U ovoj našoj lepoj Srbiji stalno se pojavljuju neki problem, ali ih državne strukture brzo rešavaju? U poslednje vreme pojaviše se i ti „nezavisni radnici” koji samostalno dođoše do posla, odradiše i uzeše neke pare, ne opterećujući ni državu oko zapošljavanja, ni ostale državne institucije. Još kažu da su pitali predstavnike vlasti da li treba da nešto nekome plaćaju, jer eto žive u našoj lepoj Srbiji, dišu naš kiseonik, hodaju našim ulicama a sigurno i kupuju našu hranu. Odgovor nadležnih je bio – da ih niko ne prepoznaje.
A onda neka „mudra” glava se seti da im se unazad pet godina obračuna porez – baš lepo, ali mene kao običnog, prostog i naivnog građanina i penzionera ovaj potez podseća i izgleda kao reket nelegalnih struktura u ovoj našoj lepoj Srbiji. A šta ti „nezavisni radnici” dobijaju ako to prihvate da plate – koliko sam razumeo ne dobijaju ni zdravstveno osiguranje za protekle godine, a i šta će im kad su godine prohujale, a bogami ni penziono, a i šta će im penzija kad im (ako plate poreze) ništa od toga ne ide u penzioni fond.
Iz mog dugogodišnjeg iskustva znam i iskusio sam dobro, gde god sam imao dodira sa državom, ako je trebalo da me samo malo očeše – ona me je odrala. Činjenica je da mnogo puta polupismeni obučavaju u pismenosti one koji znaju dobro i da pišu i da čitaju, ali ko im je kriv kad nemaju partijsku knjižicu koju treba da imaju. To je naša stvarnost. Svaki dan slušamo kako smo najbolji u ovome i onome, a pola nacije polupismeno i preživljava od minimalca.
I zato, dragi „nezavisni radnici” ili frilenseri, ne dozvolite da vas polupismeni opismenjavaju!
Lazar Timotijević,
Beograd
