Sarajevo – Bošnjački ministri u Savetu ministara BiH (svi članovi SDA Bakira Izetbegovića) pokušavaju na sve načine da uspore procesuiranje ratnih zločina počinjenih tokom poslednjih ratnih dešavanja u BiH. Nekoliko godina, bez ijednog valjanog argumenta, opstruisali su usvajanje revidirane strategije, u kojoj je jasno naznačeno da „svi predmeti ratnih zločina moraju biti procesuirani do 2023. godine”, a sada nastoje da spreče i početak njene primene.
Zbog takvog njihovog odnosa Savet ministara BiH ne može da imenuje članove nadzornog tela koje bi pratilo sprovođenje strategije i izveštavalo ga o tome četiri puta godišnje. Na poslednjem zasedanju, održanom u sredu, imenovanje je treći put skinuto s dnevnog reda, i to na zahtev ministarke inostranih poslova BiH Bisere Turković.
Glavni razlog zbog kojeg bošnjački ministri „miniraju” imenovanje nadzornog tela, što usporava i sprovođenje strategije (dokumenta koji garantuje ubrzano i skoro dostizanje pravde u više od 550 predmeta ratnih zločina, koliko ih je na čekanju u Tužilaštvu BiH), jeste njegov predloženi sastav. Naime, Bošnjacima ne odgovara da član tog tela iz Republike Srpske bude Milorad Kojić, direktor Centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih, i zato pribegavaju opstrukciji kako bi ga eliminisali.
Protiv Kojića je prvo ustalo bošnjačko Udruženje žrtava i svedoka genocida, predstavljajući ga kao nekog ko „javno negira genocid u Srebrenici i podriva presude međunarodnih sudova” i ko je „pokrenuo inicijativu otkrivanja imena svedoka koji su lažno svedočili u predmetima ratnih zločina”. Stoga od Saveta ministara traže da u nadzorno telo imenuje „kompetentne i stručne osobe” , a ne, kako navode u saopštenju, „negatore genocida i presuda”.
Zvaničnicima Republike Srpske i predstavnicima njenih boračkih udruženja, kao i Kojiću, apsolutno je jasna reakcija Bošnjaka i tvrde da je u pozadini samo „njihov strah” od istine koja bi im oduzela „pravo” da se mogu i dalje predstavljati kao „jedine žrtve”. Njima, naravno, ne odgovara sprovođenje strategije, jer znaju da bi, nakon bezmalo tri decenije, bili procesuirani i najsloženiji predmeti koji se odnose na zločine nad Srbima, koje su počinili pripadnici Armije RBiH. U sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici, na primer, ili u okolini Srebrenice i celom Podrinju, u fočanskom selu Jošanica, Ledićima nadomak Sarajeva...
Svojevremeno je i Kojić za naš list izjavio da Bošnjacima ne odgovara „uspostavljanje te vrste vladavine prava”, jer su, kako je kazao, svesni da bi to promenilo sliku o počinjenim zločinima o kojoj oni desetlećima pričaju”. Svima u Srpskoj, rekao je Kojić za „Politiku”, jasno je da Bošnjacima ne odgovara procesuiranje svih ratnih zločina, zato što bi se urušila slika koju su godinama gradili – da su samo oni stradalni narod. Njihov cilj je da zadrže kontrolu nad pravosuđem, posebno kad je reč o ratnim zločinima nad Srbima. Ne odgovara im istina, ne žele pomirenje i suživot.
Prvobitna strategija, usvojena 2008. godine, predviđala je da će se „pred Sudom BiH u roku od sedam godina procesuirati svi složeni predmeti”, a oni manje složeni, koji bi bili prebačeni na entitetski nivo, za 15 godina. To se nije dogodilo. Procesuirani su, ili su u fazi procesuiranja, uglavnom predmeti u kojima su optuženi Srbi.
U Revidiranoj strategiji, čije neodložno sprovođenje traži i Misija OEBS-a u BiH, navodi se, između ostalog, da u Tužilaštvu BiH postoji više od 550 nerešenih predmeta ratnih zločina u kojima je imenovano 4.500 poznatih počinilaca i isto toliko predmeta u kojima počinioci nisu poznati.
