ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 25.02.2021. u 21:00 Višnja Aranđelović

Srpkinja među Nasinim zvezdama

Dragana Perković Martin članica je tima koji je navodio rover „istrajnost” prilikom spuštanja na Mars
Драгана Перковић Мартин (Фото лична архива) - Тренуци пред слетање ровера „истрајност” на Марс (Фо­то Наса)

U godini u kojoj je virus korona zaključao Zemlju, Nasa je ponovo otključala vrata Marsa. Da li se iza njih kriju dokazi da je na Crvenoj planeti bilo života, pitanje je na koje bi do 2023. odgovor trebalo da da misija „Mars 2020”. Prvi i najvažniji korak bilo je prošlonedeljno sletanje rovera „istrajnost” na površinu ove planete, a među onima bez kojih bi to bila nemoguća misija nalazi se i ime Beograđanke Dragane Perković Martin.

– Sa svojim timom bila sam zadužena za pravljenje radara koji nas informiše koliko se „rover” brzo kreće i koliko je udaljen od površine Marsa. Reč je zapravo o navigacionom sistemu, delu opreme za sletanje koji mora da radi jer bez njega letelica teško da može da stigne na određenu tačku. Onog trenutka kada je „rover” dotakao tlo, taj deo na kojem sam radila duže od sedam godina otkačio se i srušio nekoliko stotina metara dalje  – priča za „Politiku” kroz smeh Dragana Perković Martin, koja već 13 godina radi u Nasi, tačnije u njenom ogranku Džej-Pi-El.

Radar je, dodaje, bio gotov pre dve godine, ali je teret neizvesnosti sve vreme nosila u sebi pitajući se da li je uradila sve što može. Iako se posmatračima čini drugačije, tvrdi da joj je sedam godina bilo strašnije od sedam minuta koliko je tralo sletanje „istrajnosti” na Mars.

– Na radaru sam počela da radim pre nego što se moja ćerka rodila, a ona danas ide u školu. Sve vreme sumnjate da li možete to da uradite. Nijedna druga svemirska agencija do sada nije uspela da sleti na Mars osim Nase. Zbog toga nam nije lakše, ne postoje nikakve garancije da ćete opet uspeti, već stalna bojazan da će se srušiti. A kada dođe taj dan više ništa nije u vašim rukama, vi ste već aktivirali sekvencu i to je to – opisuje naša sagovornica koliko neizvesnosti nosi svaki projekat.

Kada se rover oslobodio radara, naša sagovornica se nije oslobodila posla koji je veže za ovu misiju – na redu su analize podataka koje bi trebalo da pokažu da li je bilo iznenađenja na tom putu. Nakon toga, misiju preuzima drugi tim.

–  Očekujemo dosta podataka. Kako je cilj da utvrdimo da li je na Marsu postojao mikrobni život, „istrajnost” buši stene, analizira uzorke i one koje ljudi smatraju najzanimljivijim spakovaće u tube i ostaviti ih na površini Marsa – slikovito nam Dragana objašnjava šta to rover radi.

Prošlonedeljno sletanje nije jedino u okviru ove misije, 2026. još jedan „rover” će poleteti ka Crvenoj planeti kako bi doneo prikupljene uzorke. U okviru misije „Povratak uzoraka sa Marsa” (Mars sempl ritern), koja se priprema, zadatak tog manjeg „rovera” biće da pokupi tube sa uzorcima koji će se lansirati do jednog orbitera oko Marsa i onda se vrati na zemlju.

– „Mars 2020” sastoji se od niza događaja, prilično komplikovanih, pa je ceo projekat i vrlo skup. Zbog toga u misiji 2026. Nasa sarađuje sa Evropskom svemirskom agencijom – dodaje.

Dok svet bruji o Marsu i posmatra prve fotografije, naša sagovornica je već zagledana u novu planetu. Ovih dana sa svojim timom pokušava da ubedi Nasu da otkriju misterije Venere. Zašto je pretopla? Zašto se razišla sa Zemljom, a pošle su od iste tačke? Plan je da pošalju letelicu koja će da kruži nekoliko godina i prikuplja podatke. A da biste ubedili Nasu da prihvati projekat, osim naučnih argumenata, potrebno je i umeće ubeđivanja i neograničeno strpljenje.

– Sada su nam šanse oko 25 odsto, a to i nije tako loše. Pre šest godina smo već pokušavali da ih ubedimo da se vratimo na Veneru – dodaje naša sagovornica.

Draganin put u svemir počeo je u Beogradu, u gradu u kom je rođena i u kojem se školovala do druge godine gimnazije, pa preko Malte gde je završila srednju školu i elektrotehnički fakultet. U Ameriku odlazi na poslediplomske studije, gde iz laboratorije u Masačusetsu stiže u Kaliforniju i to pravo u Nasu. Kad ne šalje rover na Mars ili se ne bavi radarom koji pomaže da se razume razmena energija između atmosfere i okeana, Dragana vreme provodi sa kćerkom Leom i suprugom Lerijem, takođe inženjerom, kuva i organizuje večere na kojima prijateljima služi specijalitete srpske kuhinje.

– Motiv zbog kojeg pričam javno o mom radu je da neko dete čuje, da nekom roditelju poručim da ništa nije nemoguće. Ja sam ta koja nije mogla ni da sanja da će stići do Nase. I nisam jedina, i ovde i u Nacionalnoj organizaciji za okeane i atmosferu ima naših ljudi – kaže Dragana koja je stigla do zvezde, a ostala čvrsto na zemlji.

Komеntari14
f999c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gavran
Znam par Srpkinja, rade u kantini u Majncu kod Biontech-a. Ali se ne "duvaju" da su radile na otkrivanju vakcine protiv Korona virusa.
Andrija Jovanović
Dragana, hvala što nisi zaboravila svoje poreklo.
Дипломирани политиколог
Дивно! Свака част Гаго, драго ми је увек када нас овакви људи представљају у свету!
Radmila Mišić
Najsrdačnije čestitke Dragani. Uz napomenu da su roditelji sadašnjih stručnjaka imali prilike da 60tih godina prošlog veka čitaju npr. o Majku Vuceliću koji je radio na programu "Apolo" te da znaju da nije nemoguće da Srbin radi u NASI.
Jagodinac
Ниједна друга свемирска агенција до сада није успела да слети на Марс осим Насе!? Iznenadjuje me da je nasa zemljakinja toliko neobavestena. Sovijeti su 1971 poslali nekoliko sondi ( rovera ) na Mars od kojih je jedna uspela ( Mars 3 ) da se prizemlji doduse sa njom je izgubljena veza posle 20 sekundi ali to znaci da su Sovijeti prvi stigli na Mars makar i na 20 sekundi. I to jos 1971.
Branko Grkinic
Наш стручњак ракетни био у пројектном бироу у русији то је одговор за следећи коментар 50их година руси рекли
Nikola Nesic
Sovjeti a ni Rusi posle nisu nikada imali u timu srbina-srpkinju, tim je za nas ovo dostignuće veće. Pojedini u našoj zemlji toliko uzdižu Rusko-Sovjetska dostignuća, a da nismo mogli ni da prigvirimo njihovim operacijama, bar kao "braća". Očigledno da podaništvo ima veću ulogu nego rad i vera u sebe.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja