nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 25.02.2021. u 13:32

Rekordno negativan prirodni priraštaj u Srbiji

Сваке године све мање деце се рађа (Фото А. Васиљевић)

Demograf Goran Penev izjavio je danas da bi ove godine razlika između broja umrlih i živorođenih u Srbiji mogla da premaši 60.000.

Penev je agenciji Beta kazao da ukoliko bi se ostvarila predviđanja o daljem povećanju mortaliteta uz istovremeno smanjenje nataliteta, realno je očekivati da u 2021. godini negativan prirodni priraštaj ponovo dostigne rekordan nivo.

Republički zavod za statistiku (RZS) saopštio je danas da je tokom januara 2021. godine u Srbiji umrlo 10.417 osoba, a 4.550 je živorođenih beba.

Prema zvaničnim podacima RZS, u odnosu na januar 2020. godine umrlih je više za 1.711 osoba, odnosno 19,7 odsto, dok je broj živorođenih manji za 602, odnosno 11,7 odsto, prenosi Beta.

Tokom 2020. godine u Srbiji je, prema zvaničnim podacima, broj umrlih za 53.261 veći od broja rođenih. Umrlo je 114.954 osoba, a bile su 61.693 živorođene bebe. U odnosu na 2019. godinu, broj umrlih je prošle godine povećan za 13,9 odsto, a broj rođenih je manji za 2,8 odsto.

Početkom marta navršava se godinu dana od kada je u Srbiji zvanično registrovan prvi slučaj zaražavanja novim SARS CoV-2 virusom.

Od tada je broj zaraženih dostigao 450.000, a broj umrlih 4.400.

Demograf Penev kaže da je nakon godinu dana, potpuno očigledno da je daleko kraj epidemije, pa je još rano za „kompleksno” sagledavanje efekata kovida-19 na stanovništvo Srbije.

„Ipak, mnoge demografske posledice su i sada vrlo vidljive, i ne mogu se svesti samo na kretanje mortaliteta i morbiditeta, već i na fertilitet, migracije, pa samim tim i promene ukupnog stanovništva zemlje”, rekao je Penev.

Naveo je da je u Srbiji, po zvaničnim podacima, do 25. februara 2021. od kovida-19 umrlo 4.400 lica.

U periodu mart 2020. – januar 2021., broj smrtnih slučajeva od kovida-19 iznosio je tačno 4.000, ili 3,7 odsto ukupnog broja umrlih u istom razdoblju.

„Ukupna smrtnost je sa gotovo 110.000 umrlih, za 16.300 ili za 18 odsto veća nego u razdoblju mart 2019 – januar 2020. Ako se posmatra cela 2020. godina, broj umrlih je iznosio 115.000, što je najveći godišnji broj preminulih od završetka Drugog svetskog rata”, istakao je demograf.

Penev naglašava da je došlo do naglog povećanja ukupnog broja umrlih u poslednja tri meseca (novembar 2020 - januar 2021), za 51 odsto u odnosu na isti period pre 12 meseci (novembar 2019 – januar 2020).

„Povećanje smrtnosti bilo je najveće u decembru prošle godine. U tom mesecu je umrlo više od 17.000 lica, što je za 97 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine, i ujedno predstavlja apsolutno najveći mesečni broj umrlih u poslednjih 70 godina. Nažalost, značajno povećenje smrtnosti, nastavljeno je i u januaru ove godine”, rekao je Penev.

Po najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj umrlih je prošlog meseca bio za petinu veći nego istog meseca 2020. godine, neposredno pre evidentiranja prvih zaražavanja koronavirusom.

„Iako se ne raspolaže konačnim podacima o smrtnosti po starosti i polu, kao vrlo realne se mogu smatrati preliminarne procene demografa da je prosečni životni vek stanovnika Srbije u doba korone smanjen za oko 1,5 godina (sa 75,9 u 2019. na 74,4 godine u 2020) i tako sveden na nivo od pre deset godina”, rekao je demograf.

Ocenio je da se povećanje broja umrlih za više od 20.000 ne odnosi samo na obolele od kovida-19, već prvenstveno na umrle od ostalih uzroka.

„Fokusiranost sistema javnog zdravlja na borbu sa epidemijom, manjak lekara i ostalog medicinskog osoblja koja bi se bavila lečenjem nekovid pacijenata, odlaganje operacija i redovnih terapija ostalih obolelih lica, a prvenstveno hroničnih bolesnika, samo su neki od razloga što je 2020. godine u Srbiji došlo do velikog povećanja ukupnog broja umrlih”, objasnio je Penev.

Vrlo je verovatno da će indirektne posledice epidemije kovida-19, dodao je demograf, uticati na pogoršanje zdravstvenog stanja celokupnog stanovništva i izazvati nastavak trenda povećanja broja umrlih i u 2021. godini.

„Raspoloživi podaci o natalitetu upotpunjuju nepovoljnu sliku o prirodnom kretanju stanovništva Srbije u 2020 godini. Sa ukupno 61.700 živorođenja, ona se izdvaja kao godina s najmanjim godišnjim brojem živorođene dece u poslednjih 120 godina, tj. od daleke 1900. godine”, rekao je Penev.

Obzirom da se samo za decu rođenu u novembru i decembru može reći da su začeta u doba korone, Penev smatra da će rađanja u 2021. godini biti još malobrojnija, možda čak i ispod 60.000.

„Na osnovanost takve pretpostavke upućuje i podatak da je u januaru rođeno svega 4.550 dece, ili za 12 odsto manje nego godinu dana ranije”, rekao je demograf.

Na pitanje Bete šta su, osim pandemije kovida-19, razlozi za sve veći negativan prirodni priraštaj, Penev je naveo nepovoljnije ekonomske prilike u zemlji, povećanu opštu neizvesnost izazvanu pandemijom, smanjene mogućnosti države da u potpunosti ostvari mere predviđene postojećom strategijom podsticanja rađanja.

„Ne treba zanemariti ni uticaj koji će svakako imati drastično smanjenje broja sklopljenih brakova u 2020. godini”, zaključio je Penev.

Komеntari37
ca6d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Todorović
Porodilišta u Beogradu su u užasnom stanju. Sramotno lošem. Dođite slikajte našta liče kupatila. Jeza.Pustite žene da pišu u ovoj temi. Muškarci stalno jedno te isto treba više rađati, a ne znaju kroz šta žena prolazi tokom trudnoće i na porođaju. Muškarci u Srbiji ne poštuju ženu. A onda dolazi priča o ekonomiji...platama...Kad žena bude imala minimalna prava , rađaće. Žene su se osvestile. Neće da budu robinje u braku. Krivo vam.....e pa šta da vam kažem...
rodoljub
Srpski narod sa dugoročnom belom kugom nikako da ozbiljno pristupi rešavanju zabrinjavajućeg negativnog priraštaja, demografskog pitanja. ZATO JE POTREBNO da Srbija pored "sistemskog državnog demografskog rešenja za celu Srbiju", Srpski narod-Srbi u koordinaciji sa SP Crkvom i dijasporom: Formiraju svoj INTERNI SRPSKI FOND za podsticaj radjanja protiv bele kuge, da se dodatnim dečjim dodatkom stimuliše radjanje za svako dete srpskih bračnih parova? Nac. manjine neka formiraju svoje fondove..
rodoljub
KRITERIJUM za dečji dodatak u Titovo vreme bio: republički prosek po članu porodice, odnosno po broju dece, a ne po bračnom paru: porodice sa velikim brojem dece najviše dobijaju d.d., a porodice sa 1-2 dece skoro da nisu imali d.d. (imali veliki prosek po članu domaćinstva). Na KiM su šiptari-albanci dobijali veći dečji dodatak, od plate koju su imali. Sa ekspanzionistič. ideologijom i demograf. ekspanzijom, pregazili Srbe i otimaju srpsku teritoriju KiM? ZATO: Dečji dodatak po bračnom paru !!!
Predrag
Nije takva sitvacija samo u srbiji, cela Evropa ima slične brojke. Mi smo danas samoživi, a umesto ljubavi zavladao je hedonizam. Ustvari zamenjeni su pojmovi. U aziji npr na evropu gledaju kao na neki muzej gde je sve stalo, naraštaja utiče i na razvoj ekonomije.
Lazar
Srbija je generalno danas Matrijarhat. Srbija treba da se osloni na svoj Stub-a to su mladi Srbi koji trebajaju da se stimulisu od uze I sire porodice I drzave da formiraju porodicu sa sto vise dece. Siguran I dobro placen posao-reseno stambenog pitanje to je osnov. Srbiju treba dati Sinovima Srbije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja