utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 02.03.2021. u 12:22 Milica Dimitrijević

„Poleksija, volim Vas” u Domu Jevrema Grujića

Izložba o emotivno-stvaralačkoj zajednici Stevana i Poleksije Todorović i pečatu koji su ostavili na javni život Srbije tokom druge polovine 19. veka
Стева Тодоровић, „Аутопортрет”, око 1850., Полексија Тодоровић, „Жена у ношњи”, 1889. (Фотографије: Кућа Јеврема Грујића)

Doživeli su duboku starost, sedam i po decenija proveli su u plodnoj životnoj i stvaralačkog zajednici, u ljubavi, bez sujete, prečesto gorkog pratioca ne samo umetničkih bračnih zajednica. Stevan (1832–1925) i Poleksija Todorović (1848–1939) iza sebe su ostavili toliko zaostavštine po kojoj ih se možemo s lepim emocijama sećati i upravo o tome govori izložba koja u intimnoj atmosferi Doma Jevrema Grujića traje do kraja marta.

Pod naslovom „Poleksija, volim Vas”, izloženo je tridesetak slika, ne samo remek-dela ovog poznatog slikara i pedagoga već i radovi njegove supruge, koji se retko mogu videti, a dolaze iz bogatih kolekcija Galerije Matice srpske i Matice srpske, Srpske akademije nauka i umetnosti, Muzeja grada Beograda, Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, Muzeja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Narodnog muzeja Pančevo, Narodnog muzeja Smederevska Palanka i privatne kolekcije Mitić. Kad se dela osmotre na jednom mestu, jedno pored drugog, u nekoliko izložbenih soba, uz prateću foto-dokumentaciju i građu (na jednoj se fotografiji iz 1923. nalaze zajedno Steva i Poleksija) i obilje informacija koje se mogu pročitati ili čuti na stručnom vođenju – postaje i onome ko nije upućen u njihov život jasno zašto njih dvoje predstavljaju nezaobilazan stub kulturnog i društvenog života Srbije tokom druge polovine 19. veka.

Gotovo da ne postoji oblast javnog delovanja u kojoj Steva Todorović nije ostavio dubok trag, ističe za naš list Ružica Opačić, koja je, zajedno s Lazarom Šećerovićem, autorka postavke.

– Todorović je jedno od vodećih imena u našoj istoriji umetnosti, uz Paju Jovanovića i Uroša Predića. Pored istaknutog slikarskog rada i ikonopisanja, po čemu je bio najpoznatiji, uz Kornelija Stankovića osnivač je i Prvog pevačkog društva, jedan od pokretača prvih pozorišta u Srbiji, ali i začetnik ideje o važnosti fizičkog obrazovanja (osnivač Prvog srpskog društva za gimnastiku i mačevanje). Ono što je ipak malo poznato jeste da je on sve vreme zajedno stvarao sa svojom suprugom Poleksijom, koja ne samo što je bila umetnica već i jedna od najobrazovanijih žena toga doba, kćerka Matije Bana, srpskog diplomate, pedagoga i književnika. Steva i Poleksija Todorović osnovali su zajednički prvu slikarsku školu u Srbiji i bili prvi preduzetnički umetnički par u našoj zemlji, međusobno se u svemu podržavajući – priča kustoskinja, koja je bila naš vodič kroz postavku.

Deo atmosfere u Kući Jevrema Grujića

Na prvi pogled može se uočiti sličnost između dela koja su stvarali ovo dvoje umetnika. Ima li i suptilnih razlika?

– Sličnosti u umetničkim izrazima postoje najpre iz razloga što je Poleksijin nastavnih slikanja u početku bio upravo njen budući suprug. Oni su se upoznali kada je ona imala deset godina i to tokom portretisanja njenog oca Matije Bana i ta se slika može videti na izložbi. Kasnije je, u njenoj šesnaestoj, postao i njen profesor slikanja, posle Jovana Deroka, i tada su se i zaljubili jedno u drugo. Osim toga, za to je zaslužno i 75 godina zajedničkog života, pa je svom suprugu, koji je baštinio važne istorijske teme (izložen predložak za „Postriženje Svetog Save”) i portrete vodećih ličnosti javnog života Srbije, Poleksija pomagala u izradi velikog broja dela, zajedno su radili brojne ikonostase (jedan od njih je u prestoničkoj Vaznesenjskoj crkvi), a sama je slikala pretežno ikone, portrete i pejzaže. Imala je oko za detalj i sama je isticala da je na njihovim zajedničkim radovima upravo to bio njen zadatak. Ta njena sklonost vidi se lepo na portretima koje je uradila, rečito je delo „Žena u nošnji”, amblematsko kada je o Poleksiji reč – objašnjava Ružica Opačić, dodajući da je junakinja ove priče bila prva i jedina žena koja je samostalno oslikala ceo ikonostas 1880. u dvorišnoj kapelici Svete Natalije, Više ženske škole, gde je bila nastavnica slikanja, a koji, nažalost, nije preživeo Prvi svetski rat.

Ona naglašava i to da se ovom ovom izložbom akcentuje žensko kulturno stvaralaštvo i doprinos našoj istoriji umetnosti u kome Poleksija predstavlja dokaz o emancipovanosti žena u našem društvu s kraja 19. i početka 20. veka, uprkos tome što joj, za razliku od muža, nije bilo dopušteno da se u to vreme u umetničkom smislu akademski obrazuje.

– Imajući sreće da privatno uči od najboljih mogla je da bude rame uz rame sa Stevom, koji je i sam često isticao njen veliki talenat – zaključuje ova istoričarka umetnosti.

Komеntari2
fdd8b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lena i Lujza
U ovom domu-muzeju, u salonima iz 19 veka, medju slikama znacajnih Srba iz tog vremena, gledale smo predstavu "Mala crna haljina", u kojoj Maestralne Rada Djuricin i Vjera Mujovic igraju modnu ikonu Koko Chanel.
Lujza
Cestitam ekipi ovog privatnog muzeja koji ima vecu i raznolikiju aktivnost od nekih nacionalnih muzeja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja