Nije dužnost obrazovnih ustanova da prave spiskove nastavnog i nenastavnog osoblja koje želi da se vakciniše ili je primilo vakcinu. Prilikom popunjavanja elektronske prijave školski radnici nemaju gde da navedu da su zaposleni u prosvetnom sistemu i da po tom osnovu u redu za vakcinaciju imaju prednost. Nedoumica – kako će se u masi prijavljenih za imunizaciju izdvojiti učitelji i nastavnci da bi među prvima bili pozvani da prime vakcinu – donekle je razrešena objašnjenjem nadležnih da će sistem zaposlene u obrazovanju prepoznati ukrštanjem jedinstvenih matičnih brojeva s podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).
Da je do sada vakcinisano 30.000 prosvetnih radnika, poslednja je dostupna informacija objavljena na sajtu resornog Ministarstva prosvete. I promakla je svakome ko ne čita baš sva saopštenja do poslednje rečenice. Zvanični podaci, prema saznanjima „Politike” i kao odgovor na naš zahtev, prikupljaju se u Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu, ne bez poteškoća. Tek na osnovu njihove evidencije znaće se koliko je zaposlenih u obrazovanju vakcinisano i revakcinisano, a koliko prijavljeno i još čeka poziv da primi prvu dozu cepiva.
U Srbiji su, prema jučerašnjim podacima, revakcinisana 456.584 građanina. To je triput više ljudi od ukupnog broja zaposlenih u ovdašnjem obrazovnom sistemu, od vrtića do fakulteta. U iščekivanju relevantnih pokazatelja vakcinacije na nivou populacije školskih radnika, iz prosvetnih sindikata uveravaju da je poljuljano poverenje zaposlenih u ostvarivanje operativnog plana imunizacije po prioritetima. Po tom planu profesori univerziteta i srednjih škola su u drugoj kategoriji, dok su u trećoj nastavnici u osmoletkama i vaspitači u vrtićima.
– Računa se da će svi koji su prijavljeni i dobiti vakcinu, pre ili kasnije, nezavisno od toga da li su zaposleni u predškolskom, osnovnom, srednjem ili visokom obrazovanju. Pre nego što se uporedi svaki JMBG s podacima CROSO procene o ukupnom broju vakcinisanih prosvetnih radnika su otprilike licitiranje. Ako se ti podaci redovno ne sravnjuju, čime prosvetni radnici mogu da objasne da su prioriteti – nije jasno Jasni Janković, predsednici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Informacijama o tome kakav je odziv prosvetnih radnika za vakcinaciju na nivou Društva direktora škola Srbije, ne raspolaže predsednik tog udruženja Dejan Nedić.
– Nemam pojma ni koliko je vakcinisano zaposlenih u mojoj školi jer je to stvar ličnog opredeljenja, ne ulazim u to, niti pitam. Ja se jesam i vakcinisao i revakcinisao, kao direktor Druge ekonomske škole i predsednik udruženja koje okuplja direktore škola širom Srbije. Ličnim primerom pokazao sam šta o važnosti vakcinacije mislim, ali kolege nisam pitao da li su i oni – kaže Nedić.
Upozoravajući na činjenicu da nemali broj zaposlenih u prosveti, uprkos prijavi, za imunizaciju nije dobio poziv, nadležnima se za pomoć obraćao Forum beogradskih gimnazija (FBG). I to podstaknut ličnim interesovanjem članova da što pre prime vakcinu.
– Reagovali su na to iz kabineta premijerke Ane Brnabić. Tražili su da dostavimo spisak zaposlenih koji nisu kontaktirani otkako su se prijavili za vakcinaciju. Zatim je, većina, u roku od dva dana i primila prvu dozu vakcine za koju su se opredelili. Prva lista brojala je više od sto ljudi, a dopunjena druga oko 150 – objašnjava Aleksandar Markov, predsednik FBG-a.
I on je među revakcinisanim građanima, a smatra da bi vakcinacija prosvetnih radnika u većoj meri ubrzala proces normalizacije nastave.
– Neshvatljivo je da se ne vodi evidencija o broju vakcinisanih prosvetnih radnika, a činjenica je da u službenom smislu te podatke od zaposlenih ne traži rukovodstvo škola, niti ih od škola traži resorno ministarstvo, niti se to igde sistemski beleži i prati. A to su bazični podaci, kao i koliko bi trebalo da bude vakcinisano prosvetnih radnika da bismo razmišljali o povratku u škole. Pitanje je javnog zdravlja, moralo bi da se zna, zbog projekcije kakva će biti školska godina. Sve je jasnije da će se ova završiti kako je i počela. Već bi trebalo, naravno u dogovoru s epidemiolozima, razmišljati o tome kakvi su izgledi za sledeću školsku godinu, ili će se o tome razmišljati 15. avgusta – razmišlja Markov.
Nema zahteva za prelazak na onlajn nastavu
Epidemiološka slika školske populacije nije alarmantna, mada se beleži blagi porast broja zaraženih, pre svega u srednjim školama, ali ne prelazi jedan odsto od ukupnog broja srednjoškolaca, prema najnovijim podacima Ministarstva prosvete. Na osnovu analize podataka iz prethodne dve nedelje, prosvetni vrh je odgovarajući na pitanja „Politike” predočio da su u predškolskim ustanovama koronom zaražena 74 deteta od 224.000 dece i 358 od 30.200 zaposlenih. U osnovnim školama od kovida su obolela 954 od ukupno 524.000 đaka i 721 od 69.340 radnika osmoletki. Na nivou srednjeg obrazovanja inficirano je 820 od 245.000 učenika i 402 od 35.400 zaposlenih. Od početka drugog polugodišta na zahtev lokalnog kriznog štaba da zbog nepovoljne epidemijske situacije škole pređu na onlajn rad resorno ministarstvo dalo je saglasnost jedino za osmoletke i srednje škole u Vranju, ali su se ove nedelje one vratile na režim nastave po kombinovanom modelu. Novih zahteva za prelazak na rad isključivo na daljinu za sada nema, objašnjeno je za naš list u Ministarstvu prosvete.
