Do sledećeg ponedeljka biće poznato koje će tačno sankcije Evropska unija uvesti Ruskoj Federaciji, što će odrediti međusobni stepen konfrontacije i ozbiljnost ruskog odgovora. Na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica EU, održanom u ponedeljak, dogovoreno je da će sankcije svakako biti uvedene. Prema izveštajima medija, na spisku će se naći četvorica šefova ruskih snaga bezbednosti, koje u EU smatraju odgovornim za hapšenje opozicionara Alekseja Navaljnog. Mediji navode da su to ljudi bliski predsedniku Vladimiru Putinu. U EU ne postoji jedinstvo i spremnost da se Rusiji uvedu sektorske sankcije, što bi izuzetno ugrozilo njenu privedu, već se kaznama „cilja” najbliže Putinovo okruženje.
Šef evropske diplomatije Đuzep Borelj najavio je da će u roku od sedam dana predstaviti konkretan predlog sankcija, koji će biti jednoglasno usvojen na ministarskom savetu. Tako će prvi put koristiti „razvijeni režim sankcija za kršenje ljudskih prava”. Borelj je u procesu nametanja novih sankcija Rusiji postao ključni čovek, pošto se vratio iz Moskve i pretrpeo kritike da prema ruskoj administraciji nije reagovao kako je trebalo. Pojedine zapadne prestonice ocenile su posetu kao neefikasnu i ponižavajuću, a on sam je priznao da su odnosi EU i Rusije na najnižem nivou i najavio da će se lično založiti za nove sankcije. Tokom njegove konferencije za novinare ruski sud je izrekao kaznu Navaljnom, što je bio odgovor na brojne zapadne zahteve za njegovo hitno puštanje. Osim toga, kad je Borelj Moskvi predočio zahtev da se s više pažnje odnosi prema protestima pristalica Navaljnog jer postupke ruskih vlasti u Briselu smatraju kršenjem ljudskih prava, pušteni su mu video-snimci sa demonstracija u evropskim državama, kojima su dokumentovali ponašanje policije na takođe nasilnim protestima. Iz evropskih prestonica se nisu osvrnuli na ova poređenja, nego su ponašanje Rusije nazvali do sada neviđenom provokacijom.
Ruski mediji, pozivajući se na svoje izvore, posle Boreljove posete Moskvi izvestili su da je on bez komentara odgledao snimke na kojima se vide brutalne reakcije evropskih bezbednosnih snaga. Posle sastanka evropskih ministara u ponedeljak, on je ipak preneo da je njihov zajednički zaključak da „Rusija ide ka autoritarnoj državi i da se sve više udaljava od Evrope”.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, odgovarajući na ono što njima bliski mediji nazivaju evropskom „histerijom” za kažnjavanje Rusije, rekao je da će, ukoliko dođe do uvođenja „osetljivih” sankcija – uslediti oštra akcija. Ostalo je nepoznato šta ruska diplomatija smatra „osetljivim” sankcijama. Razmatra se da li su to sektorske sankcije kojima bi bio zabranjen uvoz visokotehnološke robe u Rusiju, zabrana gradnje „Severnog toka 2” ili zabrana izvoza proizvoda određenih ruskih firmi u EU. Zvanična Moskva svakako bi osetljivim smatrala i sankcije uperene protiv predsednika, premijera i drugih visokih zvaničnika.
Takođe je, za sada, nepoznato šta bi ušlo u okvir oštre akcije koju je Lavrov najavio. Moguće je da bi to bio i prekid odnosa sa EU kao institucijom i povratak na bilateralne odnose s njenim članicama. To će svakako zavisiti od odluke Brisela. Agencija „Blumberg” smatra da za uvođenje ozbiljnih sankcija koje bi onemogućavale rusku privredu ne postoji jedinstvo u EU. Jedan od razloga koje ova agencija navodi jeste to što bi pogoršanje odnosa između EU i Rusije samo dovelo do povećanog uticaja Kine u dosadašnjim oblastima ruske dominacije, što je kontraefekat koji ne bi želeli.
Zato se najava nekih medija da se sankcije odnose na četvoricu visokih bezbednosnih službenika, navodno odgovornih za hapšenje Navaljnog, smatra pokušajem da se nađe „srednje rešenje”. Pritom, ovakav vid ličnih sankcija ne prouzrokuje veliku štetu Moskvi i do sada je pokazao da su na njih u Kremlju otporni. Međutim, ruska administracija je izuzetno osetljiva na deljenje lekcija o demokratiji i isticanje zapadne izuzetnosti. Rusko ministarstvo diplomatije u ponedeljak je navelo da „mit o sopstvenoj nepogrešivosti na polju ljudskih prava” svakodnevno demantuju slike policijske brutalnosti na ulicama mnogih evropskih gradova i da su ovakvi zahtevi Moskvi mešanje u unutrašnje stvari, koje je obavijeno tom lažnom oblandom.
