utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 02.03.2021. u 18:00 Prof. dr Zoran Radovanović

Virulencija, mutacija i sekiracija

(Фото Д. Јевремовић)

Prošla godina obogatila je naš svakodnevni govor nizom izraza, ranije prisutnih samo u komunikaciji zdravstvenih radnika i (ili) u stručnoj literaturi. Jedan od takvih često zloupotrebljavanih pojmova je virulencija. Radovali su nas porukama kako slabi i plašili su nas nagoveštajima kako se povećava. Za radovanje nikad nije bilo osnova, a sve su izvesniji razlozi za zabrinutost, mada ne i za paniku.

Pođimo od značenja te čudne reči. Bakterije i virusi po pravilu su bezopasni za ljude i životinje. Oni izuzeci sposobni za parazitiranje nazivaju se patogenima (lat. pathos = bolest). Patogenost je svojstvo zajedničko svim pripadnicima određene vrste zaraznih klica, recimo svim uzročnicima trbušnog tifusa, pegavca ili ovčijih boginja. Međutim, različiti sojevi istog mikroorganizma mogu da budu više ili manje potentni, odnosno više ili manje virulentni, te vremenom potiskuju jedni druge. Virulencija je, dakle, stepen patogenosti.

Promena virulencije može da se odvija u pravcu njenog smanjenja, a taj proces obično zahteva vreme. Lepri je, na primer, bio potreban milenijum da od akutne, visoko virulentne bolesti postane infekcija koja se razvlači decenijama. Sifilis je sličan put prešao za oko pet vekova. Klinička slika tuberkuloze takođe se promenila, ali su uticaj na to imali uslovi života, lekovi, a pominje se i prirodna selekcija među ljudima (čitave posebno osetljive porodice bivale su zbrisane), dok se sam mikroorganizam nije bitno menjao.

No, to su sve bakterijske bolesti. Ali i besnilo je za ljude već vekovima podjednako smrtonosno. Moglo bi se reći da je to zato što je čovek slučajan, slepi kolosek za opstanak virusa, zavisnog od rezervoara u divljoj prirodi. Uzmimo zato za primer male boginje. Smrtnost je u razvijenom svetu neuporedivo niža nego u prošlosti, ali u zabačenim delovima Afrike i danas umire svaki 50. ili čak 20. bolesnik. Kada je reč o dečjoj paralizi, ona je postojala i u starom veku, a epidemijski se javlja tek poslednjih oko 140 godina. Opet nije presudna promena virusa, već socijalna sredina: bolji higijenski uslovi pomerili su vreme zaražavanja ka starijim uzrastima, kada je veća verovatnoća kliničkog ispoljavanja.

Promeni virulencije najviše su skloni virusi sastavljeni od ribonukleinske kiseline (RNK). Oni ili nemaju ili im je zakržljao mehanizam popravke grešaka nastalih umnožavanjem. Pri stvaranju novih kopija dođe do odstupanja koja se upoređuju sa izmenjenim redosledom slova u dugom nizu lanca RNK. To su dobro poznate tačkaste mutacije koje, uz rekombinacije – spajanje delova nasledne materije različitih virusnih čestica – vode stvaranju novih sojeva. Bez tih promena niti bi nastao, niti bi opstajao život. One omogućuju varijabilnost, a prirodno odabiranje pospešuje preovlađivanje formi najprilagođenijih uslovima života.

Najveći broj mutacija je nespojiv sa daljim opstankom virusa. Od varijanti sposobnih za preživljavanje biološku prednost stiču sojevi koji se lakše prenose. Kako je rekao jedan nobelovac, ideal virusa je da ceo univerzum popuni svojim potomstvom. Za njega je pritom najbolje da bude pitom i ako je moguće neprimetan, što mu omogućava da se nesmetano razmnožava i rasejava. Smrt domaćina je obično i kraj za klice koje su u njemu parazitirale. Životinja uginula od, recimo, svinjske ili goveđe kuge biva duboko zakopana i prelivena krečom.

Grupi RNK virusa pripada i uzročnik kovida 19. On se menja, ali je daleko stabilniji od virusa gripa, koji je, uz svoju nestalnost izazvanu mutacijama i rekombinacijama (tzv. antigenska pomeranja), podložan radikalnim promenama strukture usled postojanja osam segmenata koji čine njegov genom. Pri istovremenoj infekciji različitim sojevima može da dođe do preraspodele čitavih segmenata (tzv. antigenski skok), što biva praćeno pandemijom. Novi virus korona srećom nema tu sposobnost, ali trpi stalne mutacije, od kojih se bar jedna u proseku ustaljuje svakih desetak dana.

Zbog lakoće prenošenja, pažnju svetske javnosti izazvao je soj B.1.1.7 sa svojih preko 20 mutacija. Smatra se da je potekao od nepoznatog „engleskog pacijenta”, već znatno oslabljene otpornosti usled prethodne bolesti, što je virusu olakšalo dugotrajno umnožavanje. Moguće je da je bolesnik lečen krvnom plazmom pacijenata koji su ozdravili ili prečišćenim antitelima izdvojenim iz njihove krvi, što je stvorilo tzv. evolucioni pritisak, terajući virus da se menja. To su, naravno, pretpostavke, ali je činjenica da je svet suočen sa unekoliko izmenjenim uzročnikom kovida 19. U međuvremenu su se, između ostalih, pojavile južnoafrička i južnoamerička varijanta.

To nisu sojevi koji deluju kao sasvim nepoznati uzročnici. Naše odbrambene snage ih prepoznaju, ali uz izvesne teškoće. Sledstveno, i vakcine pripremljene prema ranijim sojevima još deluju, mada im je efikasnost nešto smanjena. Proizvođači se prilagođavaju situaciji i pripremaju se da prave vakcine protiv aktuelnih sojeva. To nadgornjavanje sa novim virusom korona biće naša sudbina.

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari7
716e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко Петровић
Да ли је сујета основни покретач учесталог медијског појављивања неких (посебно старијих и/или пензионисаних) људи? Неке посебне важности у ономе што жучно покушавају изнети, ја не видим. Можда је сасвим ОК да се и неки (до сада) експониранији "аутори" препусте рубрици Коментари, као и сви ми остали обични смртници. "Политика" ништа не би изгубила, а ни Коментарторлук не би био појачан. Треба бити објективан, уравнотежен и непретенциозан, те увек нагласити да је у питању само један лични став.
Вукица
Добар текст о проблему који нас све мучи! Штета што нас наслов доводи у дилему: "секирамо" ли - ударамо ли секиром, (уместо вакцином) по вирусу, или се сикирамо (бринемо) што још не можемо да му "смрсимо конце"?
Вукица
@Vida-У праву сте, проверила сам у Речнику српског језика! (Да не би короне, "Политике" и Вас, и умрла бих сикирајући се, а не бих знала да грешим. Мало сам се насекирала због тога, али ништа страшно, проћиће...Још једном-хвала!)
Vera
Naslov je - kao i tekst - korektan, nema zabune jer "sikirati se" ne postoji u knjizevnom jeziku. Sekira i sekiracija nisu u lingvistickom srodstvu, sekirati se znaci brinuti.
Bojsa
Slazem se, izuzetan tekst! Sto bi nastavnica maternjeg jezika rekla, a sta je pisac hteo da kaze, to je da je ovaj virus tu da ostane i vakcinacija ce trajati godinama, kao sa virusom gripa, sa stalno poboljsanim vakcinama (mozda i koktelima). Trenutna pandemija i paranoja sa vakcinacijom je veliki pocetni talas, kao recimo cunami, ali iza njega ostaje nemirni okean, sa stalnim talasima. Upravo ovo je i razlog surovih politickih borbi za supremaciju izmedju Zapada i Istoka...
babaroga
Izvanredan, profesorski tekst

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja