nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 24.02.2021. u 20:53

NBS o prodaji obveznica: potvrda odgovorne ekonomske politike Srbije na međunarodnom tržištu

(Фото А. Васиљевић)

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu emitovala dvanaestogodišnju (12G) evroobveznicu u evrima u iznosu od milijardu evra, po kuponskoj stopi od 1,65 odsto i stopi prinosa od 1,920 odsto.

U saopštenju se navodi da je to obveznica najduže ročnosti koju je Srbija do sada emitovala na međunarodnom tržištu, a da izuzetno interesovanje međunarodnih investitora predstavlja još jednu potvrdu njihovog poverenja u dugoročnu održivost dobrih ekonomskih performansi i očuvanje makroekonomske stabilnosti Srbije.

Tražnja investitora je tokom današnje aukcije bila 3,5 puta veća u odnosu na realizaciju.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da interesovanje međunarodnih investitora za ulaganje u hartije Srbije na rok od 12 godina potvrđuje da je Srbija i u veoma turbulentnom kriznom periodu pokazala „umeće i znanje da očuva stabilnost i uravnoteženo investiciono okruženje”.

„Uspešno izgrađena i očuvana makroekonomska stabilnost u prethodnim godinama, rezultirala je poverenjem investitora u kontinuitet dobrih ekonomskih politika, čak i u periodu velikih izazova za globalnu ekonomiju”, dodala je guvernerka, prenosi Beta.

Komеntari5
435ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petrovic
Novo zaduzivanje NIJE odgovorna ekonomska politika. Danas se na trzistu obveznica izdaju euro obveznice sa interesom od 0.5% recimo do 1% zavisno od boniteta drzave. Ovo je preskupa eurobond. znaci da ce drzava placati 650 hiljada evra veci interes na tu obveznicu nego da je recimo izdala po 1%. Stoga daleko od uspeha !!
Dusan T
Da vidimo 1)ECB sprovodi kvantitativno opustanje (stampa pare) 2)Ako se te pare poloze u banku u EU, dobijete negativne kamate (smanjuje vam se ulog) 3)Neki tamo daju kamate 2% Dakle, ako imas neke pare mozes da biras da ti ih neko oduzme odmah, ili da ih das nekima sto su vec vise puta bivali prebijani i cedjeni da vracaju i vise kamate, i rasprodali zemlju i vratili. Zemlja im nije jos potpuno rasprodata. Dakle, uzmes sveze stampane pare i das ih nekima tamo da ti vrate vise.
miroslav sarcanski
Novih milijardu evra duga se pretvara u marketinsku predstavu u stilu nekadasnjeg AGITPROP-a. Pri tome ostaju sumnje da je dug prema Kini znatno veci od onoga koji prikazuje Uprava za javni dug, posto je knjizenje "modifikovano". Javnom dugu treba dodati restituciju koja je "teska" dve milijarde evra, a cija realizacija se pravnim nasiljem stalno odlaze. Kada se sve sabere, nas javni dug je znatno veci od onoga sto se javno prezentira. Zbog toga i onolika nervoza da rast BDP-a 2021 mora biti 6%
Братимир
Можда би ову ствар требало назвати правим именом: уваљивање у још веће дугове. Колико смо новца позајмили овога пута? И чему даље задуживање ако нам тако добро иде? Ако је потражња била тако велика, а то се очекивало, зашто нисте спустили камату? Лако је узети новац за 12 година унапред, када знате да ви нећете морати да враћате главницу. Да ли се зна ко су људи/фондови/државе код којих смо се позајмили?
VesaD
..jeste..evo ja ću da odgovorim..ponderisanom aritmetičkom sredinom došlo se na nivo stope zaduženosti potrebne za ekvivalent srednje vrednosti rasta na jedno destljeće bez značajne oscilacije u plusu i minusi 0,005 posto emitovanih hartija od vrednosti sa BDP od jedne četvrtine od 10 po jednoj stotini uz odricanje kamatnih prirasta od 7.5 posto..a papira za doštampavanje ima još..i još..i još..a sigurica je sigurica..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja