utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 04.03.2021. u 20:00
ISHRANA

Pšenične klice u dijetama

One su prirodan eliksir za jačanje oslabljenog organizma, a korisne su i protiv osteoporoze i depresije
(Фотографије Пиксабеј)

Pšenične klice u zdravoj ishrani svakako imaju posebnu ulogu, a koristi u vidu boljeg zdravlja i vitalnosti organizma nisu zanemarljivi. Kao nutricionista mogu da preporučim pšenične klice  najpre osobama koje su vegani ili su na specifičnim režimima ishrane. Naravno, pšenične klice se mogu koristiti i u uobičajenoj ishrani prosečnog građanina Srbije, dakle sportista, dece i trudnica, a lako se i pripremaju.

Pšenične klice su ništa drugo do proklijalo seme pšenice, a možete ga uzgajati i sami, naravno ukoliko to želite. Alternativa su biošopovi koji nude sušene pšenične klice. S obzirom na to da je sveže uvek najbolje, opšti recept za klijanje pšenice je jednostavan.

Potrebni su vam vam jedna čista staklena tegla (720 ml), gaza + gumice (umesto poklopca) i naravno – voda i (najbolje rešenje) organsko seme pšenice. Nikako nemojte da koristite klasičnu semensku pšenicu, jer je ona tretirana hemikalijama.

(Foto www.nadijeti.com)

Dobro opranu pšenicu stavite u teglu, nalijte dovoljno vode da ogrezne, poklopite gazom i zategnite gumicom. Najbolje je da potapate seme pšenice uveče pred spavanje, a ujutru (posle nekih 12 sati) isperete vodu, dakle prospete je ne skidajući gazu i ostavite nakratko teglu da stoji naopako pod uglom od 45 stepeni, tek da klice (pšenica) budu vlažne, ali da ne budu pune vode. Dovoljno je da ispirate seme pšenice par puta dnevno kako bi ono zadržalo vlažnost i proklijalo. Tako se eliminišu i zaostali mikroorganizmi i toksini i sprečava se da se klice ne ubuđaju. Kada klice dostignu nekih 1,5-2 cm (3-4 dana klijanja na oko 20 stepeni Celzijusa), odradili ste posao. Nekoliko časova pre upotrebe, stavite teglu na direktno sunčevo zračenje, da klice dobiju malo hlorofila.

Klice se čuvaju u frižideru u poklopljenoj posudi (ili tegli sa poklopcem), najviše 3-4 dana (posle toga nisu za upotrebu), ali ih je poželjno svakodnevno isprati pod mlazom vode iz česme i naravno ocediti, kako bi zadržale svežinu.

Pšenične klice su najvredniji deo zrna pšenice i bogate su magnezijumom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, cinkom, čak i selenom, kao i vitaminima Be1, Be2, Be6 i E. Vitamin E je antioksidans kojeg obično nedovoljno unosimo u organizam, a ima veliku ulogu u očuvanju zdravlja kože. Selen pozitivno utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Nutritivno su vredne, ali i energetski, jer daju 287 kcal/ 100 g. Od toga na belančevine dolazi 27 g, ugljene hidrate 20 g i masti 11 g.

Klice nisu nikakvo čudo, ali su prirodan eliksir za jačanje oslabljenog organizma, protiv osteoporoze i depresije. Najbolje ih je jesti isti dan ili sutradan, a najviše 3 do 4 dana. Ako ih uvedete u jelovnik, možete ih klijati svakodnevno u 3-4 tegle (u raznim fazama), tako da uvek imate na raspolaganju sveže klice.

Prve efekte na organizam prilikom konzumiranja pšeničnih klica osetićete već za dvadesetak dana. Opšta je preporuka da se na svaka tri meseca, odnosno na smeni godišnjih doba (a obavezno zimi) konzumiraju pšenične klice kako bi se učvrstio i imuni sistem i predupredile sezonske bolesti. Klice su odlična zamena za sveže povrće. Kao sveže, klice se koriste u raznim salatama, šejkovima, sendvičima, sosovima, uz jogurt itd. Veoma su bogate vlaknima, što svakako doprinosi dobrom varenju, a umiruju i želudac. Preporučuju se i u dijetalnoj ishrani.

Sušene pšenične klice, koje se mogu naći u bioradnjama, zadržavaju dobar deo nutritivnih karakteristika i mogu se koristiti kao sveže, ukoliko ne želite da se opterećujete klijanjem u vašem domu. Postoje i proizvodi od proklijale pšenice, a jedan od njih je i tonus hleb.

Jasna Vujičić, nutricionista

www.nadijeti.com

Komеntari0
7d0e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja