utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 28.02.2021. u 21:41 Danijela Davidov-Kesar
TEMA NEDELjE: GODINU DANA BORBE SA VIRUSOM KORONA

Kada će kraj – pitanje od milion dolara

Dok jedni smatraju da je Srbija odlično odgovorila na sve izazove koje je nametnula pandemija, drugi tvrde da je bilo dosta propusta i da je letnji talas obolevanja mogao da se spreči
Фото Марко Спасојевић

Zvanično se pojavio u Srbiji 6. marta 2020. godine. Možda za neke neočekivano. Ali za većinu poznavalaca epidemija samo se čekao trenutak kada će kovid 19 pronaći svoje žrtve i u našoj državi. Jer u tom trenutku u nekim zemljama je već buktala epidemija korone. Znalo se da se virus prenosi respiratornim putem, pa su ubrzo maske, održavanje fizičke distance i često pranje ruku postale deo svakodnevice i žitelja Srbije.

Ipak, koliko god da se vremenom saznavalo o virusu i koliko nam je značila pomoć stručnjaka iz Kine i Rusije, koji su dolazili da posavetuju medicinare kako se treba ponašati u radu sa pacijentima i šta se i kako dezinfikuje, i dalje su ostale mnoge nedoumice. Verovatno će se vremenom saznati zašto virus neke ljude pogađa više, a neke ne, zašto zdravi i mladi ljudi iznenada umiru i kako se to može sprečiti... Neophodna su i istraživanja koliko će oni koji su preležali bolest imati simptome poput hroničnog umora, opadanja kose i anksioznosti, ali i tegoba sa upalom srčanog mišića, neurološkim problemima, problemima sa bubrezima i jetrom… Jednačina sa mnogo nepoznatih je i koliko dugo osobu koja je bila zaražena štite antitela.

Još se tačno ne zna poreklo virusa, da li je i gde prvi put prešao sa životinja na ljude, a pitanje od milion dolara je kada će se tačno ova pandemija završiti. Tek kada sve ovo prođe nadležni će svoditi račune šta je kako rađeno, ali i sada polako mogu da se ukrste mišljenja o tome kako je Srbija odgovorila na pandemiju kovida 19, koja je pohrlila čitavu planetu.

Za profesora dr Branislava Tiodorovića, epidemiologa i člana Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, ako se izbegne politizacija, može se reći da je Srbija na pojavu pandemije korone odgovorila na najbolji mogući način, uprkos problemima koji su se pojavljivali.

Sigurno je bilo i grešaka, napominje on, ali je ipak pohvalno sve ono što je Srbija postigla u susretu sa „nevidljivim neprijateljem”. Situaciju u kojoj smo se našli on ne može da uporedi ni sa jednom epidemijom do sada..

– Mislim da smo bili najuspešniji u celom regionu, što se pokazuje i procesom vakcinacije koju sprovodimo. U početku je postojala sumnja da li će zdravstveni sistem sve izdržati, ali je on pokazao koliko je zapravo fleksibilan. Bio je prenapregnut i preopterećen, ali se vremenom sve rešavalo i što se tiče kadrova i opremljenosti bolnica na početku. Sve smo savladali sa što manje žrtava. Normalno je da ima polemika o tome da li je trebalo da budemo više zaključani ili da stavimo više ograničenja, ali je balans između zdravlja i ekonomije ipak bio uspostavljen. Nekada smo mi iz medicinskog dela štaba bili nezadovoljni što nije bilo više restrikcija i rigoroznih mera doneto, ali ne možete protiv naroda. U poređenju sa mnogo jačim i opremljenijim zdravstvenim sistemima uspeli smo da budemo dobri. Uvek može bolje, ali mislim da smo u našim uslovima uradili mnogo toga dobrog, što smo uopšte mogli i da pomislimo da ćemo moći – navodi dr Tiodorović.

Za ovog lekara je najteži trenutak od početka pandemije bila situacija u Gerontološkom centru u Nišu, kada je virus ušao među najstarije ljude i gde je život izgubilo 57 osoba.

– Tada nisam spavao danima i noćima. To nije moralo da se desi. Ali kada se pogleda situacija u celoj zemlji u domovima, dobro smo prošli, jer je na primer jedna razvijena Švedska u pandemiji izgubila dve trećine ljudi u staračkim domovima – dodaje naš sagovornik.

Međutim, ima i onih lekara u zemlji i svetu koji nešto drugačije sagledavaju situaciju u Srbiji.

Kako za „Politiku” objašnjava dr Jovana Milić, naučna saradnica Univerzitetske klinike u Modeni (Italija), naučna zajednica je u proteklih godinu dana akumulirala dosta znanja u vezi sa kovidom 19, a veoma je značajno to što se pojavilo dosta efikasnih vakcina.

– Svašta je urađeno, a opet deluje da smo daleko od razrešenja pandemije. I dalje se i Srbija, i Evropa, i svet muče sa ovim virusom. Postali smo pametniji u tome da sada znamo koje terapije treba koristiti a koje ne, i istovremeno smo iskusniji u radu sa pacijentima na intenzivnoj nezi. U prvom talasu korone, kada je u Srbiji sve bilo zatvoreno, to je delovalo kao vrlo efikasan odgovor države na pandemiju. A onda se pojavio drugi talas,koji se nije desio tokom leta nigde u Evropi osim u Srbiji, što znači da je bilo propusta. Moje kolege koje rade u kovid sistemu kažu mi da je bilo dosta konfuzije kada je reč o terapiji i savetima za pacijente, ponašanju u karantinu i izolaciji, koje analize treba raditi… Pridržavanje protokola za lečenje korone očigledno nije uniformno po svim centrima – ističe dr Milić.

Ona kao problem izdvaja i to što veliki broj bolesnika koji je na kućnom lečenju dobija antibiotsku terapiju, što je štetno na duže staze i doprinosi stvaranju rezistencije na antibiotike. Taj problem će nas koštati u narednom periodu.

– Bilo je dosta zabluda i oko korišćenja vitamina, ali i leka hidroksihlorokina, čak i onda kada smo znali da on nije efikasan u lečenju – dodaje dr Milić.

A da li su u Srbiji načinjene neke greške u primeni mera? Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, smatra da smo pre godinu dana pokazali da nismo bili svesni opasnosti koja je usledila. Nismo uzeli u obzir upozorenja SZO da će se dogoditi pandemija, kao i njihove savete državama da nabave zaštitnu odeću, maske, opremu za brzo dijagnostikovanje bolesti…

– Kada je u Italiji zabeleženo 500 obolelih i 12 umrlih, a korona je prijavljivana i u okolnim državama, mi smo se ponašali pobednički, u stilu „šta nama virus može”. Neki su govorili kako imamo rakiju da nas štiti, drugi da smo biološki superiornija nacija. A onda je ubrzo došlo otrežnjenje. Problem je što se nismo dovoljno oslanjali na struku. Struka je morala da ima jaču ulogu i da ne dozvoli da podleže političkim pritiscima – tvrdi dr Radovanović.

U javnosti je dolazilo do razočaranja zbog nepreduzimanja mera onda kada je to trebalo uraditi, napominje on, a ljude su potpuno sludele različite izjave članova Kriznog štaba.

– Imali smo nepotrebni letnji talas kovida 19, pa sada mi beležimo tri talasa, a Evropa dva. I jesenji talas je bio nepotrebno veliki jer nisu preduzete potrebne mere. Mislim da smo mogli bolje da prođemo i po pitanju smrtnosti od korone. Jedini svetao trenutak je što imamo više vakcine od drugih. To je jedina pozitivna posledica našeg odsustva iz EU, jer smo sami mogli da se snalazimo i uspešno smo nabavljali vakcine. Ostalo je da se u narednom periodu razjasni kolika je efikasnost pojedinih vakcina – zaključio je dr Radovanović.

Lekari smatraju da je neophodno jednog dana napraviti reviziju svih smrtnih slučajeva, ali i objasniti zbog čega je u Srbiji oboleo i preminuo veliki broj zdravstvenih radnika. Očekuje se da će vakcinacija dovesti do toga da ćemo početkom leta moći koliko-toliko da se vratimo nekim normalnim aktivnostima, a predviđanja SZO govore da će najverovatnije pandemija u svetu trajati do početka sledeće godine.

U Beogradu potvrđena prva smrt od korone u Evropi

Grupa od 13 naučnika sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, objavila je 19. januara naučni rad kojim je zvanično potvrđeno da se prva dokazana smrt povezana sa kovidom 19 u Evropi dogodila u Beogradu – 5. februara prošle godine. Dva dana kasnije, urađena je obdukcija ovog čoveka od 56 godina koji je umro u bolnici sa neobičnom kliničkom slikom. Analiza je pokazala da je on pet dana pre prijema u bolnicu imao veoma visoku temperaturu, otežano disanje, kašalj, krvavi ispljuvak. Zabeleženi su mu i obostrana upala pluća i akutni respiratorni sindrom. Analiza staklastog tela koju su lekari sačuvali, dokazala je prisustvo virusa korona.

Pre ovog istraživanja, zvanično je prvi smrtni slučaj u Evropi potvrđen u Francuskoj 15. februara 2020. godine.

Skijanje, gondola, sahrane, spomenik...

Građane najviše zanima kada ćemo moći da steknemo kolektivni imunitet i na neki način budemo zaštićeniji od cirkulisanja virusa. Odgovor na to pitanje dao je za naš list dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog, iz Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu, koji smatra da treba da se vakciniše oko tri do tri i po miliona ljudi. To je bitno zbog gašenja epidemije. On ne sumnja u dalju nabavku vakcina, ali je skeptičan po pitanju daljeg odaziva ljudi na imunizaciju. Problem će biti kako privoleti ostatak nacije da dobiju cepivo.

– Nemam utisak da je virus sada jači i da pogađa mlade. Mislim da je utisak takav jer su se stariji ljudi vakcinisali, a inače su navikli da se čuvaju, pa to i dalje rade. Mlađi slabije poštuju mere, o čemu govore odlazak na skijanje, vožnje u gondolama, putovanja na Sretenje, ali i okupljanja povodom otvaranja spomenika Stefanu Nemanji, sahrane jednog i ustoličenja drugog patrijarha, kao i nekih muzičara… Niko nije nosio masku i time se građanima šalje poruka da je sve u redu. A onda je krenulo zaražavanje, najviše u gradovima iz kojih su ljudi masovno odlazili na mini odmor na državni praznik – napominje dr Šekler.

Komеntari8
c817f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
uskoro, kad se narod potpuno osvesti
ДЕМ, а Гоги ја
Није поента у томе што грађани недовољно поштују противепидемилошке мере које прописује власт. Поента је, нажалост, у томе што власт не поштује оно што сама прописује.
резерва
Људи од струке одавно говоре да се болесни изолују, а здрави живе нормално. Овде нешто није нормално. Нема обдукција, смртност није већа него код грипа, све је и даље нејасно ...
Bijela
vise mislim da je odgovor od milion dolara, a ne pitanje
Филип
Чим буде убоден већински број популације у свијету и велики концерни узму паре, вирус 21ог вијека ће мутирати у грип сезонски који се изгуби без трага. Сви моле Бога да се врати грип да се мајсторски искишемо без маски.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja