utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.03.2021. u 22:14 Slobodan Samardžija

Kad smo „čitali” rokenrol

Čitanje časopisa posvećenih muzici džins generacije mnoge je navelo da se i sami late instrumenata, da bi se vremenom sve pretvorilo u jak društveni pokret
„Рекорд мирор”, „Њу мјузикл експрес”

Govoriti o „bit muzici”, pop i rok pokretu uopšte, a ne pominjati ulogu mnogobrojnih časopisa kao njihovog promotera, značilo bi ispričati samo polovinu priče. Naime, koliko god davnih 60-ih i 70-ih godina prošlog veka bilo uzbudljivo slušati svaku novu kompoziciju legendarnih „Bitlsa”, „Rolingstonsa”, „Enimalsa”, neponovljivih Erika Bardona, Dženis Džoplin, Džoa Kokera..., ništa manju pažnju nisu privlačili ni novinski tekstovi o njihovim koncertima, novim snimcima, planovima, povremenim skandalima.

Bilo je to vreme „bitlmanije” kada su se uz radio-aparate sa uzbuđenjem čekale emisije poput „Top 20 Radija Luksemburg”, te njegovih pandana na „Bi-Bi-Siju”, ili piratskom „Radiju Karolina”, koji je svoj program emitovao sa jednog broda ukotvljenog negde u međunarodnim vodama. Televizija još nije imala moć kakvu danas poseduje, a retki muzički spotovi koji su dospevali do malih ekrana ili filmskih žurnala bili su tek beleženje kamerom atmosfere sa koncerata, ili scene iz studija u kojima su izvođači pevali na „plejbek”, a što je neretko dovodilo do komičnih scena.

Ukratko, prave informacije o svemu što se dešavalo u oblasti koja će se jednoga dana (nažalost) pretočiti u dobro plaćeni „šou biznis”, mi koji smo bili podalje od sve te gungule saznavali smo iz štampe. Ne toliko domaće, koliko one pristigle iz Londona, koji se preko noći pretvorio u centar sveta. Čitati „Nju njuzikl ekspres”, „Melodi mejker”, „Rekord miror”, bilo je stvar prestiža, ali i dokaz da smo deo globalne pomame.

Sam izraz: „pop muzika”, koji je označavao ono što ljudi najviše vole da slušaju, potiče još sa početka prošlog veka, a označavao je mnogo toga – od komercijalnog džeza, pa preko „kantri” muzike do sentimentalnih balada sa jakim italijanskim uticajem. Sve to trebalo je predstaviti širokoj publici. Gramofonske ploče su odradile svoj deo posla, ali pisana reč i fotografija svemu su dodali neophodni glamur.

Listovi posvećeni „po muzici počeli su masovnije da se štampaju tokom šezdesetih godina prošlog veka i vrlo brzo stekli široku popularnost. Već pomenuti „Nju mjuzikl ekspres”, nastao 1952, među prvima je počeo sa objavljivanjem „top liste” najslušanijih kompozicija, da bi 70-ih postao i najprodavaniji britanski muzički časopis. Njegov konkurent „Melodi mejker”, sem napisa o rok dešavanjima, na tržištu se probijao, objavljujući komercijalne oglase sa cenama najtraženijih instrumenata, što je za sve koji su te instrumente uzimali u ruke bilo izuzetno važan pokazatelj.

Karakteristično za listove „rok ere” je i to što su, zahvaljujući tehnologiji koja je tada preovlađivala, štampani na roto-papiru čime je i njihova cena bila relativno prihvatljiva. Fotografije su, doduše, većinom bile crno-bele, ne uvek posebno kvalitetne, ali ipak dovoljno dobre da se kače po zidovima tinejdžerskih soba.

Ono što je važnije, napisani tekstovi većini su služili kao specifičan pokazatelj šta bi trebalo da slušaju, na šta da obrate pažnju. Bio je to svojevrstan način da se kanališe ukus mladih zaljubljenika u novu muziku, vođenih sigurnim perom tek izniklih rok kritičara.

Sem promocije novih grupa i pevača, ovakvi listovi su bili i prozor u nove modne trendove. Teško je bilo i zamisliti da će se tzv. farmerke ili džins, od nekadašnje radne odeće američkih farmera, preko noći pretvoriti u obaveznu garderobu svih koji su se smatrali mladima. Srećna okolnost bila je i činjenica da to što su oblačili oni koji su spadali u kategoriju slavnih nije bilo skupo, moglo je da se nabavi na svakoj „buvljoj pijaci”.

Ipak, u centru pažnje ostajala je – muzika. Čitanje časopisa posvećenih muzici džins generacije mnoge je navelo da se i sami late instrumenata, da bi se vremenom sve pretvorilo u jak društveni pokret. Da bismo pokazali da nismo na kraju sveta, mi u nekadašnjoj Jugoslaviji redovno smo kupovali „Pop Ekspres”, „Ritam”, „Rok”...

Ubrzanim razvojem televizije polako se gubi magija čitanja listova posvećenih rokenrolu. Mnogi su se ugasili, neki se pretvorili u pretenciozne mesečnike prepune boja. Pojavom interneta i društvenih mreža, nažalost, promenjen je i jezik kojim komuniciraju današnji naraštaji. Za istinske rokere tu nije ostalo baš mnogo mesta.

Komеntari7
98384
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pavle
Covek je mogao (pod uslovom da je punoletan i ima licnu kartu) da u britanskoj citaonici pri kraju Kneza, pogleda najnoviji NME. Hladnim vecerima, bio bi tu ponekad i neki beskucnik, da se zgreje, ali nam nije smetao. Pored toga je Politikin Zabavnik objavljivao clanke o poznatim grupama, i njihove pesme, srb i eng. A kultna je bila i knjiga tate Bijelice, novinara, sahiste i genijalca, sa prevodima pesama na srpski, koje bi mi "reverse" vracali na eng radi pevanja. Nije, naime, bilo interneta..
Slavko Petrov
...Dzuboks, Start, Non, Polet, fanzini. Sezdesetih, sedamdesetih - muzicki, inace, najznacajnijoj deceniji - te osamdesetih, za nas u Jugoslaviji mozda najvaznijoj, muzika je bila gotovo sve. Tema razgovora i snova. Ako se pridodaju bioskopi, i te kako komplementarni sa odrastanjem, utisak iz ove tri decenije dobija pun i pravi smisao. Radio stanice su bile davale ritam. Cuveni filmski reditelj Dzim Dzarmus je svojevremeno rekao da bi on u zivotu mogao bez svega, osim bez muzike.
Sasa Trajkovic
Комплимент Политици јер промовише праве вредности тих 50-60 их година прошлог века свет је био много лепше и хуманије друштво. ПОП култура је представљала прогрес нажалост све се претворило у комерцијалну индустрију која је продала све своје лепе идеале генерација младих јер је ПОП култура ујединила младе целог света културолошки. Данас имамо сушту супротност ПОП је све само не култура легло кича, шунда иронично данас је популарна музика рурална култура предграђа- рурално је постало урбано.
Yugocinik
To je bilo zlatno doba za generacije rodjene 50-tih i 60-tih. Domaca rok scena je bila fascinantna. Snimis dobar album i prodajes ga na trazistu od 22 miliona stanovnika, plus turneje po prepunim halama velikih jugoslovenskih gradova. Jedina barijera svetskoj slavi je bio jezik. Zamislite da su: Balasevic, Azra, Corba, Ekatarina i mnogi drugi slavni YU bendovi svoje pesme snimali u Engleskoj, na engleskom jeziku. Ne kazem da bi nadmasili Bitlse po popularnosti, ali bi sigurno bili svetske zvezde
Yugocinik
To je bilo zlatno doba za generacije rodjene 50-tih i 60-tih. Domaca rok scena je bila fascinantna. Snimis dobar album i prodajes ga na trazistu od 22 miliona stanovnika, plus turneje po prepunim halama velikih jugoslovenskih gradova. Jedina barijera svetskoj slavi je bio jezik. Zamislite da su: Balasevic, Azra, Corba, Ekatarina i mnogi drugi slavni YU bendovi svoje pesme snimali u Engleskoj, na engleskom jeziku. Ne kazem da bi nadmasili Bitlse po popularnosti, ali bi sigurno bili svetske zvezde

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja