nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 04.03.2021. u 08:04 Mladen Kremenović

Sećanje na stradale u hrvatskoj agresiji na Brod

Ispred spomen-obeležja u mesnoj zajednici Brodsko polje obeleženo 29 godina od napada na ovu opštinu
Помен на жртве страдале у марту 1992. године (Фото Борачка организација Брод)

Od našeg stalnog dopisnika

BANjALUKA – Pre 29 godina, u martu 1992, iz Slavonskog Broda u Hrvatskoj preko mosta na reci Savi u opštinu Brod (RS/BiH) prešao je veliki broj hrvatskih vojnika dobro naoružanih teškim naoružanjem. Napad na srpsko stanovništvo počeo je na glavnom putu Brod–Derventa, odnosno u Stadionskoj ulici, kada su hrvatsko-muslimanske vojne snage zajedno sa 108. brigadom Zbora narodne garde (ZNG) zauzele centar grada, podsetio je predsednik Predsedništva opštinske boračke organizacije Zoran Vidić, povodom obeležavanja godišnjice agresije Hrvatske na Brod. Kod spomen-obeležja u mesnoj zajednici Brodsko polje u opštini Brod juče je obeleženo 29 godina od agresije hrvatske vojske na ovu opštinu.

Zoran Vidić rekao je da je 3. mart u istoriju Broda upisan kao dan kada su Srbi s područja tadašnje opštine Bosanski Brod 1992. bili izloženi otvorenoj agresiji iz Hrvatske. O prelasku hrvatske vojske preko mosta u Brod postoje sačuvani video-snimci. Prema izjavama i dokumentima kojima raspolaže Boračka organizacija Brod, 3. marta 1992. u Bosanskom Brodu održan je sastanak predstavnika tri naroda, odnosno političkih vođa stranaka koje su imale odbornike u lokalnoj skupštini.

Cilj sastanka bio je da se smire tenzije izazvane sprovođenjem jednostranog referenduma o otcepljenju BiH od Jugoslavije (1. marta), a tadašnji predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Bosanski Brod Mihajlo Srijemac predložio je rešenje o smirivanju napete situacije.

No, po povratku kući, Srijemca su, pucajući iz vatrenog oružja, ranili pripadnici hrvatsko-muslimanske koalicije potpomognute snagama HOS-a iz Slavonskog Broda, podsećaju banjalučki mediji i navode kako preživeli svedoci tog vremena opisuju da je potom nastavljeno zastrašivanje lokalnog srpskog stanovništva fizičkim maltretiranjem, pljačkama i odvođenjem u logore, te da je napad na Brod 3. marta bio samo uvod u zločine koji su se tog meseca dogodili na području ove opštine.

Članovi porodica Martić i Dujanić ubijeni su 25. marta 1992. u Brodu, a već sutradan dogodio se pokolj u Sijekovcu, prvi ratni zločin na teritoriji BiH. Pripadnici regularne hrvatske vojske, zajedno s paravojnim hrvatsko-muslimanskim jedinicama iz BiH i Hrvatske, 26. marta 1992. u Sijekovcu ubili su devet srpskih civila, a narednih dana ubijeno je još 37 Srba iz ovog prigradskog naselja. Tokom 1992. u Sijekovcu je ubijeno 46 srpskih civila, navode u Boračkoj organizaciji Brod.

Predsednik Odbora za traženje zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS Marko Grabovac rekao je da srpski predstavnici u institucijama BiH moraju da zatraže od Tužilaštva BiH da javno otvori arhive i dokumentaciju, te da konačno procesuiraju po komandnoj odgovornosti naredbodavce i izvršioce ovih zločina. Radoslav Kokić, predsednik Skupštine Boračke organizacije Brod, kaže da su 3. maja snage iz Hrvatske zauzele uži centar grada.

„Od ulaska hrvatskih snaga do potpunog proterivanja Srba iz Broda stradalo je 85 pripadnika teritorijalne odbrane, jer Vojska RS nije bila formirana u to vreme, kao i 33 mlada vojnika JNA. Skladište robne kuće pretvoreno je u logor i viđeniji Srbi su tamo zatvoreni. Nažalost, tačan broj stradalih civila nemamo, ali ubijeno je oko 200 ljudi koji nisu bili nikakva oružana formacija”, podsetio je Kokić.

Komеntari15
c9a44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Како то да тадашња ЈНА која је бројне Србе мобилисала у резервисте није била способна да спречи прелазак паравојних формација Хрватске преко Саве?Они не само да су прешли, побили цивиле и друге одвели у логоре на мучење, него су ускоро потпуно опколи Србе Крајине , Тек тада Срби из обруча крећу у пробој , а након пробоја углавном остају на достигнутим позицијама и ни корака даље. Зар није било једноставније спречити прелазак преко Саве и опкољавање него се пробијати кроз утврђени обруч?
Avdo
Izbacivanje "Bosanski" ispred Broda je takodje oblik agresije, na istoriju i geografiju.
Avdo
@ Aca: "Bosnjak" je stari etnonim na oblik koji se javlja i kod nekih drugih slovenskih naroda koji nemaju nikakve veze s Malom Azijom: Poljak, Slovak, Morlak itd.
Аца С. Илић
@Авдо, то није твој проблем јер ти си Бошњак, тако сте се изјаснили, а "Бошња" није Босна него једна област у Малој Азији. Ми којима је Босна завичај а Србија отаџбина уређиваћамо ствари онако како нама одговара односно како су наши преци радили -"још од Кулина Бана" !
Марко Латиновић
Догађаја у тадашњем Босанском Броду и Сијеквцу добро се сјећам. Примјетио бих да и дан-данас тамошњи Срби примјеном "одокативне методе" говоре о броју убијених Срба. Да да, такви смо ми Срби - зато нас и сврби! Или, други примјер: Тих дана српска штампа орила се од повика против извјесног Армина Похаре, наводног вође муслимански нападача на Сијековац. Од тада до данас тог Похару нико није ни поменуо, чак се пронијела вијест да је дотични касније, у некој форми чак сарађивао са Србима!? Шала?
Vlado
Ako mislite da se radi o ratnom zločinu, zašto ne pokrećete tužbu? Mislim da je priča malo kompliciranija.
drBane,london
Ne prica je vrlo jednostavna.tuzba postoji ali se ne sudi NATO saveznicima.U to vreme Aliji ovo nije bilo ugrozavanje BiH ali slike Milosevica na sofersajbnama nekih kamiona iz Srbije je bio napad na Bosnu.jako dobro se secam tih dana i bezobrazluka nase muslimanske brace.A onda su u Mostaru dobili sta su dobili,od kolega ustasa.
bb
Hvala Politici na ovom članku!Mislim da ovdje nije naveden jedan vrlo važan podatak a to je,da su svi stanovnici Srbi opstine Bos.Brod protjerani a kuće popaljene.Pišem ovo zbog toga sto su se stekli svi uslovi da se tuzi država Hrvatska za naknadu štete posto je to uradila njihova regularna vojska.Zašto se ne ulaze tužba nikome nije jasno.Čak je jedan poznati hrvatski advokat posle jedne Haške presude pomenuo mogućnost da država Hrvatska mora platiti štetu .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja