petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 02.03.2021. u 14:33

Građani skinuli trobojku sa vladinog venca kralju Nikoli

(Фото Бета/Влада Црне Горе)

PODGORICA – Delegacija crnogorske vlade položila je venac na grob kralja Nikole na Ćipru kod Cetinja, povodom 100 godina od njegove smrti a revoltirani građani su ga ubrzo zatim uklonili i sa njega skinuli trobojku.

Delegaciju vlade predvodio je premijer Zdravko Krivokapić, a polaganje venca je tokom intoniranja himne proteklo uz zvižduke okupljenih građana.

Građani su skandirali „Nije ovo Srbija”. Čuli su se i povici „Ua izdajnici”.

Skup je obezbeđivao veliki broj pripadnika policije, koji su bili u kordonu između delegacije vlade, okupljenih građana i Dvorske crkve na Ćipuru u kojoj se nalaze posmrtni ostaci kralja Nikole, prenosi Tanjug.

Grupa građana okupila se na Cetinju, u znak protesta zbog pologanja venca na grob kralja Nikole.

Kralj Nikola Prvi živeo je u izgnanstvu i nije dočekao da se vrati u Crnu Goru.

Umro je 1. marta 1921. u Kap Antibu, u Francuskoj, sahranjen u italijanskom gradu San Remu, u Ruskoj crkvi, gde je počivao do 1989. kada su njegovi posmrtni ostaci preneseni na Cetinje, u Dvorsku crkvu na Ćipuru.

Komеntari30
a620a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@ "Грoзни"- Кумровац није довољан..
На северу Ц, Г налази се древна црква светих апостола Петра и Павла. За њене богослужбене потребе је у 12. веку, ондашњи хумски кнез, дао рукописати јеванђеље које се зове се Мирослављево јеванђеље, по имену поменутог наручиоца рођен. стрица светог Саве Немањића. У Беранама постоји манастир Ђурђеви ступови, кога је саградио брат од стрица светог Саве. У средишњем појасу Ц. Горе, налази се манаст. Морача 13. век, подигао синовац свет. Саве, затим манаст. темељи српске духовности Пива и Острог
Anabela
[email protected] je bez znacaja, a i nije tacno. Nemanja se svesno opredelio za Pravoslavlje. Nisu bili krsteni u rimokatolickoj crkvi. O tome ne postoji nikakav podatak. Prvo ne zna se ime hrama u kome je krsten, drugo - zakljucak da je krsten u rimokatolickoj crkvi, izveli su pristrasni autori na osnovu toga, sto je ubrzo posle krstenja miropomazan u pravoslavnom hramu (zna se kom i kada), pa je kaobajagi toboze, krsten u rimokatolickoj crkvi jer oni ne daju miropomazanje odmah.
Mario
Zašto si zaboravio napisati da su Nemanjići bili kršteni u katoličkoj crkvi,?
@Legalnost ("Jugosloveni")
Kakva je takva je- Titova SFRJ je još par godina od lošeg Ustava iz 1974,g, po kome su se za otcepljenja imali pitati narodi i to svi a ne pojedine republike pa do malo posle njegove smrti, još bila uvažavana kao donekle funkcionalan i prema svetu ugledan subjekt međunar, prava .Neki crnogorski suverenisti ( nacionalisti )kojima su " puna usta Tita "su pak sačekali prvu krivinu da iz Solanom skraćene DZ S i CG iskoče u samo svoj feud MNE i započnu slična "otresanja" drugačijih.
Србијанац
Краљ Никола, иако против уједињења са Србијом, живео је и умро као Србин.
iz glave
К Н није био против уједињења, већ за, али да то буде унија две српске краљевине, што је 1918 било касно
Vesko
Politika,kao da čitam Pobjedu.Oni su sve samo nisu građani.
Леон Давидович
Кад погледа човек народе бивше Југославије и види како је многима највећа духовна вредност национал шовинизам шта може осетити сем гађења.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja