ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 25.02.2021. u 16:21 Aleksandra Isakov

Šumari nikada nisu krčili šumu

Seča stabala u okolini Subotice rastužila je mnoge ljubitelje prirode. U JP „Vojvodinašume” kažu da je reč o planiranom i ekološki opravdanom postupku koji prati i obnova novim sadnicama
(Фото: Фејсбук(

Subotica – Sedmicama već nezadovoljni građani fotografišu posečena debla u šumi na Velikom Radanovcu i Paliću. Šumski pojas oko Subotice je tanušan i slabo štiti grad od vetrova i nadiranja peska, a zbog saobraćaja i individualnih ložišta vazduh je zagađen. Zbog toga Subotičani informacije o seči uvek doživljavaju kao udar na kvalitet života u gradu.

„Šumari nikada nisu ugrožavali šumu, naprotiv. Ugrožavaju je ljudi koji je krče. Šumari je nikada nisu krčili”, kaže u odgovoru na pitanja „Politike”, dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP „Vojvodinašume” koje se stara i o šumskom pojasu oko Subotice.

„Krajnji cilj gazdovanja jeste stabilna i vitalna šuma, a takva je i ekonomski vredna. Da bismo je imali, moramo stare obnavljati blagovremeno, što podrazumeva i seču obnove. Ukoliko se radi veštačka obnova, to javnosti izgleda radikalno, ali je, osim ekonomske koristi, potpuno ekološki opravdano. Mlada šuma koja menja staru je efikasnija, a istovremeno, drvo kao ekološki prihvatljiv materijal je plasiran prema društvu i ima ekološki efekat. Ukoliko bismo to društvu uskratili, imali bismo negativan efekat. To je suština koju treba približiti javnosti”, navodi dr Marinković.

Sagovornik „Politike” objašnjava da je u okolini Subotice, a na osnovu plana gazdovanja prostorom planirana seča na tri lokaliteta: na blizu pet hektara proredna seča veštački podignutog crnog bora, na 3,11 hektara se seku preostala stabla na obnovljenoj površini i na 29,6 hektara seče se izdanačka šuma bagrema, kao način obnavljanja.

„Seča obnove koja se sprovodi na lokalitetima koji se nalaze na potezu Radanovac–Palić ne smanjuje pošumljenost i to je zamena teza, jer ovde je reč o obnovi šume, odnosno šuma je postojala i šuma će biti i u budućnosti samo što će ona da bude mlada i vitalna”, dodaje Marinković.

Seča u okolini Subotice odvija se u skladu sa planskim dokumentima, i na osnovu informacija prikupljenih sa terena, koje su osnov za definisanje godišnjeg obima i mesta seče. Ona uvek mora biti manja od prirasta, što postepeno omogućava da se poveća ukupna drvna zapremina, navodi Marinković.

„Osnovno je da se prilikom izrade planova poštuje princip trajnosti, a to znači da se svake godine seče približno jednak udeo od ukupnog šumskog fonda. Na primer za JP ’Vojvodinašume’ to je na godišnjem nivou svega 2,5 odsto od ukupnog šumskog fonda.”

Isečena debla prodaju se lokalnom stanovništvu za ogrev, a tehničko drvo pilanama, odakle ima dalju namenu u graditeljstvu. Dr Marko Marinković kaže da je gazdovanje rastinjem JP „Vojvodinašume” primer zelene ekonomije koja smanjuje pritisak na životnu sredinu.

Istovremeno sa sečom, na ovom prostoru radi se i obnavljanje šume i to takođe na 3,11 hektara planirana je sadnja 5.184 stabla crnog bora, na 29,68 hektara vegetativna obnova bagrema koji se formira iz izdanaka.

„Prioritetna područja za pošumljavanje su pre svega površine na kojima je izvršena seča, a prirodna obnova nije uspela, kao i površine na kojima je izvršena seča devastiranih šuma. Pošumljavanje pruža mogućnost rešavanja izazova koji se odnose na zaštitu šuma i obezbeđenje šumskih proizvoda za kojima društvena zajednica ima potrebu. To je ujedno i jedan od mehanizama za stvaranje zdrave životne sredine i strateški odgovor na klimatske izazove i ekstremne vremenske događaje kao što su poplave, suše i erozija. Iako su efekti pošumljavanja vidljivi tek za nekoliko godina može se reći da je svaka nova šuma poklon budućim generacijama. Zbog toga je doprinos svakog pojedinca povećanju šumovitosti od neprocenjivog značaja”, smatra Marinković.

Komеntari5
7e139
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Šumske štetočine
Vojvodina šume umesto da unapređuju, oni šume uništavaju opravdavajući seču navodnim podmlađivanjem. Seku sve po Vojvodini ; na Fruškoj Gori, na Paliću, pored puteva, pored kanala. pa čak i na privatnim njivama. Oni kojima je država poverila gazdovanje šumama zapravo su i najveći neprijatelji šuma. Nemilice seku drveće i novac trpaju u svoje džepove jer im niko ne staje na put. Kada sve poseku postaće svima jasno da su šumari zapravo paraziti koji su živeli od uništavanja šuma.
dusan1
Nisam do sada viđao da se planski šuma seče i podmlađuje tako što se sve redom briše ! Obično šumari prvo 'isčekićaju'-IZABERU stabla koja su za prored , a ostalo-VEĆINU ne diraju .
Ekoloski_pardom_ekonomski
Zeleo bih da vidim tu "plansku" secu na samom katastru kako lepo izgleda. Neka se doticni dr pohvali kako Madjari od Vojvodina sume ekspertize, povecali svoju mull-humus masu za 2,5cm jer vetrovima, ave sve kod komsija.
Slobodan
I na Vlasini "planski" seku sumu. Sve redom posekose drvokradice bez ikakve sadnje
srdjan
I neka seku..to im je jedino sto zarade.. Sva kvalitetna bukovina koja se lako iznosi na put je jos 90-tih posecena.. Mnogo je bukove sume se razbolelo i propalo..nema ko ni da prodje a kamo li da sece...Putevi su zarasli....Najvece zlo je brezovo drvo koje se siri neverovatnom brzinom Predivne livade u crnotravskom kraju su sad brezove sume Neki ljudi koji na leto dodju imace srecu da pojedu najsladju divlju jagodicu i malinicu i bozanstvenu borovnicu..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja