utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 02.03.2021. u 09:50 Olivera Popović

Zaboravljeni konstruktori srpskog oružja

Branko Bogdanović u tek objavljenoj knjizi baca novo svetlo na stručnjake potpuno skrajnute s margina istorije, iako su bili zaslužni za jačanje odbrambene snage Srbije i razvoj industrije i spoljne trgovine
Бранко Богдановић (Фотографије и илустрације приватна архива)

Branko Bogdanović, dugogodišnji saradnik dodatka „Magazin” i ekspert za streljačko naoružanje, objavio je u izdanju Medija centra „Odbrana” krajem prošle godine obimnu monografiju „Konstruktori i pešadijsko oružje Srbije 1804–2019”. Bogdanović kaže kako je u knjizi predstavio rezultate svog višedecenijskog rada na prikupljanju istorijske građe vezane za razvoj naše konstruktorske misli i sposobnostima jedne male države da od vazalne kneževine do samostalne republike postane jedna od vodećih svetskih izvoznika streljačkog oružja u svetu.

– U vreme kada se jačaju borbene sposobnosti naše vojske, raspravlja o vraćanju obaveznog vojnog roka, ali i dobijamo vesti o nabavkama novog naoružanja i stanju u domaćoj vojnoj industriji, knjiga posebno dobija na aktuelnosti – kaže autor.

Uvodni deo knjige posvetio je domaćim konstruktorima koji su bili aktivni od sredine 19. veka do danas. Zanimljivo je da su ovi stručnjaci, bez obzira na dragoceni doprinos jačanju ne samo odbrambene sposobnosti Srbije, nego i razvoju industrije i spoljne trgovine, do danas, bili potpuno skrajnuti s margina istorije, a, kako kažu, bili su genijalci i skromni ljudi. U knjizi su date biografije 40 konstruktora.


Legendarni domaći pištolj „tetejac” – 7.62 mm M1957

Bogdanović nas podseća da je Sovjetski Savez, bez obzira na medijsku zatvorenost, od svojih pronalazača, poput Tokareva, Simonova, a naročito Kalašnjikova, stvorio nacionalne heroje, svetske legende i promotore sovjetskih/ruskih sposobnosti u sferi naoružanja u celom svetu. O Kalašnjikovu napisano je bezbroj knjiga, kako u Rusiji tako i u inostranstvu, a Mihail Timofejevič je putovao „iza gvozdene zaveze” kao „megazvezda”. Identičan slučaj je i sa SAD; u svetu ne postoji zemlja u kojoj Kolt, Getling, Vinčester, Brauning ili, u novije vreme, Stoner, nisu poznati kao legendarne ličnosti. U Evropi, isto važi za Gasera, Manlihera, Mauzera, Lugera, Šmajsera ili Karkana.

– Jedino su Srbija i bivša Jugoslavija ostale potpuno zatvorene za informacije o svojim konstruktorima, utopljenim u „timski rad” biroa, instituta i fabrika – objašnjava Bogdanović.

Pogađa ga dosadašnji nemar prema konstruktorima, pogotovu kada se zna da su na razvoju našeg naoružanja radile veličine poput Milivoja Petrovića Blaznavca, Sime Lozanića ili Mihaila Petrovića Alasa!

– Nešto poznatiji je general Kosta Milovanović, zahvaljujući svojoj pušci „kokinki”, a opet malo se spominje da je on imao preko 20 patenata za oružje u skoro svim zemljama Evrope i SAD, koji su sada prvi put prikazani. Neka od čuvenih svetskih imena iz sveta streljačkog oružja, kao što je bio Ogist Frankot, tesno su sarađivala sa Srbijom. Šta više, famozni Georg Luger, konstruktor jednog od najčuvenijih pištolja „parabeluma”, bio je našeg porekla po majci, tečno je govorio srpski i pisao ćirilicom – iznosi tek neke od zanimljivih i nepoznatih podataka naš sagovornik.

Jedan od zaboravljenih konstruktora kod nas, ali poznat u svetu, bio je i Lazar Jovanović, autor jednog od najpoznatijih sportskih pištolja „anšic” i poznatog polautomatskog pištolja s kojim je predstavljajući Jugoslaviju nastupao na olimpijadi u Minhenu 1936. godine.


Todor Cvetić (1914–2004)

Bogdanović je posebnu pažnju posvetio i savremenim konstruktorima. Upravo je najplodniji period od 1945. do danas, znači, u vreme kada se zemlja oslobodila rada prema stranim licencama: tada je stvoren niz konstrukcija koje se danas prodaju širom sveta, u tom stepenu da oružje predstavlja možda najznačajniji element u spoljnoj trgovini zemlje. Pri tome, izvozi se ne samo gotovo oružje nego i tehnologija, uz izgradnju fabrika i postavljanje proizvodnih linija u mnogim zemljama. Mnoga inovativna rešenja domaćih konstruktora dobila su pohvale stranih stručnjaka, pa tako autor otkriva da mu je tokom posete Srbiji Kalašnjikov kazao da je jurišna puška na bazi AK naše proizvodnje možda najbolja u svetu. Ovih dana, isti podatak je potvrđen i od relevantnih svetskih autoriteta.

Još jedna poslastica za ljubitelje oružja našla se u Bogdanovićevoj knjizi. U 19. veku kupovane su američke i britanske licence za prvo ostragpuneće oružje, koje se usavršavalo, prilagođavalo i proizvodilo u zemlji. To je važilo i za period između dva svetska rata, kada je otkupljena belgijska licenca za puške sistema Mauzer; u Kragujevcu izgrađena je verna kopija „Fabrik nasionala” iz Liježa.


Domaća „laka” puška M1953, konstrukcija Todora Cvetića

Ali, u Kragujevcu je razvijeno više modela istog oružja (konjički karabin, jurišna i sokolska puška, streljačka puška, sistem za vežbovno gađanje Si-La), a dobra saradnja s belgijskim gigantom zadržana je do danas. Jedan od laicima najpoznatijih domaćih proizvoda je čuvena ručna bomba sistem Vasić iz 1904, poznata i kao „kragujevka”, koja je u operativnoj upotrebi zadržana sve do sedamdesetih godina 20. veka!

– Zahvaljujući svojoj vanblokovskoj poziciji i sadašnjem neutralnom statusu, Jugoslavija i Srbija su bez ograničenja i kompleksa razvijale naoružanje prilagođeno i NATO i standardima Istočnog bloka. Upravo ova činjenica je omogućila da naša armija ne zavisi od trenutne konstelacije snaga u svetu, a istovremeno može svoje oružje da izvozi u sve zemlje sveta, bez obzira na koju tehnologiju su oslonjene. Zahvaljujući kvalitetu i inovativnosti, naša namenska industrija, kako s vojnim, tako i s civilnim, lovačko-sportskim programom, uspela je da osvoji i izuzetno zahtevno američko tržište. Možda najbolji primer za to je poslednja, modularna puška, koja se zasniva kako na ruskoj municiji 7.62 mm, tako i na američkoj municiji 6.5 mm „grendel”.

Mauzer, a srpski


Kosta Koka Milovanović (1847–1905) 

– Možda deluje apsurdno, ali prva asocijacija na srpsko oružje u svetu je puška „mauzer”. Davne 1879. ćerka tog čuvenog Nemca koji je izmislio ovu pušku udala se za Koku Milovanovića, našeg konstruktora. Kako niko nije shvatio genijalnost konstrukcije „mauzera”, fabrika je bila pred bankrotstvom. Državni vrh Kneževine Srbije, birajući pušku za nas, zaključio da je to rešenje genijalno. Mi smo prvi kupili velike količine te puške i uz prepravke Koke Milovanovića izvukli „mauzer” od propasti. Još važnije, od 1880. opredelili smo se za taj sistem, koji praktično važi i do danas, jer naši svi lovački karabini rade na tom principu. Mi smo sve vreme i u Prvom i u Drugom svetskom ratu bili naoružani Mauzerovom, znači nemačkom puškom – podseća Branko Bogdanović, koji je po narudžbini američke izdavačke kuće napisao knjigu koja se zove baš „Srpski mauzer” i koja je u SAD 2006. u tiražu od 10.000 prodata u roku od dva meseca. Tada je koštala 20 dolara, danas na „Amazonu” može da se kupi za 30 dolara!

Operacija „Spajalica”

Bogdanović otkriva i jednu zanemarenu, ali važnu priču. Posle Drugog svetskog rata zapadni saveznici, u operaciji „Spajalica”, angažovali su sve nemačke stručnjake da za njih rade na razvoju naoružanja. Već je postala legenda da su Amerikanci, zahvaljujući Verneru fon Braunu, uspeli da izgrade „Apolo” program, a Francuzi su angažovali „Mauzerovog” stručnjaka Ludviga Forgrimlera. Isti program pokrenuo je i SSSR, angažujući Huga Šmajsera. Sličan potez, međutim, povukla je i Jugoslavija i 1947. pružila mogućnost konstruktorima iz reda nemačkih zarobljenika da za nadoknadu rade u našoj vojnoj industriji. Zahvaljujući ovim ljudima, ubrzan je posleratni razvoj streljačke municije i ručnih protivtenkovskih bacača.

Ljubav iz ranog doba

Otkud potiče tako veliko interesovanje za ove teme, pitali smo autora:

– Moj deda po majci je bio Vasa Čubrilović, a Čubrilovići su imali veliku privatnu zbirku oružja i to je kod mene pobudilo interesovanje od detinjstva, praktično od prvog razreda škole – otkriva Bogdanović koji je do sada napisao više od 30 knjiga, samo u inostranstvu štampano je dvadesetak, od Japana do Amerike.

Vojna tajna


Modularna puška M-19

Da li Srbi baš toliko vole oružje?

– Ne više od drugih, nismo mi nikakav izuzetak: svuda u svetu je ovo tema koja interesuje veliki broj ljudi. Naravno, da se ne razume pogrešno: ne pridajemo značaj oružju zbog njega samog, već je vojna industrija uvek bila pokretač opšteg industrijskog razvoja. Tako se i kod nas dešavalo: od vojnih fabrika i te tehnologije koja je najnaprednija mi smo uspeli da industrijalizujemo zemlju – odgovara autor.

Međutim, on podseća da je u periodu socijalizma sve bilo vojna tajna, pa se i rad konstruktora odvijao u senci, kao rad tima, ali ideja uvek potiče od individualca, a zatim je realizuje tim. Podseća i da Kalašnjikov nije sam napravio svoj automat, na njemu je radilo sto ljudi, ali je „njegov”. Posebno ističe da je ova knjiga izdata uz podršku Vojske Srbije, Sektora za materijalne resurse.

 

Komеntari15
22c96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Panta
Koliko se razumem u oruzje svo nase oruzje je modifikacija pistolja i pusaka koji su vec postojali...
Беграђанин Милош
U jednom clanku dal politici ili blicu pisali su o prvom koriscenju topa u sluzbi pvo , gde su top stavili na neki lafet i time napravili prvi protiv avionski top, koji je srusio avion u prvom svetskom ratu.
Petko Rojs Domazet Visnjica
To je takodje bilo i prvo obaranje ratnog aviona sa zemlje zabiljezeno u svijetskom istoriskom rekordu
Aca
Kragujevac 1915.
Nikolaj Nikolajevič Kolja
Jedna od većih zabluda koje su se uspešno zapatile u ovim krajevima je mit da je naša verzija AK47 jedna od boljih, ako ne i najbolja. Istina je da je ta verzija jedna od najgorih, jer nema hromiranu cev, što znači da cev stalno rđa i da se mora održavati što u ratnim uslovima i nije uvek jednostavno ni moguće. Ali ovde su mitovi na svom terenu, osećaju se kao kod kuće.
Nikolaj Nikolajevič Kolja
Dragi Borivoje, u ratnim uslovima ne pucaju drveni delovi ni završna obrada. Hromirane cevi su otpornije i dugotrajnije, što je u ratnim uslovima valjda bitnije od završne obrade? Što se tiče preciznosti, delimično je tačno da su hromirane cevi nepreciznije. To je tako samo na početku upotrebe oružja, pre ispucanih 1000, 2000 metaka, jer hromirane ne gube karakteristike, dok nehromirane degradiraju. Uz to, na praktičnim daljinama gađanja, razlika u preciznosti je zanemarljiva. Mogli bi o ratu..
Боривоје Банковић
Цев није хромирана са намером јер су хромиране цеви мање прецизне, а у ратним условима нема времена да зарђа. Да сте били у ратним условима, знали бисте. Видео сам деведесетих свакакве. Совјетске, румунске, бугарске и кинеске и све пуцају без грешке, али је "Застава" по квалитету дрвених делова и завршне обраде три копља испред. Зато...
Prikaži još odgovora
dusan1
Ima tu osim stručnjaka za streljačko naoružanje i drugih . Na primer elektrotehnike i elektronike ,raketnog i artiljerijskog naoružanja i vojne opreme i da ne zaboravimo inovatore iz oblasti baruta, eksploziva i aeronautike. Na prier Krušik je pre 50 godina proizvodio baterije (za vojsku) koje Kinezi tek sada masovno upotrebljavaju za električna vozila i reklamiraju kao HI-TECH !
Milos Las Vegas
Koliko se ja razumem, a ovaj tekst to ne demantuje, mi nemamo ni jedno oruzje razvijeno od nule. Sve su od starta licence posle malo doradjivane ("nas tetejac" je identicni sovjetski TT 33 samo sa 9 mesto 8 metaka u okviru.) I ostale puske koje smo proizvodili i masovno prodavali su tudje licence(uglavnom sovjetske), papovka, kalasnjikov, cz99=ceska zbrojovka itd. Ne zelim da umanjim znacaj nase vojne industrije samo zelim da bude jasnije da smo mi proizvodjaci i doradjivaci a ne izumitelji.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Када погледате визуелно, ни АК-47 није оригинално решење, већ је слика и прилика немачке јуришне пушке StG 44. O конструкцији не бих, јер нисам неки стручњак "за-све-и-свашта", али с обзиром да је после Другог светског рата настала јагма између САД и СССР за немачким инжењерима и научницима и да су и једни и други своја оружја развили на основу немачких истраживања која су била тек у повоју при крају рата (далекометне ракете, млазна авијација...), не верујем ни да је ова пушка изузетак.
Стари Словен
@Боба Не греши, и врло се тачно изразио. Ни један једини наш систем ватреног оружја није конструисан од нуле, већ су сви били мање или више дорађиване лиценце. То је разлика између инвенције и иновације. Као конструктор би морали да знате да постоји значајна разлика између потпуно оригиналне конструкције и дотеривања већ постојеће. И у томе никакве срамоте. Многе државе немају ни тај капацитет, а оружје се, поготову војно, ни не прави због себе самог него због крајњег корисника.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja