subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.03.2021. u 21:00 Milan Galović

Sećanja na agresiju NATO-a – muke civila i herojstvo vojnika

Šta je Simonida Maksimović napisala vojsci nakon što je u bombardovanju Prištine uništen grob njene majke – Kako se Erne Varnju pod bombama probio do sina na položajima iznad Đakovice
Зрно рата, портрети са насловне стране књиге (Фото Медија центар „Одбрана”)

Takvu razornu moć projektila nisam video. Eksplozija u pogođenoj prištinskoj pošti izbacila je iz zgrade telo portira Radovana Aleksića nekoliko desetina metara na ulicu. Bomba je pala u kancelariju Lantane Jovanović, isekla je prostoriju na pola, a žena je ostala skoro nepovređena, dok je muškarac koji je radio s njom za drugim stolom pretvoren u prah i pepeo. Usled detonacije deo betonske zgrade pošte se odlomio i pogodio stan u potkrovlju četvorospratnice u susednoj Ulici JNA, gde je živela porodica Keča. Bomba koja je promašila cilj zbrisala je kuće porodica Gaši i Denda. Deniza (tri), Rea (sedam) i Dea (devet) Gaši raskomadane su zajedno s ocem Mesutom (40) i majkom Adrianom (33).

Ovako se bombardovanja Prištine 7. aprila 1999. godine, u jeku agresije NATO-a na SRJ, seća penzionisani zastavnik Dobrica Stojanović. Njegova sećanja i mnogo drugih zabeležio je novinar Dragan Vujičić i sabrao u knjizi „Zrno rata”, koju je objavio Medija centar „Odbrana”. Reporter „Večernjih novosti” izveštavao je s ratišta bivše Jugoslavije, a dve decenije posle agresije NATO-a počeo je da pri kuplja sećanja aktera tog događaja, posebno vojnika.

– Ostao im je osećaj časti da su učestvovali u odbrani Srbije, svesni su da su bili privilegovani da budu u istoriji, u ratu u kome se branila zemlja. U tim događajima sam učestvovao perom, osećam se privilegovanim jer sam sve to video i što sam ove junake upoznao još 1998. i 1999. godine. Zrno rata je njihovo i moje zrno te časti – kaže za „Politiku” Vujičić.

Težište agresije NATO-a bilo je na Kosovu i Metohiji. Borbe na granici s Albanijom, na Košarama i Paštriku dugo su prećutkivane, kao da se naše društvo stidelo učesnika rata. Neki događaji kao da polako padaju u kolektivni zaborav, kao bombardovanje groblja u Prištini. Vujičić podseća na ovaj događaj kroz bolne uspomene Simonide Maksimović i njenog oca Duška Maksimovića. Projektil NATO-a uništio je 27. aprila 1999. godine, između ostalih, i grob Sunčice Maksimović, Simonidine majke i Duškove supruge. Simonida je tada imala 11 godina i napisala je pismo Vojsci Jugoslavije, tačnije komandi Prištinskog korpusa, koje je kasnije objavljeno.

– Sada plačem mnogo više nego kad mi je mama umrla. Sada ne znam gde su moja mama i moj deda. Na groblju ih nema. Tamo je samo ogromna rupa. Baka kaže da je moja mama na nebu. Bojim se da je tamo ne nađu zli ljudi u avionima i ponovo ubiju. Zato vam pišem ovo pismo. Ne dajte da mi ponovo ubiju mrtvu mamu. Oterajte ih s mog neba iznad Prištine – napisala je tada Simonida.

Posmrtni ostaci pokojnika čije je grobove pogodio NATO sahranjeni su u zajedničku grobnicu.

A te neprijateljske avione su tokom celog rata „terali” pripadnici protivvazduhoplovne odbrane (PVO). Oboreni su „nevidljivi” F-117A i F-16, bilo je još pogođenih aviona i oborenih bespilotnih letelica i raznih projektila. Na tim zadacima bio je angažovan podoficir Saša Mitić, koji je bio u jedinici koja je štitila vazdušni prostor na području Uroševca.

– Početkom aprila oborio sam bespilotnu letelicu „hanter” i za to sam dobio čin potporučnika – kaže Mitić.

Seća se i kada je „praga”, legendarni protivavionski top, oštetila američki jurišni avion A-10, zloglasan po uranijumskoj municiji koju je rasipao po Kosmetu, ali i šire.

U knjizi se navodi i široj javnosti nepoznat podatak o obaranju bespilotne letelice neposredno po okončanju sukoba, kada je Kfor ulazio na Kosmet,  a vojska, policija i ogroman broj Srba napuštali pokrajinu.

– Poslednjeg „predatora” oborili smo oko podneva 12. juna. Nama niko nije javio da je primirje, ili se mi nismo trudili da budemo u toku – rekao je Mitić.

Jedna od najupečatljivijih priča je ona čiji su junaci Erne i Petar Varnju iz Kamenice kod Novog Sada. Petar je bio redovni vojnik na položaju iznad Đakovice, a njegov otac je na svoju ruku pošao da ga obiđe. Do Prizrena je putovao auto-stopom dva dana, preko razrušenih komunikacija. Policajci su ga povezli dalje, prema Đakovici, usput su ih zadesila tri vazdušna napada, pri čemu je jedan bio poznati slučaj stradanja albanskih izbeglica čiju kolonu je pogodio NATO. Na kraju je stigao do sina Petra i proveo jedno vreme s vojskom na položaju. Vratio se u Novi Sad i prošao Žeželjevim mostom samo sat vremena pre nego što je srušen u bombardovanju.

Darko Đorđević, snajperista 72. specijalne brigade, prekaljeni ratnik, imao bi šta da ispriča, ali ne želi da govori o akcijama u kojima je učestvovao. Njegov lik javnosti je poznat po fotografiji Rojtersa, profilnom portretu na kome mu je lice premazano maskirnim bojama u kojima je i marama kojom je obavio glavu. Ova slika podseća na fotografiju Dragutina Matića, slavnog srpskog osmatrača iz Prvog svetskog rata, kasnije poznatog kao Oko sokolovo.

– Sem supruge i mojih saboraca iz 72. specijalne brigade, niko nije znao ko se krije iza fotografije srpskog specijalca na KiM iz aprila 1999. godine. Dogodilo se da moj prijatelj s porodicom dođe u posetu i donese sliku uz komentar: „Gledaj kako moćno izgleda fotka našeg vojnika” – seća se Đorđević, čija fotografija, ukomponovana s likom Dragutina Matića, krasi naslovnu stranu knjige povezujući srpske ratnike s početka i s kraja 20. veka.

Komеntari35
7cafb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Republika Srpska
Sta nas je kao narod vodilo i spasilo ne samo u Srbiji i na KIM nego i kod nas u RS.Kosovski zavjet,rijeci Cara Lazara,djela njegovih vitezova.Kod nas se kaze krv nije voda,i nije pokazala je agresija NATO,zlocinacka koja nije birala ciljeve.Ali imali smo opet Kosovske junake,imali smo vojskovodje,narod.Sve mogu objasniti rijeci Generala Delica, NEMA NAZAD,IZA JE SRBIJA.Slava svim herojima odbrane Srbije,ZIVILA SRBIJA.
Жива Т. Суботички
@ Alex vrnjački "Šta se to dogodilo pa smo imali i imamo takve među nama"? Па догодило се то да смо под Брозом учили да је "Стара Југославија" била тамница народа а краљ Александар, који је ДОНЕО десну обалу Јадрана у Југославију, тамничар народа. Тако су Четници били = Усташе а данас је већина Срба ужаснута хрватским злочинима - гледајући Дару из Јасеновца - и за то први пут сазнају. Ми немамо српске медије, част изузецима, а имамо јак хрватски лоби у Београду, што се види и на овом блогу !
даса
Лично прошао све то на Косову. Национални интереси Србије немају алтернативу. На сву несрећу или жалост војне споменице које је тадашњи министар војни замислио да подели као сећање на 20-годишњицу НАТО агресије многи још нису добили јер се неко из МО и ВС поиграо, односно понео неодговорно , тако нпр. појединим командантима бригада још није уручена војна споменица као и многим осталим учесницима тих догађања. Неким људима у МО и ВС је то терет а не част да одраде тај посао. Некоректно,најблаже
Боки
Докле је стигла са радом државна комисија за процену штете од НАТО агресије?
Официр РВиПВО
Ппоручнику Митићу - ВРЛОДОБРО! " Последњег „предатора” оборили смо око поднева 12. јуна".Ово НАТО није регистровао а последње што је регистровао у вези "UAV" je 352. 01.06 22:30 Мontenegro UAV shot dawn by Yugoslav Navy 353. i 02.06 1:45 village Drazevac, near Belgrade On aircraft shot daun. Pilot ejected.. Или у преводу: 352.сл. Црна Гора - Дрон оборен од Југословенске морнарице и 353.сл село Дражевац, околина Београда Један авио оборен пилот искочио..
Triple M.
Kako pilot može da iskoči iz drona? Kakve veze ima Draževac sa Crnom Gorom?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja