utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 25.02.2021. u 22:00 Marijana Avakumović

Bitkoin tanji živce svetskim investitorima

Nenad Gujaničić, broker u kompaniji „Momentum sekjuritis”, kaže da najveći problem koji racionalni investitori imaju u vezi sa bitkoinom jesu prilično ograničene mogućnosti procene vrednosti ove kriptovalute
(Фото EPA-EFE/Sascha Steinbach)

Trgovanje bitkoinom je kao vožnja rolerkosterom – vrednost ove kriptovalute je prethodne sedmice iznenađivala iz sata u sat i neprekidno rasla do 58.200 dolara, da bi ove nedelje u jednom trenutku pala za petinu.

Strmoglavi pad počeo je posle izjave milijardera Ilona Maska, vlasnika Tesle, da je cena bitkoina prebrzo otišla tako previsoko. Vrednost ove digitalne valute prekjuče se survala za 20 odsto na oko 45.000 dolara i pretrpela najveći dnevni pad u poslednjih mesec dana, pokrenuvši rasprodaju na tržištima kriptovaluta jer su investitori postali nervozni zbog brzog astronomskog rasta njegove cene, a berzanski igrači s kratkim pozicijama pohitali da unovče profit. U tom danu vlasnik kompanije „Tesla” izgubio je 15 milijardi dolara. Već juče bitkoin je porastao na oko 50.000 dolara, a pretpostavlja se da je na ovu cenu uticala informacija da je kompanija „Skver” kupila bitkoine za 170 miliona dolara.

Nenad Gujaničić, broker u kompaniji „Momentum sekjuritis”, kaže da najveći problem koji racionalni investitori imaju u vezi sa bitkoinom jesu prilično ograničene mogućnosti procene vrednosti ove kriptovalute odnosno kriptovaluta, uopšte. Za razliku od akcija u čijoj osnovi se nalaze poslovni izgledi kompanije ili obveznica čija se vrednost može proceniti na osnovu boniteta emitenta, kriptovalute se tek generalno mogu oceniti na osnovu verovatnoće njihovog prihvatanja u budućnosti.

– Kako se povećava verovatnoća da će neka kriptovaluta biti prihvaćena (pre svega kao sredstvo plaćanja) trebalo bi da raste i njena vrednost. Zato je poslednji uzlet bitkoina inspirisan koracima pojedinih kompanija ili poznatih preduzetnika koji bi mogli da navedu ulagače na zaključak da je njegova veća primena na korak od sadašnjosti – objašnjava Gujaničić.

On napominje da je ulaganje u kriptovalute skopčano sa velikim brojem rizika. Euforija koja se kod investitora stvorila oko bitkoina u velikoj meri je doprinela rastu njegove vrednosti uključivanjem sve većeg broja investitora pa se uveliko može govoriti o formiranju investicione spirale koja podseća na brojne piramidalne šeme iz prošlosti. Opštoj pomami investitora za kriptovalute doprinele su višegodišnje niske kamate (slab prinos deponenata i vlasnika obveznica), generalno visok nivo tržišta akcija, ali i aktuelna pandemija koja je na finansijska tržišta uključila veliki broj osoba koje uglavnom ne raspolažu potrebnim nivoom znanja neophodnim za investiranje.

– Što se tiče domaćeg stanovništva, sama činjenica da nam je štednja u bankama na istorijskom maksimumu u uslovima nultih kamata najbolje pokazuje koliko su građani spremni za alternativna ulaganja. Krupniji deponenti su se mahom prelili na tržište nekretnina, dok se manji broj deponenata prelio na globalno tržište akcija (pošto je domaća berza urušena) i kriptovaluta. Treba reći da ovaj broj u apsolutnim iznosima nije veliki, ali svakako se meri stotinama ili hiljadama ljudi – kaže Gujaničić.

Investitori su lansirali cenu bitkoina u nebo tokom pandemije i njegova vrednost je sedam puta veća nego pre godinu dana. Američke federalne rezerve su u martu 2020. godine smanjile kamatne stope na skoro nulu (očekuju da će ih tamo zadržati još nekoliko godina), i time ozbiljno oslabile američki dolar. To bitkoine čini, uporedno, sve atraktivnijom valutom. Tržišna kapitalizacija ovog novčića je prošle nedelje prvi put premašila bilion dolara, ojačavši od početka godine 94 odsto. Postoji postavljeno ograničenje broja bitkoina na planeti, a investitori veruju da kada se „zalihe” potroše, vrednost digitalnog novčića može samo da se poveća.

Rast vrednosti je, pre svega, podstaknut velikom investicijom proizvođača električnih automobila „Tesla”, čiji je osnivač Ilon Mask. Ova kompanija nedavno je kupila bitkoine u vrednosti od 1,5 milijardi dolara, da bi potom od tog ulaganja ostvarili dobit od oko milijardu dolara. „Tesla” je na putu da od bitkoina zaradi više nego od prodaje svojih električnih vozila u celoj 2020. Osim toga, najavili su da bi uskoro mogli da prihvate digitalnu valutu kao plaćanje za svoje automobile. Treba imati u vidu da je „Tesla” najvrednija automobilska kompanija na berzi i da je otkrila da deo gotovine drži u ovoj kriptovaluti, a ne u tradicionalnom novcu. Mask je nedavno izjavio da je bitkoin jednostavno manje glup oblik likvidnosti od čuvanja gotovine, ili samo malo bolji.

Sledeći „Teslin” primer, najvrednija svetska kompanija „Epl”, takođe bi mogla da pretvori deo svojih ogromnih novčanih rezervi u bitkoin. I drugi veliki investitori najavili su prihvatanje digitalnog novca, pri čemu je banka Njujork Meloun, najstarija u SAD, objavila ranije ovog meseca ulazak u tu poslovnu sferu. Uz to, „Masterkard” planira da podrži „odabir kriptovaluta” direktno na svojoj mreži tokom ove godine, a „Pejpal” odnedavno dozvoljava kupcima da trguju ovom valutom. Reper Džej-Zi i izvršni direktor „Tvitera” Džek Dorsi najavili su osnivanje fonda za razvoj bitkoina u koji će uložiti 500 bitkoina. Dorsi panira da svojim zaposlenima isplaćuje zarade u ovoj popularnoj kriptovaluti. To isto je najavila gradska vlast Majamija na Floridi.

Zanimljivo je da je pre četiri godine izvršni direktor JP Morgana, najveće banke na svetu, isticao da je bitkoin prevara, a onda je u maju 2020. otvorio račune bitkoin menjačnicama. Nedavno je objavio analizu koja predviđa da će dugoročno cena bitkoina dostići 146.000 dolara.

Ovakav zaokret deo je šireg trenda prihvatanja bitkoina kao legitimnog investicionog instrumenta koji sada prati čak i najkonzervativniji deo finansijske zajednice, a to su penzioni fondovi.

Građani treba da budu svesni rizika

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije za Tanjug je rekao da će vreme pokazati kako će centralne banke reagovati na omasovljenje bitkoina, ali je za građane važno da znaju da upuštanjem u trgovinu virtuelnim valutama preuzimaju veliki rizik.

„Problem se ogleda u tome što su njihove vrednosti nestabilne i menjaju se iz dana u dan, a to može da prouzrokuje ogromne finansijske gubitke”, objašnjava Vasić.

Dženet Jelen: Rizična, špekulativna imovina

Američka ministarka finansija Dženet Jelen smatra da posedovanje bitkoina predstavlja rizik kako za investitore, tako i za građane, i naglašava da su važna pitanja o zakonitosti i stabilnosti najveće svetske kriptovalute i dalje otvorena.

„Ne mislim da se bitkoin široko koristi kao sredstvo transakcija... ali i u meri u kojoj se koristi, bojim se da je to često za nezakonite finansijske radnje. On je krajnje neisplativ za obavljanje transakcija, jer količina energije koja se troši za obradu tih transakcija je zapanjujuća”, rekla je Jelen, a prenosi Tanjug.

Potrošnja električne energije koja se koristi u procesu rudarenja bitkoina ostavlja godišnji otisak ugljenika jednak emisiji koju ima država veličine Novog Zelanda, prema računici portala Digikonomist.

Pored zabrinutosti u vezi sa potrošnjom struje, bitkoin se smatra i alatom koji upotrebljavaju akteri uključeni u brojne nelegalne aktivnosti jer je njegovo korišćenje teško pratiti.

Komеntari17
948a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Kod nas se ne razlikuje izmedju svojine i imovine. Svojina se odnso na svari iz stvarnog prava imovina moze biti ''sastavljena'' od razlicith vrednsotu. Kaziemo: nekrtnine, obligacije, akcije,opcije, zlato, srebro, bit coin itd. Imovinski sastav je od nejednakih delova pa se zove ''kompozicija''. Dakle nije skup cigli koje se mog agregirati. Agregacije i koalicije su razlicite kategorije. Srbi imaju malo iskustva sa trzistem kapitala pa su kupovali vikendice kao investicije. Ishod je poznat.
Vrednonosne hartije
nikola, Vrednonosne hartije se dele po vrstama, ne tako po tvom. Nekretnine, a njihovu vrednost procjenjue uprva za porez. Ostalo je stanje na kontu tj. keš i depot gde se nalaze sve hartije od vrednosti. Najveći i najiskusniji finansijski savjetnici će preporučiti kupovinu nekretnina. Vikendice su u pandemiji drastično skoliče na vrednosti. SVE investicije su rizične! Ali kupovina nekretnina je najmanje rizična. Ako kupac sam koristi tu nekretninu, onda je najisplativija jer ulaže u svoj život.
Vrednonosne hartije
nikola, Vrednonosne hartije se dele po vrstama, ne tako po tvom. Nekretnine, a njihovu vrednost procjenjue uprva za porez. Ostalo je stanje na kontu tj. keš i depot gde se nalaze sve hartije od vrednosti. Najveći i najiskusniji finansijski savjetnici će preporučiti kupovinu nekretnina. Vikendice su u pandemiji drastično skoliče na vrednosti. SVE investicije su rizične! Ali kupovina nekretnina je najmanje rizična. Ako kupac sam koristi tu nekretninu, onda je najisplativija jer ulaže u svoj život.
nikola andric
''Verovanje'' je najvaznija ekonomsk kategorija koja dozvoljava procene razvoja za 20 godina dok ne dozvoljava procenu sta ce se sutra dogoditi. Od svih'hartija od vrednosti (drzavne) obligacie su najjasnije. Na zalost sa 0% ''rendite'' interesantni samo za penzione fondove. Mozda da ih drzave prisiljuju da ih kupe kako bi jeftinim obligacijam otplatili skupe. Za akcije vazi isti riziko, posto niko ne zna sta ce snjima biti. Zbog toga se kompozicijom vrednosti ( portfolio) umanjuju rizici.
Lena
Podsecam citaoce na prodavca magle iz vremena Slobodana Milosevica - DAFIMENT banku iza koje su stajali Dafina Milanovic “srpska majka” i Jezda Vasiljevic.
Ludolph
Za potpuniju sliku trebate jos dodati pojmove kao sto su raspad drzave, pritisak sa zapada, zestoke ekonomske sankcije, rat, izbeglice... Nema Milosevic mnogo veze sa tim, bilo ko drugi da je bio na njegovom mestu u takvim okolnostima ne bi uradio nista bolje. Nisam bio njegov fan ali ne mogu da prelazim preko prebacivanja sve krivice na njegova ledja.
Милисав
Имам своју струку која ће вечно служити и богатима и сиромашнима. Имам своју њиву и колибу. Имам свог Бога који ме је благословио здравом децом. Са или без валуте без покрића, моје је да им очувам здравље, и мозга и стомака. За сада ми иде. Ај здраво!
Bogdan
Narode, bitkoin je u svom vremenu i prostoru i ko god malo razume novac taj obavezno investira u bitkoin! btc redovno skace i pada ~30% i to je normalno ali, on uvek raste i po ~400% godisnje i nemoj da cekas sledecu godinu i ponovo da govoris da je "kasno"! Kasno je za ceo BTC ali nikada nije kano da se kupi jedan njegov deo! Btc nije nikakva "piramida" nego suvereno tzv; Store of value" koje nije centralizovano i za koji ne postoji masina za stampanje! Do kraja god, btc ce da bude~€150.000!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja