Noćni barovi i klubovi ne rade skoro godinu dana jer im je zabranjen rad zbog pandemije virusa korona. Vlasnici se pitaju već duže vreme od čega će da plate rente, takse i ostale dažbine. Jer radno vreme do 20 časova za njih nema nikakvog smisla i to ne samo za noćne klubove i barove, nego i za restorane. I dok oni drže katanac na vratima, privatne i kućne proslave „cvetaju”. I žurke se organizuju na tajnim lokacijama. Zbog toga iz Udruženja noćnih klubova i barova kažu da već tri meseca pokušavaju da skrenu pažnju na svoj ugrožen položaj i apeluju da se krivica pripiše krivcima. Oni su i za otvaranje svih ugostiteljskih objekata u Srbiji.
– Mi se zalažemo za delimično otvaranje. Tačnije, da se svim ugostiteljskim objektima – noćnim barovima, klubovima, kafićima i restoranima – dozvoli rad do 23 sata, uz pojačanu i sveobuhvatnu kontrolu – kaže Miša Relić, predsednik Udruženja noćnih klubova i barova, i dodaje da su već ukazivali nadležnima da će ovakve proslave dovesti do povećanja broja zaraženih jer se na njima mere ne poštuju.
Činjenica je, ističe, da pravila nisu ista za sve zaposlene u ugostiteljstvu i da se mere ne sprovode svuda jednako. Tako od 150 klubova u Beogradu, 140 ne radi jer poštuje pravila, dok 10 klubova stalno krši mere, a pet-šest radi od početka pandemije.
Odluke Kriznog štaba idu naruku prohibiciji, a teraju one koji rade legalno u bankrot, smatraju ugostitelji iz Udruženja noćnih klubova i barova. Oni postavljaju pitanje Kriznom štabu: – Zašto se razmišlja o smanjenju radnog vremena ugostiteljskih objekata umesto o produženju radnog vremena do 23 sata i pojačanoj i sveobuhvatnoj kontroli ugostiteljskih objekata?
I poručuju: – Mere donosite za nas koji ih poštujemo. A sankcionišete one koji to ne rade. Produžite radno vreme i neka ono traje sat vremena do ponoći.
Njihov zahtev je i da se striktno naredi poštovanje mera i da se udvostruče kontrole.
– Svi težimo za druženjem, ali to nije moguće zbog epidemioloških mera pa su tajne žurke postale zamena za izlaske u legalne klubove koji su zatvoreni zbog mera koje su na snazi, a u kojima bi one lako mogle da se sprovode i kontrolišu. Mi tražimo produžetak radnog vremena i otvaranje uz striktno poštovanje mera. To znači da u kafiću ne može da bude 100 ljudi bez propisane distance, već da svi moramo da se ponašamo isto – objasnio je Relić. On upozorava da su planinski centri puni i da u njima niko ne poštuje propisane mere.
– Mi smo jedina zemlja u Evropi koja je dozvolila rad skijališta i planinskih centara – naglašava Relić i podseća da se u prethodnih nedelju dana na svim slikama i video-snimcima moglo videti kako na planinama u Srbiji, na ski-stazama i u kafićima nema distance i niko od gostiju ne nosi masku.
– Kopaonik, Zlatibor, Tara i ostali ski-centri su prebukirani. Mediji bruje o tome kako je poseta za 20 odsto bolja u odnosu na prošlu godinu – navodi predsednik ovog udruženja i pita se kako je to moguće kada bi, prema merama, svi hoteli trebalo da rade smanjenim kapacitetom.
Zato ostaje nejasno zašto se razmišlja o smanjenju radnog vremena ugostiteljskih objekata umesto o produženju do 23 sata, napominje Relić i ponavlja da noćni barovi i klubovi kako ne rade mesecima nemaju nikakve veze sa trenutnim povećanjem broja zaraženih. Kako kaže, nije problem u merama, već u onima koji ih ne poštuju i slaboj kontroli nadležnih.
– Propišite visoke kazne za one koji ne poštuju mere i neka se kazne primenjuju na sve. Kada se to zaista bude desilo, nikome neće pasti na pamet da ih krši jer im se neće isplatiti. Ovako, cenu plaćamo mi koji mere poštujemo, dok prosperiraju oni koji ih krše – poručuju iz Udruženja noćnih klubova i barova.
Oni smatraju da su najugroženiji među ugostiteljima i uz kolege iz industrije organizacije događaja jedini su kojima je poslovanje zabranjeno od samog početka pandemije.
– Podržavamo što je država dva puta dala direktnu finansijsku pomoć hotelima, iako hoteli rade. Dva puta je pomoć data i prevoznicima, a pomoć su dobile i turističke agencije. Noćni klubovi i barovi nisu dobili nikakvu pomoć države, osim minimalaca za radnike, koji su nam zapravo samo nagomilali dugove u vidu doprinosa za periode kada nismo imali nikakve prihode, dok se troškovi za rente, takse i ostale dažbine samo gomilaju – navodi se u saopštenju Udruženja noćnih klubova i barova.
Oni sve nade polažu u nadležne. Na ranijem sastanku sa premijerkom Anom Brnabić složili su se da se noćnim barovima i klubovima mora direktno pomoći. Sastanak je organizovan i u Ministarstvu finansija gde su predstavnici klubova izložili svoje predloge i sada čekaju odgovor.
– Nadamo se da će ministar finansija Siniša Mali naći rešenje kako da nam se direktno pomogne. U stalnom smo kontaktu i sa zamenikom gradonačelnika Goranom Vesićem od koga smo dobili podršku, i tu se nadamo najbržoj reakciji i pomoći u otpisu gradskih renti i lokalnih taksa – objasnili su u Udruženju noćnih klubova i barova uz napomenu da oni samo traže šansu za svoj opstanak.
