petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.03.2021. u 19:55 Milenko Pešić

Ruski tanker prvi probio „zimski” arktički put

Morska prečica koja povezuje Pacifik sa Atlantikom, duž obala Sibira i Norveške, zbog klimatskih promena postaje prohodna 365 dana u godini
Брод „Кристоф де Маржери” је за 11 дана стигао од Кине до руске арктичке луке Сабета (Фото „Јутјуб”/Совкомфлот)

Na „krovu sveta”, kroz predele večitog leda, završila se istorijska plovidba koja će uticati na svetsku trgovinu, izmeniti geopolitičke odnose, ali i pogoršati zdravstveno stanje Zemlje. Prvi put je u februaru jedan komercijalni brod prošao Severnim morskim putem, najkraćom trasom koja povezuje Aziju i Evropu.

Ruski tanker „Kristof de Maržeri”, koji prevozi tečni gas (LNG), za 11 dana doplovio je iz kineske luke Đangsu do ruskog arktičkog terminala Sabeta.

„Ova plovidba proširuje navigacijski prozor u istočnom delu ruskog Arktika i potvrđuje da je moguće tokom cele godine ploviti Severnim morskim putem”, kaže Igor Tonkovidov, direktor brodske kompanije „Sovkomflot” za „Barenc obzerver”.

Najprometnija morska arterija, duž obala ruskog Sibira i Norveške, skraćuje plovidbu teretnim brodovima od Pacifika do Atlantika za 10 dana. Ali do sada je Severnim morskim putem moglo da se plovi samo oko 150 dana godišnje. Klimatske promene i otapanje arktičkog leda omogućili su ovaj preokret. Uprkos tome, ruskom tankeru dugom 299 metara od Barencovog moreuza je pomagao i atomski ledolomac „50 godina pobede”. Kako objašnjava Tonkovidov, debljina leda u moru tokom plovidbe njihovog broda kretala se od 30 centimetara do dva metra.

Otapanje leda na Arktiku zbog klimatskih promena pod budnim je okom Kine i Rusije, koje u tome vide šansu za unapređenje trgovine ovom trasom, mnogo „bezbednijom” nego ona koji ide kroz Suecki kanal ili oko Rta dobre nade.

Ova prekretnica u zoni Arktika zabrinula je naučnike i ekologe, koji upozoravaju da će veći broj brodova negativno uticati na životnu sredinu celog regiona.

„Stalni je trend da se iskoristi ekonomska prilika koju pruža topljenje Arktika. Zato je ova uspešna plovidba tokom zime ujedno i opasna prekretnica, jer će izazvati ekološke i socijalne posledice u tom regionu”, upozorava dr Nengje Liju, stručnjak za međunarodno polarno pravo sidnejskog Univerziteta Makvari.

Harvardska profesorka međunarodne bezbednosti Džulijet Kejem kaže de je vest o uspešnoj plovidbi ruskog tankera u februaru važan momenat.

„Arktik je sada postao otvoren tokom cele poslovne godine. To će pokrenuti geopolitičku borbu za vlasništvo nad celim Arktičkim regionom, ali i morskim trasama i okeanskim resursima koji su do sada bili nenaseljeni”, poručila je na „Tviteru” Džulijet Kejem.

I pre probijanja zimske Arktičke pomorske rute Severni morski put je beležio porast brodskog saobraćaja. Ova „morska prečica”, koja pojeftinjuje plovidbu jer kompanijama štedi oko 40 odsto vremena da dopreme robu iz Azije u Evropu, sve je popularnija. Prema podacima Centra za logistiku norveškog Univerziteta Nord, u 2016. godini ovom trasom je prošlo 1.705 brodova, godinu dana kasnije taj broj je skočio na 1.908. U 2018. Severnim morskim putem su prošla 2.022, a 2019. godine čak 2.694 broda.

Ekolozi upozoravaju da su posledice prolaska morskih tankera ovom trasom već vidljive. Ugljen-dioksid koji ispuštaju tokom plovidbe već menja lokalnu klimu, a čađ se taloži na površini leda, što dovodi do toga da upija sunčeve zrake i podiže temperaturu u regionu. Iako Polarni kodeks, koji je 2017. godine usvojila Međunarodna pomorska organizacija, predviđa pravila za brodove koji se kreći ovom trasom, mnoge odredbe koje se odnose na zaštitu životne sredine nisu obavezne, kaže dr Nengje Liju za „Jahu njuz”.

Ovaj ekspert za međunarodno polarno pravo ističe da treba još nešto preduzeti, jer je arktički ekosistem u međuvremenu postao još ranjiviji. Zagrevanje Arktika u poslednje tri decenije bilo je dvostruko brže nego kad je reč o ostatku planete.

S porastom temperature države koje gravitiraju „krovu sveta” počele su već da se pripremaju za blisku budućnost korišćenja otvorenih arktičkih voda. Ruski predsednik Vladimir Putin postavio je cilj da do 2025. godine Severnim morskim putem preveze 80 miliona tona tereta, dvostruko više nego danas.

Iako i SAD pokušavaju da budu aktivne u regionu, nema sumnje da će Rusija i Kina pokušati da uspostave kontrolu nad Severnim morskim putem.

Komеntari22
0d817
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Rakic
Ćlanak, koliko sam razumeo, govori o globalnom zagrevanju planete na kojoj živimo. Ja verujem u statističke podatke o tome, pogotovo što sam se lično uverio (za relativno kratak period od 50 godina svog života) da su, npr., max. letnje temperature,kod nas, porasle za nekih desetak stepeni C. E sad, dali je to dobro, ako nije-šta je uzrok tome i kako se izboriti da se to zaustavi-to treba da kaže nauka.
Milan Rakic
Sečemo granu na kojoj sedimo! Pitanje je bukvalno dana kada ćemo se strmoglaviti...Što je najgore, o tome brigu vode ljudi poput Putina, Trampa, ...ili krupnog "biznisa" koji stoji iza njih. Ali, izgleda, ni "naučnici" koji treba da jasno donesu Program za zaustavljanje globalnog zagrevanja planete (koje je, očigledno, najveća pretnja po njen opstanak), nisu po tom pitanju načisto...Bojim se da se debelo zakasnilo na tome, a tek primena, "implementacija" tog programa... Korona će možda to rešiti
milan lala
Sve do jedne medjunarodne organizacije su pod kontrolom zapadnih hegemona."Zabrinutosti ": za ljudska prava, sport , oruzije, zdravstvo, ekologiju itd....itd su u sluzbi zapadne hegemonije. Samo totalno naivan, neobrazovan ili glup moze verovati u iskrenost ove "zabrinutosti". Zabrinutost se odnosi se na gubitak globalne hegemonije zapada.U vezi sa tim su i ove toboz "zabrinutosti za Artik" zbog novog plovnog put od koga ce Rusija imati neverovatnu materijalnu korist i globalni uticaj.
M.pov.citaoc
Ruski i kineski predsednik su u januaru na World Economic Forum sastanku izjavili da ce njihova politika biti suprotna politici zapadnih zemalja koje ce zbog ”klimatskih promena” uvesti smanjenje, zaustavljanje industriskog razvoja svojih zemalja. Rusija i Kina ce raditi na jos vecoj industralizaciji i na toj nacin na povecanju bogatstva svog stanovnistva, u narednim godinama. Trump je imao isti stav kao Rusija i Kina, sto nije odgovaralo globalistima.
ВлаДо
Та морска пречица од Атлантика до Тихог Океана позната је већ пет стотина година.Још од доба Колумба.Чак онда је названа североисточни пролаз али пошто у пракси није кориштен тај пловни пут тако исто није кориштен ни тај назив.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja