utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 03.03.2021. u 08:59 Ana Vuković

U kovid bolnici radimo kao porodica

(Фотографије Марко Спасојевић)

Aplaudirali smo im svake večeri u 20 časova, a oni su, ne hajući za sopstveno zdravlje stali u odbranu zdravlja čitave nacije. Lekari, medicinsko i nemedicinsko osoblje kovid bolnica pravi su heroji našeg doba, a najteži posao svakako je na onima koji se bore da očuvaju živote najtežih pacijenata.

Jedan od takvih je i Lazar Vrga, strukovni specijalista anestezije i reanimacije, koji već 12 godina radi u službi anestezije i reanimacije Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije.

„Regrutacija” za rat sa koronom, nije mu kaže teško pala, za njega je to bio izazov i prilika da stekne novo iskustvo. Ni posle četiri meseca boravka po hotelima kako bi se izolovao od porodice dok se sa kovidom borio u Infektivnoj klinici, nije imao dilemu da li će prihvatiti poziv doc. Dejana Markovića i prof. Nebojše Lađevića da postane deo tima nove kovid bolnice u Batajnici, kao koordinator zadužen za celokupan rad intenzivnih nega.

Prva dva dana u ovoj ustanovi, zbog odgovornosti pozicije, kaže Lazar Vrga (na slici), bili su mu najteži u karijeri. Njegov posao je da ničeg ne fali. Zadatak mu je da nabavi sve što je potrebno za rad intenzivnih nega, da obezbedi dovoljan broj lekara, sestara, anestetičara, koordiniše i organizuje njihov rad.

Sada, nakon nekog vremena, sve je mnogo lakše. Ekipe su mnogo uigranije zahvaljujući glavnim tehničarima Andrijani Vukmirović, Marini Radovanović Novaković, Zorici Nedeljković i Srbimiru Keranoviću, koji ne obazirući se na sat i radno vreme Lazaru pomažu da se svi zadaci ispune, i da pacijentima ništa ne nedostaje.

Na pitanje šta je najteži deo posla, Lazar odgovara „za šta god da se uhvatite sve je teško, jer ovde je uvek vanredno stanje”. A kako i ne bi kada njihove ekipe brinu o najtežim pacijentima. Onima na ivici života i smrti. Zbog toga je, kaže, najkomplikovanije bilo naći odgovarajući stručni kadar, jer posao poput ovoga ne može da radi bilo ko.

– Zbog otvaranja novih intenzivnih nega čeka nas još puno posla. Zaduženja ostaju ista, ali ponovo treba organizovati dodatne lekare i medicinske sestre koji će stići iz zdravstvenih centara iz Beograda i Srbije. Angažovano će biti oko tristotinak medicinskih radnika... – objašnjava Lazar.

Solidarnost i kolegijalnost su u njihovom kolektivu vrlo značajne. Lekari „uleću” da pomognu jedni drugima ne mareći za radno vreme. Anesteziologa je malo, tako da svi oni i inače u redovnim uslovima funkcionišu kao porodica.

– Ginemo zajedno, nema tu one priče „ovo je moj pacijent, ovo tvoj” nego smo svi u tome i samo tako možemo da dođemo do nekog rezultata – ističe Vrga.

Borba se odužila, ali za ekipu iz Batajnice i dalje nema ni posustajanja, ni odustajanja. Privatni život i odmor za njih će još neko vreme biti pod „suspenzijom”. Jer zna se šta je njihov prioritet: život pacijenata.

Komеntari3
a8334
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранко Ср'б Козаковић
Да, прво им аплаудирамо, па онда одемо на скијање (док они раде без предаха), па на пиЋенце,.. па не носимо маске, посебно млади који су пасивни преносиоци,.. па се тако сретнемо са њима или им пошаљемо (несвесно) оне које смо немаром заразили. Па се ти уморни хероји баве нама, спасавају нам живот, или "нашимнајмилијима". Па опет аплаузи, и тако редом. Поврх свега јаве се Весић и премијерка да нам објасне како је се морају жртвовати људи зарад економије - треба пара за коцке, скупе клизаве плоче
Бранко Ср'б Козаковић
Љубице, мере када се спроведу на време и утицај на економију бива сразмерно мањи - овде се у свему касни. Мантра о "економији" има и своју црну алгебру: колико кошта ковид-пацијент - најблажи, онај тежи са "лежећим даном", онај на кисеонику, респиратору,... колико кошта умрли? Све то има своју цену, коју ми плаћамо, и она је далеко већа од зарада кафанџија и скијалишта. Неће стати привреда, већ само оне гране које нису неопходне у овом невремену, без који се и може и мора у овим условима.
ljubica
Kako god bilo bez ekonomije odnosno bez rada ne moze da se zivi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja