ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 03.03.2021. u 22:00 Ivana Albunović

Srbija dočekuje žetvu s velikim zalihama pšenice

U proteklih osam meseci izvezli smo svega 530.000 tona pšenice i brašna, a plan je bio 1.250.000. – Plašim se da će nam ostati rezerve koje će vršiti pritisak na cene – kaže Vukosav Saković iz „Žita Srbije”
(EPA-EFE/GUILLAUME HORCAJUELO)

Suprotno svim predviđanjima da će se rast cena žitarica početkom 2021. godine zaustaviti, one idu na gore usled pandemije i nestabilnog stanja na tržištu koje diktiraju investicioni fondovi.

Prema poslednjem izveštaju produktne berze u Novom Sadu, kukuruz je ponovo poskupeo za oko 2,5 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Kako se navodi, cena žita ostala je nepromenjena. Novosadska berza ističe još jedno neuobičajeno dešavanje na domaćem tržištu a to je da su cene pšenice i kukuruza bile na gotovo istom nivou.

Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije” kaže da su cene kukuruza i pšenice sve bliže i da se sada vidi da imaju jednu dodirnu tačku na 22,50 dinara.

– Ta cena će se sigurno ubrzo izjednačiti, ali će na osnovu zakonitosti tržišta kukuruz postati skuplji od žita, što neće biti prvi put u istoriji jer smo ovakvo stanje već imali i u prethodnim godinama – objašnjava naš sagovornik. Kukuruz je, dodaje, veoma tražena roba u izvozu, a uz to su domaći prodavci bili raspoloženi da ga prodaju.

– Tražnja za pšenicom bila je periodično dobra ali naši prodavci nisu reagovali na tu tražnju. Čekali su višu cenu iako je ona, jedno vreme, bila čak i bolja na domaćem nego na međunarodnom tržištu. Zbog toga sada imamo zanimljivu situaciju na tržištu. Nismo na vreme ispratili naše mogućnosti. Sada već postoji realna opasnost da ćemo novu žetvu dočekati sa prilično velikim zalihama pšenice – naglašava Saković i napominje da u takvoj situaciji, kada tražnja slabi, cena logično dobija silazni trend.

Od oktobra 2020. do kraja februara, Srbija je izvezla 1.862.000 tona kukuruza. U Udruženju „Žita Srbije” navode da su očekivanja čak i premašena i smatraju da će krajnji plasman kukuruza na strana tržišta dostići 3,2 miliona tona. Nasuprot dobrim rezultatima u izvozu kukuruza, sa pšenicom je potpuno drugačije i kaže da sada ulazimo u vremenski tesnac. Ekonomska godina počinje od žetve od 1. jula i traje do 30. juna. U proteklih osam meseci izvezli smo svega 530.000 tona pšenice i brašna, a plan za izvoz bio je 1.250.000. Do nove žetve ostalo je četiri meseca, s tim da se u poslednjem mesecu svakako neće trgovati.

Prema njegovim rečima, Srbija je izgubila nekoliko meseci kada je izvoz pšenice bio veoma loš, gotovo simboličan. Kako objašnjava, na svetskom tržištu nije kao kod nas na lokalnom, gde prodajete stari rod sve dok ne stigne nova pšenica. Ta prodaja završava se dva meseca pre nove žetve. Posle toga, velike multinacionalne kompanije počinju da kupuju novu pšenicu. Problem je i u domaćoj logistici. Broj transportera na Dunavu je ograničen, pa čak i da se sada svi oni koji imaju višak žita odluče da ga prodaju to ne bi bilo moguće.

– Zbog toga je dobro da izvoz bude raspoređen tokom godine. U naredna tri meseca se nećemo proslaviti. Očekujemo izvoz žita od još 150.000 tona. Što znači da će nam u završnim zalihama ostati više od 500.000 tona. To su visoke zalihe za nas i one će vršiti pritisak na cenu – objašnjava Saković. Napominje i da poređenja s prethodnom godinom nisu adekvatna jer „smo tada imali problem sa kvalitetom žita a proizvođači nisu želeli da ga prodaju kao stočnu pšenicu. Imali smo i početak pandemije kovida 19, kada su pravljene ogromne zalihe i mleveno više brašna nego što je bilo potrebno.

– Bolje je poređenje šta smo mogli da uradimo a nismo, i da ćemo prodati tek nešto više od polovine pšenice od onoga što smo predvideli – navodi Saković i dodaje da Srbija ima dovoljno skladišnih kapaciteta i za zalihe i za novi rod, da se ta pšenica naravno neće baciti ali je pitanje po kojoj ceni će kasnije biti prodata i izvezena.

– U svakom slučaju u narednom periodu žito ne može da poskupi a koliko će pojeftiniti zavisi od budućih cena na međunarodnom tržištu – naglašava Vukosav Saković.

Komеntari4
a5932
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Растко Дијаспорац
Имамо вишак пшенице, чекали смо цену. А пошто ће се на крају продати незна се. Ово је можда прилика за организовање “клађења” као што се то ради на берзи у САД.
Car sloba
Pad cena pšenice se ne odražava na kvalitet hleba. U marketima je ponuda velika ali kvalitet nije odgovarajući - žilava kora, mrvi se u velikim količinama.
Branko Scandinavia
Mislim da je problem u kvalitetu psenice koja se proizvodi u Srbiji,pre svega u Vojvodini.Od nje se ne mogu dobiti kvalitetni tipovi brasna.U skladu sa tim i postignuta cena i plasman na stranom trzistu. Na domacem trzistu je problem sa padom broja stanovnika i starosna strktura.(djed ne moze pojesti kao mladic). Licno me je sramota kad u Norveskoj jedem kvalitetniji hleb nego u Srbiji.
Ginko
Na zapadu jeste hleb kvalitetniji ali samo ako poredite hleb iz marketa nas i njihou iz pekare. Nase pekare imaju odlicne hlebove i peciva. A treba znati i cene. U Nemackoj u pekari hleb je minimun 2.15 centi. Sto je 250 din za hleb sto je preskupo za bilo kakav da je taj hleb.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja