utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 03.03.2021. u 20:15 Borka Golubović-Trebješanin

Pozorište je stvar duše, a od serija se živi

Nadam se da će posebno mlađi deo publike, podstaknut predstavom „Seks–umetnost–komunizam”, početi da traga za mnogim zaboravljenim umetnicima, kaže Miloš Timotijević
Милош Тимотијевић (Фото: А. Васиљевић)

Zašto ste dozvoli da nam decu obrazuju buržuji? Zašto ste dopustili da nam kuće prave buržuji? Zašto ste se bunili samo na rečima dok se naša kultura malo-pomalo pretvarala u buržoasku?

Ovo su reči italijanskog reditelja Pjera Paola Pazolinija, kojeg u predstavi „Seks–umetnost–komunizam” tumači glumac Miloš Timotijević, koje su ujedno, kako kaže za „Politiku”, na njega ostavile snažan efekat.

Zašto ste pristali da nam tela žive po normama buržoaske kulture? Zašto ste prvo prihvatili sve to kao svršen čin i zašto ste onda kada ste uvideli da se ništa ne može promeniti bili skloni da spasavate ono što se može spasiti i time realno učestvujete u vlasti buržoazije, nastavak je Pazolinijevog monologa koji Timotijević izgovara u predstavi „Seks–umetnost–komunizam”, a koji nam je kazivao u pauzi između proba. Predstavu režira Bojan Đorđev, koji je i autor teksta, pored Tamare Antonijević i Tanje Šljivar zasnovanog na delima Margerit Diras, Oskara Daviča i Pjer Paola Pazolinija. Premijera je večeras od 19 sati u Bitef teatru, čime ova pozorišna kuća obeležava svoj 32. rođendan.

Rad na predstavi „Seks–umetnost–komunizam” bio je neobično dug, budući da je prošlo više od godinu dana od početka proba ovog projekta, čija završnica je odlagana zbog pandemije. Baveći se nasleđem 20. veka iz perspektive revolucije umetničke avangarde, komunističke i seksualne revolucije i njihovim nasleđem u 21. veku, u predstavi se sučeljavaju tri intelektualne gromade s dvoje mladih ljudi. Francusku književnicu Margaret Diras igra Vladislava Đorđević, jugoslovenskog pisca i pesnika Oskara Daviča daroviti Slaven Došlo, a Pazolinija Miloš Timotijević, dok su mladi glumci Tamara Pjević i Đorđe Galić.

– Imao sam dosta zanimljiv zadatak u predstavi „Seks–umetnost–komunizam” zato što je Pazolini sam po sebi dovoljno jasan kao autor. Izgovaram na sceni dva njegova velika monologa i jednu pesmu. Jedan od Pazolinijevih fokusa je propitivanje seksualne revolucije. Da li je liberalizacija seksualnosti ključni problem što je ona dopuštena i kao seksualna sloboda, a nije osvojena? Da li ona time što je dopuštena transformiše omladinu u zatvorene ljude, upravo zato što tu seksualnu slobodu nisu osvojili, već im je dozvoljena i dopuštena – kaže Timotijević i dodaje:

– Pazolini se kroz svoje reči najmanje bavi umetnošću. Njegove misli su jasne i negde sam ovo vreme koje smo proveli na probama „potrošio” da ta vrsta gorčine i besa koji osećam s obzirom na to da je društvo ušlo u retrogradni, regresivan period, iskažem kroz njegove reči.

Specifično za predstavu je i to što sve vreme u drugom planu nastaje slika velikog formata, koju slikaju glumci na osnovu trenutne inspiracije. Vizuelni umetnik Siniša Ilić, koji potpisuje scenski prostor, na početku je obučio glumce, a tokom proba već je nastalo nekoliko slika: akrilnim bojama na papiru za crtanje, u stilu, uslovno rečeno, Džeksona Poloka.

Šta će usvojiti od Pazolinija u svom budućem životi i nositi sa sobom, Timotijević kaže:

– Nadu da će se nešto promeniti i nadu da svoj stav, svoje ideološko viđenje budućnosti treba konstantno ponavljati, pričati. Nadu da će se neka leva ideja ponovo roditi, možda u nekom novom ruhu koje će ljudima biti prihvatljivije, a koje neće biti pod tom nekom vrstom pečata koji danas komunizam ima zato što se kod nas on poistovećuje s totalitarnim režimom, a komunizam je jedna vrlo humana ideja.

Miloš Timotijević je, moglo bi se reći dete „Politike”, budući da je od ranog detinjstva često s ocem, poznatim foto-reporterom Draganom Timotijevićem Belmondom išao na „radni zadatak” i provodio sate i sate u ovom zdanju. Iza ovog lucidnog glumca je zavidna karijera. U svoju „ličnu kartu” ubeležio je predstave „Rasprava sa Ernestom Če Gevarom”, „Zmijsko leglo”, „Zoran Đinđić”, „Poseta stare dame”, „Život stoji, život ide dalje”. Na filmu, na kojem ga poslednjih godina mnogo češće gledamo, debitovao je u „Stršljenu” Gorčina Stojanovića, usledili su „Lavirint”, „Sedam i po” „Četvrti čovek”, „Ničije dete”, „Za kralja i otadžbinu”... Igrao je i u filmu Andželine Džoli „U zemlji krvi i meda”, američkom trileru „Novembarski čovek” s Pirsom Brosnanom.

– Nekako se desilo u poslednje tri-četiri godine da me zaista ima malo više na filmu. Uz to glumac mnogo lakše živi kada snima, nego kada je samo na sceni. Pozorište je stvar duše, a od filma, odnosno serija, najbolje se živi. Morate da napravite balans, ako je ikako moguće, da uskladite rad i u pozorištu, na filmu i serijama, da biste nahranili i dušu i telo. Ako se bavite samo pozorištem, ulazite u vrstu modela preživljavanja. Ne tražimo mi nikakva bogatstva, ali jednostavno nam je potrebno da imamo vrstu slobode da možemo da mislimo, radimo, da možemo da se posvetimo onome što najviše volimo, a samim time i da publici ponudimo kvalitet – veli naš sagovornik.

Dok se sa scene Bitef teatra bude obraćao publici kroz lik Pazolinija, Miloš Timotijević se kani da već u aprilu nastavi snimanja serije „Besa”. U međuvremenu evo kako živi „novu normalnost”, koju nam je ovo vreme pandemije donelo:

– Opet ću da citiram Pazolinija: „Glavna crta čoveka je prilagođavanje.” Dakle, moramo se prilagoditi novom vremenu. Moramo da naučimo šta je distanca, posebno s nepoznatim ljudima, da razumemo da smo jedni drugima opasnost, ali i da smo u isto vreme jedni drugima podrška. Treba izbeći misao: „Čovek je čoveku vuk.” Zavadili su nas, podelili previše. Moramo da nađemo zajednički stav, da nađemo makar nešto između individualizma i kolektivizma što nas spaja. Prisetimo se aktera ove predstave: Diras, Daviča, Pazolinija. Bili su tri mislioca proteklog veka, tri velika umetnika, ali su svi nekako što se tiče današnje generacije zaboravljeni. I to je ono što je ključni problem, posebno je, čini mi se, zaboravljen Oskar Davičo. Nadam se da se posebno mlađi deo publike, kad dođe da pogleda predstavu, neće samo zapitati ko su bili, nego da će podstaknuti predstavom krenuti da kopaju, tragaju za mnogim zaboravljenim ljudima. A mislim da ih je previše. Da pitate nekog mladog čoveka ko je bio Džon Lenon, nisam siguran da bi znao – zaključuje Timotijević.

Komеntari3
25765
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Пре свега комплимент овом глумцу који има свој аутентични оригинални израз као глумац али и има поштовање и велики респект према старијим колегама (старој школи глуме). Он је свестан да је комерцијализација културе нужно довела до експлозије комерцијалних садржаја али да ће ум. квалитет самим тим деградирати у свим стандардима па и глумачким. Више пута сам упозоравао да уметност неможе да се третира тржишним принципима само према заради то је довело до експлозије кича и шунда у свим медијима.
milenko popić- etnoseljak
Njegova odlično urađena uloga policajca "kovter beka" kriminalncima u onoj "povjetarac" seriji pored Bikovića,opredmetila se ovih dana u stvarnosti. Nije dakle bila stvar filmske ekspresije i "žanrovskog proizvoda"kako je Biković kazao voditeljki idući " Balkanskom ulicom",već nakaznog naličja urbanog prostora koji,ne liči na,već jeste zvjerinjak.Iz otvorene rupetine pokuljali su "štekovi","glavosječe",pa kako reče D. M. Karlo,varikina "koja je čudo",snajperi...Dragojevićeve "Rane"ne zarastaju.
cjepidlaka
Razumjeli smo grešku; "kvoter", a ne "kovter". Samo što ih u našoj mučnoj stvarnosti ima koliko i "napadača".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja