utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.03.2021. u 13:36

Potraga za istinom o Jasenovcu

(Фото Н. Марјановић)

Gledajući film „Dara iz Jasenovca” snimljen po scenariju Nataše Drakulić i u režiji Predraga Antonijevića pohvalio bih ga kao originalno i verodostojno filmsko ostvarenje velike istorijske vrednosti gde se, uz vrsnu i posvećenu glumu naših mladih i eminentnih glumaca, prikazuje na autentičan i potresan način stradanje tj. golgota kozaračkog naroda, a posebno nejači (staraca, žena i dece) u strašnom ustaškom logoru Jasenovcu, koji kao stratište nevinih ljudi možemo porediti sa Danteovim devetim krugom pakla. U filmu je predstavljena tragična sudbina porodice devojčice Dare, kao i porodica mnoge druge dece koja su surovo i okrutno zauvek odvojena od svojih najmilijih, roditelja, braće i sestara, nestalih u vrtlogu mržnje izopačenog i klero-fašističkog režima i njihovih krvoloka iz sastava ustaške bojnice. Za vreme nemačko-ustaške ofanzive na Kozaru posebno se istakao ustaški časnik Jure Francetić – komandant ustaške „Crne legije” i svih ustaša u Bosni i Hercegovini. Pripadnici „Crne legije” počinili su užasne zločine u periodu 1941–1942 godina etnički čisteći teritoriju Bosne i Hercegovine od Srba, Jevreja, Roma i komunista-partizana, ali i ostalih antifašista, i to pod izgovorom da je njihov zadatak odbrana granica NDH na reci Drini. Ova klero-fašistička vojska pobila je ogroman broj nedužnih ljudi – civila u svojim bestijalnim pohodima, kao i u svojim logorima smrti (Jasenovac, Stara Gradiška, Pag, Lepoglava itd.) i to samo zato što su pripadali drugoj veri i narodu. Ti krvožednici u inkvizitorskim mantijama i crnim uniformama su svojim kamama, budacima, buzdovanima, sekirama i puškama, kao i svojim najdičnijim izumom „srbosjekom“(nož za brzo klanje ljudi) sejali smrt u bolesnom orgijanju i tako posejali seme večne i nepomirljive verske i nacionalne mržnje između tri naroda – Hrvata, Srba i Bošnjaka. Osvetnički pohodi koje su preduzimali četnici Limsko-sandžačkog četničkog odreda vojvode Pavla Đurišića u ranu zimu 1943. godine na potezu Pljevlja–Čajniče–Žepa su isto tako bili bezobzirno krvavi i surovi, jer prolivanje krvi se završava takođe prolivanjem bratske krvi uz stalno ponavljanje krilatice krstaša „Blut und Boden” –  „Krv i zemlja”. I danas kad spomenemo imena tih jasenovačkih ustaških koljača diže nam se kosa na glavi, a koža naježi – Vjekoslav Maks Luburić, Miroslav Fra Filipović, Ljubo Miloš, Ante Vrban, Dinko ć i Nada Šakić, Rafael Boban, Petar Brzica, Bećir Lokmić, Muhamed Hadžiefendić, Franjo Šimić itd. Oni su bili „mesari jasenovačke klanice”  koji nisu poštedeli ni starce, a ni majke sa decom. Oni su ti koji su „napunili” logor Jastrebarsko kozaračkom decom, mučeći ih glađu i žeđu, kao da su najgori zlikovci, a ne nevina deca, i to samo zato što su bila srpska deca pravoslavne vere. Pravi „DAnak u krvi” u dvadesetom veku, koji je rezultirao smrću 23.500 srpske dece i 3.500 romske dece po logorima na teritoriji NDH. Izvestan broj muške dece, starije od šest godina, preuzele su ustaše i katolički kler na preodgoj, praveći od njih male ustaške janičare, dobre katolike i buduće domobrane. Naša srpska heroina Austrijanka Diana Budisavljević uspela je preko švajcarskog Crvenog krsta da spase 15.560 dece iz ovih logora smrti i od ustaške torture. Ta deca su data na usvajanje dobrostojećim hrvatskim i austrijskim porodicama i tako su ostala u životu, ali su izgubila zauvek identitet i veze sa svojim najrođenijim.

Mnogi od pomenutih zločinaca i krvoloka nisu odgovarali pred zakonom i nisu ih stigle zaslužene kazne za ta njihova nedela tj. zločine. Mnogima je u bekstvu pomogao katolički kler preko svojih ljudi (npr. sveštenik Krunoslav Draganović i njegova bratija iz Vatikana), pa su tako u svešteničkim odorama u Argentinu pobegli poglavnik Ante Pavelić i njegova desna ruka Andrija Artuković, kao Maks Luburić i Dinko i Nada Šakić. Neki od njih su se posle rata ilegalno vraćali u zemlju radi podizanja ustanaka protiv nove Titove Jugoslavije, ali ih je Ozna razotkrivala i hapsila, a posle na smrt osuđivala, recimo Ljubu Miloša i Božidara Kavrana. Međutim, bilo je i onih koji su doživeli duboku starost i pred kraj života se vratili u Hrvatsku da umru kao slobodni građani, podsmejavajući se pravdi u oči, kao Andrija Artuković i Dinko Šakić. Tako da i dan-danas, nažalost, porodice jasenovačkih žrtava nisu doživele pravednu satisfakciju i zadovoljenje za zločine što ih je nad njihovim najmilijima počinio taj monstruozni režim i njegovi krvoloci – ustaše.

Miomir Garašanin,
Beograd

Komеntari6
874c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Razlika
"...и то само зато што су припадали другој вери и народу.." Ovakve formulacije neupucene odvlace od sustine. A sustinu su definisale same Ustase u onoj njihovoj formuli o 'tri trecine'. Ima i drugih autenticnih ustaskih opisa njihove "misije" koje nikako ne treba prepustiti zaboravu, np. onu o "nakotu zrelom za sjekiru". U suprotnom neupuceni ce misliti da se tu radilo o nekoj obicnoj oruzanoj tuci gde je jedan stradao vise nego drugi...(a sto u slucaju pomenutog Djurisica jeste slucaj).
Asinus
Zlocini nad Srbima 14te. i 41ve. su bili vrlo slozena i organizovana drzavna I crkvena politika, na svim nivoima njihovog drustva. Srbi su to oprostili I zaboravili. 90tih. se ponovilo to isto. I ponovo traze da se oprosti i zaboravi. Zbog toga je tolika panika oko “Dare”. Ne smemo da prastamo ni da zaboravljamo ponovo, ni danas, ni sutra, ni u sledecih 1000 godina. Nasi potomci moraju da znaju od koga treba da se cuvaju. A, nema nas mnogo.
Зоран Маторац
У трагању за истином о Јасеновцу, важном послу који стоји пред Србијом, не треба заборавити нити умањити улогу Ватикана. Срби су убијани само зато што су православци, ни по чему другом се српски сељаци, радници, чиновници... нису разликовали од хрватских сељака, чиновника... Та чињеница није довољно наглашена ни у филму, ни у бројним коментарима после филма. Чак ни Гидеон Грајф то није поменуо.
НБгд
Ми смо у ОШ у осмом разреду имали обимну лекцију о Јасеновцу и сећам се да смо учили да је у тој фабрици смрти побијено 700000 Срба Јевреја и Рома, то је било почетком 70их, сећам се и расправа о тачном броју убијених, то је било крајем 80их. тада је била прича да је документовано поименце више од 360000 жртава, о нестајању Срба са простора на којима су живели вековима а данас су у саставу Хрватске најочитије говори статистика, у 19.веку (аустругарски попис становништва) око 40% данас можда 4%.
Stanko
''Bilo je i onih koji su doživeli duboku starost i pred kraj života se vratili u Hrvatsku da umru kao slobodni građani, podsmejavajući se pravdi u oči, kao Andrija Artuković i Dinko Šakić''. Neće biti, obojica su izručeni Jugoslaviji/Hrvatskoj, osuđeni i umrli u zatvoru.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja