nedelja, 18.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 23.02.2021. u 21:00 Jelena Čalija

Nedvosmislen stav SPC o Kosovu i Metohiji

Očuvanje KiM u granicama Srbije je imperativ za Sabor i Sinod, to nije pozicija samo nekolicine „opozicionih” vladika koje ga brane od „provladinih” episkopa, navodno spremnih na kompromis
(Фо­то EPA-EFE/Andrej Cukic)

Praštajmo i tražimo oproštaj, bez toga ne samo da nismo hrišćani, nego se može reći da nismo ni ljudi. Patrijarh srpski Porfirije služio je u nedelju u Hramu Svetog Save na Vračaru prvu svetu arhijerejsku liturgiju u svojstvu poglavara srpske crkve i uputio posle nje upravo ovu poruku vernicima.

O miru, praštanju i građenju mostova među ljudima, srpski patrijarh govorio je i u svojoj pristupnoj besedi prilikom ustoličenja u Sabornoj crkvi prošlog četvrtka, a obraćajući se sabraći arhijerejima rekao je tada da će negovati sabornost crkve kao najlepši cvet. Kao prvi među jednakima, patrijarh srpski predsedava najvišim crkvenim telima, Svetom arhijerejskom sinodu i Svetom arhijerejskom saboru, ali najveći broj odluka koje se tiču života crkve srpski arhijereji donose zajedno – saborno. Takav je slučaj s popunjavanjem upražnjenih eparhija, a nekoliko veoma značajnih ostalo je bez svojih predstojatelja i gotovo je izvesno da će sledeće zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, verovatno u maju, imati i to na svom dnevnom redu.

SPC trenutno nema čak dva mitropolita: crnogorsko-primorskog, posle upokojenja mitropolita Amfilohija, i zagrebačko-ljubljanskog, posle izbora patrijarha Porfirija za 46. poglavara SPC. Od virusa korona preminuo je i vladika valjevski Milutin, pa od kraja marta i ova eparhija ima administratora i čeka se izbor novog episkopa.

Za srpsku crkvu jedno od suštinski važnih pitanja jeste i ono koje se tiče Kosova i Metohije i ono će ostati u fokusu i ovog patrijarha, kao i njegovih prethodnika, i to je istakao već u pristupnoj besedi. Treba naglasiti da Srpska pravoslavna crkva ima jasan i nedvosmisleno izrečen stav o Kosovu i Metohiji i da imperativ njegovog očuvanja u granicama Srbije nije pozicija nekolicine „opozicionih” vladika koji ga brane od „provladinih” episkopa navodno spremnih na kompromis, kako su to u danima pred izbor patrijarha pogrešno tumačili neki mediji, već stav SPC. Najviše crkveno telo, Sveti arhijerejski sabor, a prethodno i Sinod SPC, ne jednom, nego više puta je to i saopštio. Sa svojih zasedanja u novembru 2018. i maju 2019. Sabor je izdao posebna saopštenja koja se tiču Kosova. „ I ovom prilikom ponavljamo čvrst i jedinstven stav celog Arhijerejskog sabora naše crkve, izrečen na ovogodišnjem redovnom majskom zasedanju, da ni pod koju cenu ne sme da se dovede pod znak pitanja puni suverenitet i integritet Srbije na Kosovu i Metohiji”, saopšteno je u novembru 2018. To je ponovljeno i u saopštenju s poslednjeg zasedanja Sabora u maju 2019: „Neprihvatljiva je bilo kakva izmena statusa Kosova i Metohije, koja vodi ili priznanju Kosova kao nezavisne države ili bilo kojoj varijanti teritorijalne podele, bez koje nije moguće razgraničenje.”

Biće, međutim, zanimljivo videti da li će dolazak dojučerašnjeg mitropolita zagrebačko-ljubljanskog na čelo srpske crkve promeniti ne baš najbolje odnose Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve u Hrvatskoj, odnose koji se, svakako, održavaju i na narode koji većinski tim crkvama pripadaju, Srbe i Hrvate. Na poslednjem Saboru, ocenjujući položaj SPC na bivšem jugoslovenskom prostoru, ocenjeno je da su „animoznost i diskriminacija u odnosu na našu crkvu prisutne, u većoj ili manjoj meri, gotovo svuda”, pa i u Hrvatskoj, kao i da SPC ima dobre i korektne odnose s Rimokatoličkom crkvom, što se „nažalost ne može reći za odnose s određenim krugovima Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj”. Prethodno saborsko saopštenje 2018. bilo je još oštrije i u njemu je ukazano na loše odnose s Hrvatskom biskupskom konferencijom „u kojoj, pored dobronamernih biskupa, postoji, nažalost, i dobar broj biskupa neprikrivene proustaške orijentacije i ustašoidne retorike”.

S druge strane HBK je u svom pismu Sinodu pre dve godine ocenila pojedine izjave patrijarha Irineja i vladike Irineja bačkog kao izraz netolerancije prema katoličkoj crkvi i njenoj pastvi. Iako je i blaženopočivši patrijarh Irinej bio čovek dijaloga, činjenica je da ga hrvatska javnost nije poznavala tako dobro kao što poznaje patrijarha Porfirija. Izbor mitropolita zagrebačko-ljubljanskog za prvojerarha srpske crkve naišao je na dobar odjek u hrvatskim medijima, vrlo pozitivno su se o njemu izrazili brojni intelektualci i javne ličnosti u Hrvatskoj, a i sam patrijarh Porfirije u pristupnoj besedi setio se dobrote prijatelja u Zagrebu i naveo da Hrvatsku smatra drugom otadžbinom. Konačno, istog dana kada je izabran, među brojnim drugima, čestitku prisniju od uobičajenih protokolarnih pisama uputio mu je zagrebački nadbiskup Josip Bozanić. „Neka Duh Sveti, koji nas obnavlja, otvori nove puteve Božje ljubavi i milosrđa, novog razumevanja i uvažavanja, prihvatanja i opraštanja, kako bi se otvorile nove stranice plodonosne saradnje u zajedništvu za dobro poverenih nam vernika”, navodi se u čestitki kardinala Bozanića. U njoj se podseća na nedavno „zajedničko ekumensko hodočašće” od zagrebačke katedrale do Saborne crkve Preobraženja Gospodnjeg, kada su sredinom januara ove godine dvojica velikodostojnika obišli bogomolje, katoličku i pravoslavnu, oštećene u zemljotresu. Takođe, jedan od poslednjih sastanaka koje je poglavar SPC imao u Zagrebu kao mitropolit bio je onaj s vladikom slavonskim Jovanom, osiječko-poljskim Heruvimom i požeškim biskupom Antunom Škvorčevićem, kojem je prethodio zajednički obilazak zemljotresom razorenih područja u Hrvatskoj.

U Zagrebu je, dakle, patrijarh Porfirije postavio dobre temelje za unapređivanje odnosa dve susedne crkve, kao što je i njegov prethodnik, patrijarh Irinej, načinio veliki iskorak koji je doveo do toga da su biskupi i episkopi prvi put seli za zajednički sto i razgovaralo o bolnoj temi – Drugom svetskom ratu i ulozi kardinala Alojzija Stepinca u tim vremenima. Patrijarh je, međutim, svestan da i drugi „necrkveni” činioci, mogu da poremete odnose dva naroda, pa i dve crkve. O tome je kao mitropolit zagrebačko-ljubljanski pisao u autorskom tekstu sredinom decembra prošle godine, reagujući na kampanju u kojoj je Republika Srpska proglašena „ratnim plenom od kojeg Srbija ne odustaje”. U tom tekstu on je upozorio da „profesionalni kreatori konflikata” insistiraju na podelama i sukobima, diskreditujući dijalog. Zaključio je rečima da se moli Hristu da on kao Bog mira sačuva mir za sve. Govoreći o Bogu mira i zalažući se za izgradnju mostova među narodima, preuzeo je upravljanje brodom srpske crkve u vazda nesigurnim balkanskim vodama.

Komеntari4
5b0d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Vi iz SPC preselite se dole u te prazne manastire, pa uzivajte !!!
Иван Радуловић
Само неуки и недобронамерни људи могу да помисле а и да јавно изјаве да се у манастирима ужива. Ако нисте верник, то је ваша ствар, али немојте својим изјавама да вређате монаштво и вернике СПЦ-а. Није лако бити човек!
Иларион Михајловић
Пре неки дан наша угледна новинарка је сажела у једној мисли суштину односа код католика и код нас православаца: код католика сва власт иде од горе. Почев од папе (како нареди), преко свештенства, до верника. Код православаца власт иде од доле - од верујућих, преко саборног свештенства, до Владика и Патријарха. Односно, код нас је како верници хоће. Тако да Синод мора да има став који намећу обични верници. И та саборност по ширини и висини је величина православља.
dejan
Sta znaci to da imamo provladine episkope kako stoji napisano u ovom tekstu,to je neko moje pitanje.A sto se tice stava SPC oko naseg KiM to ce se najbolje vdeti po delima jer ona su merodavna a ne reci.Nadam se naravno da SPC nema ni duhovno ni versko pravo da drugacije postupa jer to je nedozvoljivo u nasoj pravoslavnoj veri i u veri naroda koji ima u SPC.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja