petak, 23.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 26.02.2021. u 22:00 Jovana Rabrenović

Pandemija i javni dug

Ni mi nismo izuzetak u odnosu na svet, jer je za ovu godinu predviđen novi paket pomoći nešto veći od dve milijarde evra
Стимулативне мере треба постепено прекидати (Фо­то А. Васиљевић)

Pandemija se nije završila, kao ni njen pogubni uticaj na ekonomiju, i mnoge zemlje nastavljaju sa obimnim paketima pomoći. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard izjavila je pre nekoliko dana da njen najveći strah nije da će Evropska unija akumulirati brdo dugova, već da bi vlade mogle „brutalno” da prekinu stimulativne mere. Takvi programi, dodala je, moraju postepeno i pažljivo da se relaksiraju.

Neki evropski političari zabrinuti su da će se zemlje previše zadužiti kako bi podržale ekonomiju ove godine, ali Lagard ne misli tako. Ona smatra da, čak iako ekonomija počinje da se poboljšava i oporavlja, političari ne bi trebalo prerano da povuku podršku i da ona treba da traje na duži rok.

Ni Srbija nije izuzetak u načinu razmišljanja jer je za ovu godinu predvidela novi paket pomoći od 250 milijardi dinara što je nešto više od dve milijarde evra, a upravo se zadužila za milijardu evra. I sa novim paketom pomoći javni dug neće preći 60-61 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) što se smatra niskim nivoom duga, naveli su kreatori ekonomske politike.Iz izjave Kristin Lagard jasno je da su posledice pandemije po ekonomiju stavile državnike i ekonomiste pred težak izbor: davati pomoć ne osvrćući se na to kako će se kasnije uvećani dug odraziti na ekonomiju ili biti restriktivniji u toj pomoći.

Ovo potvrđuje i Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji. „Reč je o izboru između dva zla. Ako bi se sada primenila čvrsta fiskalna disciplina, koja jeste važna na dug rok, države bi platile visoku cenu kroz opadanje zaposlenosti i proizvodnje na kraći rok. Lagard očigledno razmišlja drugačije. Ona je za to da se sada pomoć daje obilno po cenu nekih budućih teškoća koje je teško predvideti. I u jednom i u drugom slučaju izbor je grozan”, navodi Madžar.

Što se tiče novog paketa pomoći privredi i stanovništvu u Srbiji Madžar smatra da, ako ceo svet ima mere pomoći kako ne bi udavio privredu, racionalno je i pragmatično da se sve to radi i kod nas. Samo je pitanje mere i realističkih prognoza.

„Brine me neutemeljen optimizam političara koji računaju sa visokim stopama privrednog rasta što u budućnosti može da nam se vrati kao bumerang. Mi svojih para za pomoć privredi i stanovništvu u budžetu nemamo i alternativa je zaduživanje. Smatram da je neodgovorno zadužiti se za prošlogodišnjih sto evra po stanovniku i ovogodišnjih 60 i 110 evra za penzionere. To je nepotreban trošak i uslovljen je izbornim očekivanjima. Zadužena zemlja je ružna zemlja, poverioci joj diktiraju šta će da radi i ona gubi suverenitet”, objašnjava Madžar.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da dugovi ne mogu da se ignorišu i da moraju da se vrate. Sada su kamate niske, ali situacija može da se preokrene. Podsećanja radi, sedamdesetih godina prošlog veka bila je velika ponuda jeftinih petrodolara i mnoge zemlje u razvoju, pa i tadašnja Jugoslavija, su se zaduživale. Kada je za predsednika izabran Ronald Regan kamate su povećane i za male zemlje nastao je problem vraćanja i refinansiranja dugova.

„Smatram da su male šanse da se tako nešto dogodi, jer je sada veća koordinacija na nivou sveta. Dugovi ipak moraju da se vrate i lakše je to učiniti Evropskoj uniji, SAD, Japanu čije su kamate na dug niske. Bitna je i struktura duga. Te zemlje se zadužuju u domaćoj valuti i na domaćem tržištu. Japan je primer zemlje sa velikim dugom, ali je on sav unutrašnji, a kamate su nulte ili čak i negativne. Sada je velika monetarna emisija, najveće ekonomije štampaju pare. Pitanje je, međutim, kolike će kamate biti u budućnosti. Velika masa novca može da dovede do inflacije i samim tim rasta kamata”, navodi Arsić.

Dodaje da u istoriji postoji puno primera da su zemlje tražile otpis i reprogram dugova. Što se tiče Srbije mi svake godine vraćamo pet, šest milijardi evra starog duga i to novim zaduženjem. Olakšavajuća okolnost je što to činimo po nižim kamatama nego što je prvobitni dug uzet. Po pitanju javnog duga smo u solidnoj situaciji iako su nam kamate veće nego u razvijenim zemljama. Ipak trošak kamata na naš javni dug od 60 odsto BDP-a je duplo veći nego kod, na primer Belgije koji iznosi 120 odsto BDP-a.

Komеntari0
e3315
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja