U „Politikinoj” rubrici Pogledi pojavio se još jedan vredan tekst o Stefanu Nemanji (Dr Maja T. Iskjerdo, „Lima i Beograd: dva spomenika, jedna priča“) koji baca novo „peruansko” svetlo na već ispolitizovanu temu spomenika rodonačelniku dinastije Nemanjića na Svetosavskom trgu (platou) u Beogradu. Ovom prilikom bih bio slobodan da iznesem bar jednu kritiku na tekst uz neka lična „istorijska” zapažanja.
Autorka svoj tekst zaključuje pozdravnim rečima Stefanu Nemanji „Dobro došao kući!” Ovde se postavlja možda i čak krucijalno pitanje: koja je to kuća bila kuća (dom) Stefanu Nemanji? Iz tog pitanja i istorijsko-političkog problema proizilazi i drugo pitanje: šta sve ličnost i delo Stefana Nemanje uopšte simbolizuju? Ne treba zaboraviti u datom kontekstu da su i ličnost i delo Stefana Nemanje u stvari kontroverzni i da umnogome zavisi iz kog se ugla gleda na Stefana Nemanju prilikom vrednovanja njegovog lika i dela (to isto važi i za mnoge druge vladare, npr. J. B. Tita).
Što se tiče pitanja kuće Stefana Nemanje, neosporno je da ta kuća (dom) ni u kom slučaju ne može Beograd i to iz dva razloga: Beograd sa svojom tvrđavom nikada nije bio u sastavu srpske države (Raške) kojom je upravljao Stefan Nemanja i rodonačelnik dinastije Nemanjića nikada i nije bio u Beogradu koji je, inače, u srednjem veku najmanje pripadao Srbiji, a mnogo više Bugarskoj, Vizantiji i Ugarskoj.
Ako u Beogradu treba podići spomenik (u nekim normalnim a ne megalomanskim dimenzijama) nekom srpskom srednjevekovnom vladaru to jedino može da bude despotu Stefanu Lazareviću koji je primivši Beograd od Ugara grad pretvorio u prestonicu Srbije i rekonstruisao Beogradsku tvrđavu (današnji Kalemegdan). Ako ijedan grad zaslužuje spomenik Stefanu Nemanji to bi Podgorica morala da bude na prvom mestu a ne Beograd. Predsednik Vlade Crne Gore je u tom smislu nedavno i pokrenuo inicijativu o podizanju spomenika Stefanu Nemanji u njegovoj rodnoj Podgorici.
Postavlja se i pitanje Srbije kao kuće Stefana Nemanje. Srbija (Raška) jeste bila njegova kuća u smislu države kojom je vladao i znatno je proširio, ali Srbija nije bila iskonska kuća Stefanu Nemanji već Duklja/Zeta, tj. današnja Crna Gora. Sam Nemanja je rođen ne u Raškoj (Srbiji), već u Zeti u Ribnici (današnja Podgorica). Slično je, recimo, i sa Aleksandrom Prvim Karađorđevićem koji je 1888. godine rođen na Cetinju. Nemanja je u Ribnici kršten po rimokatoličkom obredu. Po povratku u Rašku, Nemanja je ponovo kršten ovog puta po grčkom, tj. pravoslavnom obredu. U tom kontekstu, ličnost Stefana Nemanje može se dvojako okarakterisati: kao početak „prečanske kolonizacije” (i upravljanja) Srbijom i kao putokaz svim kasnijim konvertitima (npr. hercegbosanskim Bošnjacima).
Podsetimo se da je Stefan Nemanja udario na svog brata Tihomira koji je bio legalni vladar Raške kao najstariji Zavidin sin, a na mesto velikog župana ga je 1163. godine postavio vizantijski car Manojlo Prvi Komnin. Drugim rečima, Nemanja je pokrenuo građanski rat protiv Tihomira koga je pobedio na Kosovu kod Pantina kada je Tihomir i poginuo i tek nakon ovog državnog udara Nemanja 1166. godine postaje veliki župan Raške. Dakle, u tom kontekstu, Nemanja može da simbolizuje bratoubistvo i preotimanje trona na nezakoniti način.
Stefan Nemanja je na Svetosavskom platou predstavljen sa isukanim mačem u ruci kao monah, a ne kao državnik, tj. vladar. Monaška mantija i mač u principu ne idu zajedno. Nemanja je na spomeniku predstavljen kao nekakav krstaš-konkistador po ugledu na srednjovekovne nemačke tamplare ili španske osvajače u Latinskoj Americi koji su Sveto pismo širili i ognjem i mačem. Međutim, i ovde ima istorijske istine, jer je poznato da je Stefan Nemanja „i ognjem i mačem” (kako to stoji u istorijskom izvoru) iskorenio bogumile u Srbiji uz pomoć raških episkopa Jevtimija i Kalinika. Preživeli bogumili su pobegli u susednu Bosnu.
Na kraju, postavlja se i pitanje zašto Nemanja u levoj ruci drži povelju darovnicu manastiru Hilandaru a ne Studenici? Nemanja i Rastko nisu podigli već obnovili manastir Hilandar koji se nalazi van Srbije za razliku od Studenice koju je Nemanja podigao „od nule” i u državi u kojoj je bio vladar.
Prof. dr Vladislav B. Sotirović
Vilnjus, Litvanija
