Pozvavši svoje pristalice na jučerašnji marš, za koji je rekao da nije odbrana njegove vlasti nego vlasti naroda, Nikol Pašinjan nije očekivao tako snažan odgovor opozicije. Juče su protivnici njegove vlasti upali u zgradu vlade u centru Jerevana, proveli u holu nekoliko minuta i izašli. Saopštili su da je akcija završena i da im je cilj bio da pokažu da mogu da uđu u bilo koje ministarstvo. Predsednik vlade je poruku shvatio.
Politička kriza u Jermeniji traje već mesecima, ali je od četvrtka eskalirala u ozbiljne proteste opozicije, koja zahteva ostavku premijera. Od četvrtka i izbijanja afere „iskander”, iako se mesecima držala po strani, akter ovih sukoba je na izvestan način postala i vojska. Zahtev za smenu načelnika Generalštaba Onika Gasparjana, postao je političko, a ne tehničko pitanje između predsednika Armena Sarkisjana i premijera.
Koliku ulogu ima zvanična Moskva pokazalo se juče, kad je kabinet jermenskog premijera saopštio da je tokom nedavnog telefonskog razgovora Pašinjana s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom jermenski premijer „shvatio” da je bio pogrešno informisan o upotrebi ruskih raketnih sistema. Povod za intenziviranje zahteva za Pašinjanovu ostavku bila je njegova izjava da ruske rakete „iskander”, koje su u Nagorno-Karabahu navodno koristile jermenske oružane snage, „nisu eksplodirale ili su eksplodirale samo u 10 odsto slučajeva”. Njegovu izjavu je ismejao zamenik načelnika Generalštaba Tiran Hačatrijan, koga je, na zahtev premijera, odmah smenio predsednik.
Rasprave o efikasnosti ruskih „iskandera” vodile su se nekoliko dana. Uključio se i azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev, koji se takođe narugao Pašinjanu tvrdeći da nijedna raketa iz ovog sistema nije pala na teritoriju koju kontrolišu azerbejdžanske snage. Dodao je da bi bilo čudno da je „iskander” efikasan u Siriji, a ne radi u Jermeniji i da je onda suština u onima koji njime rukuju. Jermenska vojska je takođe tvrdila da su tokom drugog jermensko-azerbejdžanskog rata za Nagorno-Karabah ovi sistemi ostali u njihovim skladištima i da nisu korišćeni. U ruskom Ministarstvu odbrane su bili iznenađeni i začuđeni.
Ali problem, naravno, nije nastao zbog toga što su Rusi bili uvređeni Pašinjanovom sumnjom u njihovo oružje, nego zbog toga što je došao trenutak da razreše račune s premijerom koji je državu duže od dve godine vodio sve dalje ka zapadu. A Jermenija je važna država na Kavkazu, u kojoj Rusija ima vojne baze i članica je Dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).
Jermenska vojska, koja je mesecima ćutke podnosila osude za gubitak rata i predaju teritorija, uključila se u unutarpolitički sukob, a to ne bi uradila bez ruske podrške. Ta ista vojska je od dolaska Pašinjana na vlast bila izložena čistkama koje je nova vlada sprovodila, kako u civilnoj administraciji, tako i među starešinama koje su bile dokazane patriote iz prethodnog rata za Karabah. Smatra se da su smene iskusnih oficira jedan od glavnih razloga zašto je Jermenija izgubila rat protiv Azerbejdžana. Pokušaj da Pašinjan za taj poraz okrivi rusku stranu – koja je navodno Jermenima isporučila neispravno oružje (i time na posredan način dovela do kraha) – protumačen je u Moskvi kao veoma drzak manevar, ne samo da krivicu zbaci sa sebe, nego i da Jerevan ubrza ka geopolitičkoj preorijentaciji.
Moskva nikada nije zaboravila Pašinjanov odnos prema bivšim predsednicima Robertu Kočarjanu (koji je uhapšen) i Seržu Sargsjanu. Pašinjan je po dolasku na vlast povukao sa dužnosti generalnog sekretara ODKB-a, bivšeg načelnika Generalštaba Jurija Hačaturova, koji je takođe optužen za učešće u rušenju ustavnog poretka nakon predsedničkih izbora 2008. Tokom jučerašnjeg i današnjeg dana obeležava se 13. godina od početka protesta koji su se završili ubistvom 10 osoba. Takođe, Pašinjan se kao opozicionar koji je imao podršku Zapada protivio prisustvu Jermenije u Evroazijskoj uniji. Tokom revolucije 2018. godine Jermenija je iz predsedničke republike prešla u parlamentarnu i realne poluge moći su se našle u rukama premijera koji je izabran u parlamentu.
Sve do juče Pašinjan nije imao nameru da se politički preda ili pregovara. U nedelju naveče vratio je predsedniku ponovljeni zahtev za smenu načelnika Generalštaba i zakazao okupljanje demonstranata koji ga podržavaju. Neočekivani upad opozicionih aktivista u zgradu vlade i situacija u koju su stigli pregovori između nekoliko strana – premijer, predsednik, opozicija, vojska, Rusi i zapadni partneri jermenskog predsednika vlade – dovela je do Pašinjanovog poteza popuštanja.
