petak, 23.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 27.02.2021. u 20:40
ZAROBLjENICI APRILSKOG RATA (7)

Dnevnik narednika i šifrovana pisma

Фото Јеврејски историјски музеј у Београду

„Dragi sine, živa sam, juče sam vršila žito, pa da znaš kakav jad me sve snađe, da za njih dvoje (drugog sina i ćerku) ne čujem ništa, Mitar je kumov sa njima, a Milan je otišao kod našeg Nedeljka”.

Ovo pismo je poslato 3. avgusta 1944. iz Banatskog Dušanovca u logor Štamlager 4a u nemačkom gradu Honštajnu. Upućeno je ratnom zarobljeniku Đorđu P. Kuljiću (1915-1988), aktivnom naredniku samostalnog bataljona artiljerijskog puka garde Jugoslovenske kraljevske vojske. Iz tog pisma, koje je napisala Kuljićeva majka Jovana, doznajemo da su u svojim prepiskama zatočenici u Nemačkoj i njihovi srodnici u otadžbini koristili šifre, jer su logorske uprave nadzirale i cenzurisale korespodenciju.

Tako se formulacija da je „Mitar kumov s njima” odnosi na to da je dotični otišao u partizane, a izraz „Milan je otišao kod našeg Nedeljka” znači da su, šifrovano rečeno, obojica – streljani.

Ovo pismo, uz dnevničke beleške i fotografije Đorđa P. Kuljića, našoj redakciji je nedavno ustupio njegov sin Todor Kuljić, sociolog i profesor beogradskog Filozofskog fakulteta u penziji. Njegov otac Đorđe zarobljen je 23. aprila u Užicu a kao ratni zarobljenik iskusio je i prinudni rad. Tako je najpre do oktobra 1942. radio u Sauerdorfu u Saksoniji na seljačkim imanjima, a zatim i u fabrici „Auto-Union Sebnitz”. Kao naknadu za rad primao je mesečno kod seljaka osam, a u fabrici 15 rajhsmaraka. Oslobođen je 8. maja 1945. godine. Posle rata je radio kao knjigovođa, a zatim kao ekonomista i finansijski inspektor u Službi društvenog knjigovodstva u Zrenjaninu. Za sobom je ostavio sinove Todora i Nedeljka, sociologe, i ćerku Nadu, virusologa.

Izvodi iz dnevnika Đorđa Kuljića, iako pisani u vihoru rata i često telegrafski svedeni na svega nekoliko reči ili ključnih rečenica, pružaju uvid u burne događaje – od nemačkog bombardovanja Beograda do transporta zatočenika. Pri tom, sažetost im samo daje na dramaturgiji. Tako iz ovih beleški doznajemo i sledeće:

„6. april, nedelja, bombardovan Beograd, povlačenje iz kasarne za Košutnjak, noću za Kumodraž, dalje Humka, Valjevo, Kosjerić, vreme gadno, sneg i magla. 14-og u Užicu ostajem sa komand. samost bataljona kap. 1. klase T. Stefanovićem... U Užicu bila borba, zauzeli ga 15-og Nemci, govori se o kapitulaciji, u 7 č. izlazimo iz voza radi predaje, razoružavaju nas i teraju na stanicu, ja pobegnem iz stroja sa rez. poručnikom Adžalovićem i prenoćimo kod jednog seljaka... 16-og peške za Crnu Goru preko Priboja sa namerom da se sastanemo sa trupama koje možda do grčke granice drže front.”

Posebnu dramaturšku crtu ovim zapisima daju nastojanja njihovog autora da ne dopadne šaka okupatorskim vojnicima posle kapitulacije jugoslovenske vojske, potpisane 17. aprila 1941:

„18-og (aprila) primam platu 3.500, Nemci skupljaju i robe našu vojsku, ja opet bežim prema Kosovu, stignem u putu Arnautina sa 2 konja i jašemo na golim konjima... 19. na Veliku Subotu dolazimo u Sjenicu, mnogo vojske naše i nemačke, Arnaut otišao, krećem sa drugom za Novi Pazar, Arnauti pucaju na vojsku, govori se da se ne može proći od Arnauta... 21-og peške preko Javora za Ivanjicu po kiši noću, 22-og za Užičku Požegu. Istoga dana u Požezi naređenje da svaki ide kući, oficiri da idu za Beograd. Raspust je saopštio diviz. đeneral Stamenković, 23-eg stižemo u Obrenovac, Nemci skidaju vojsku sa voza.”

Tako je narednik Kuljić uhapšen. Do juna je s drugim zarobljenicima držan u kasarni na Dedinju u Beogradu, gde su u maju neko vreme boravili i engleski zatočenici, a potom je transportovan u nemački logor:

„7. juna, subota, uoči Duhova, odoše kući oni koji su se pisali u Crnogorce, odlazi i Rade (brat), ja zakasnim izaći i tako ostanem. 19. juna polazak za Nemačku iz Topčidera, 20. u Zagrebu dobili peksimet, kačkavalj i mast, 21-og u Gracu supu, hleb i kobasicu, 22-og u Salcburgu kafu, 23. dolazak u Milberg, kupanje i pelcovanje”.

Za sudbinu braće Radeta i Nedeljka, Đorđe Kuljić se raspitivao u pismu majci Jovani januara 1944. Tom prilikom je napisao i da je operisan od slepog creva, da se oseća dobro i da ga je u zatočeništvu operisao srpski doktor, Đorđe Džufić iz Beograda.

Dimitrije Bukvić

Komеntari1
97525
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Daca
Pored sve muke koja snalazi taj narod,saznajemo da Albanci ubijaju Srbe i 41-e.Znaci nije vazno ko je saveznik,Hitler ili Klinton,oni pobedjuju.Posle Tito, oni opet pobednici.Kako?Imamo li mi uopste elitu,pametnih ljudi koji ce voditi svoj narod.Hrvati nadju saveznike,dovrse genocid i nikom nista.Kako se ocigledno ne moze objasniti?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja