja je u velikim tiražima štampala džepne knjige, zgrada je postala svojevrsni neformalni kulturni centar. Osim klubova, muzičkih studija, ateljea, pozorišta, u BIGZ su se uselila i skladišta, kancelarije, sportski klubovi, ugostiteljska delatnost... Sa koliko zakupaca je prethodna uprava BIGZ-a sarađivala, u „Mareri” juče nisu mogli da preciziraju, kao što o broju korisnika tog prostora ne znaju ni oni koji tu već deceniju stvaraju. Dubravka Vujinović, operativna direktorka Plavog pozorišta, koja prostor na šestom spratu zgrade kod „Mostara” zakupljuje od 2010, ne zna, kaže, ni ko su joj komšije sa sprata. Ona je juče očekivala novo rukovodstvo BIGZ-a da bi znala šta joj je činiti.
– Obaveštenje o selidbi još nismo dobili zvanično. U pripravnosti smo, ali zasad Plavo pozorište nema alternativi smeštaj. Prethodnih godina ovde nije bilo problema, ponekad se liftovi pokvare, ali tako je i u mnogo bolje održavanim zgradama širom Beograda – ističe Vujinovićeva.
„Marera” bi BIGZ trebalo da pretvori u gradilište najkasnije početkom jula, a rekonstrukciju da okonča krajem leta sledeće godine. Kao i sve druge objekte koje ova kompanija u vlasništvu Vladimira Zubrilina, ruskog biznismena, kupuje pa potom preuređuje i izdaje, projektovanje je povereno arhitektonskom birou „Remorker arkitekts”. On je pre tri godine dobio nagradu grada Beograda za arhitekturu za obnovu bivše zgrade „Trudbenika” u Bulevaru kralja Aleksandra 79, takođe u vlasništvu „Marere”.
Na spisku nekretnina na atraktivnim lokacijama mahom u širem centru prestonice koje je u kratkom vremenskom periodu pokupovala i u rokovima obnovila jesu i objekti u Bulevaru kralja Aleksandra 28, u Resavskoj nekadašnja zgrada „Jugohemije”, zdanje bivše fabrike „Beko” danas „Kalemegdan biznis centar”, zgrada u Makedonskoj ulici 44 i deo „Beograđanke” koju su od grada kupili prošlog septembra i njenu unutrašnjost oblikovaće u moderne kancelarije za izdavanje. Pregovore sa četiri vlasnika BIGZ-a „Marera” je godinama vodila i za razliku od njenih prethodnika kanadske „Tipin korporejšn” i austrijske „Soravije” uspela je da se domogne ovog dela moderne arhitekture s tim što je u ovom projektu prvi put nastupila sa partnerom. Zašto? To još ne otkriva.
