nedelja, 18.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 04.03.2021. u 14:54 Milica Dimitrijević

Radovi na papiru Bate Mihailovića

U Galeriji Rima od večeras prvi put i njegova značajna apstraktna slika velikog formata iz 1962, do sada nepoznata beogradskoj javnosti
„Без назива”, уље на платну, 1962.

Lepu praksu podsećanja na neke od naših najvećih slikara, onih koji su ostavili neizbrisiv trag ne samo unutar granica naše zemlje, Galerija Rima nastavlja novom postavkom u beogradskog izložbenom prostoru. Istančan izbor radova na papiru srednjih i malih fotmata nastalih u prvom pariskom periodu stvaralaštva Milorada Bate Mihailovića, među kojima su i oni do sada neizlagani, poštovaocima njegovog slikarstva biće dostupan od večeras, premijerno od 18 do 20 sati, uz poštovanje svih epidemijskih mera.

Izložba koja traje do kraja marta obuhvata hronološki okvir od 1953, kada umetnik ima svoja prva predstavljanja u Parizu, do početka šezdesetih godina, kada nastaju njegova čuvena likovna ostvarenja velikog formata. Pred publikom će biti radovi na kojima se, uz njegov potpis francuskom transkripcijom prezimena i godinom nastanka povremeno nalazi dodato i ime francuske prestonice, kao odrednica za pripadnost konkretnom umetničkom podneblju koje njegovom slikarstvu daje posebnu identitetsku oznaku.

‒ Ova dela nastaju u dobu kada Bata Mihailović izlaže na važnim pariskim salonima, samostalnim i grupnim izložbama u Evropi i Jugoslaviji, o njegovom slikarstvu aktivno pišu renomirani jugoslovenski i francuski istoričari umetnosti i likovni kritičari. Grad svetlosti postaje važno obeležje koje primećujemo na pojedinim slikama i radovima na papiru. Sarađuje sa poznatim pariskim galerijama, među kojima posebno važno mesto zauzima galerija ’Rive Gauche’, u kojoj pored samostalnih izlaganja, učestvuje na izložbi akvarela i gvaša sa brojnim značajnim umetnicima, među kojima su: Ernst, Dibife, Mata, Mišo i Jorn (1958). U Galeriji ’Ariel’, sa kojom će dugo sarađivati, učestvuje na izložbi gvaša, akvarela i pastela, na kojoj istovremeno izlažu i Hartung, Poljakov, Bitran, Žile i Marijen (1960) ‒ kaže nam Marija Stanković, kustoskinja Galerije Rima, objašnjavajući i šta to na izloženim delima pažljiv posmatrač može uočiti:

‒ Radovi na papiru, koji nastaju u kombinovanoj tehnici, posebni su po tome što predstavljaju period transformacije njegovog likovnog jezika, međustanje između figurativnog beogradskog početka i apstraktnog izraza prirode koji obeležava prve dve decenije njegovog boravka u Parizu. U ovom korpusu dela možemo da primetimo kako nestaje prepoznatljivost motiva koji referišu na materijalni svet, možemo da pratimo kako predmet i sve ono što možemo imenovati nestaje pod naletima ekspresivnih i impulsivnih Mihailovićevih poteza. Paralelno sa nestajanjem figurativnog i predmetnog aspekta u njegovom slikarstvu, opstaje svojevrsno događanje u njegovim radovima, svojevrsno zbivanje koje upućuje na prirodne fenomene, kojima Mihailović često imenuje svoje slike.

Pored radova na papiru, biće izložena prvi put značajna Mihailovićeva apstraktna slika velikog formata iz 1962, do sada nepoznata beogradskoj javnosti, na osnovu koje možemo govoriti o vezivnom odnosu između radova na papiru i slika s početka šezdesetih godina 20. veka.

‒ I radovi na papiru i slika predstavljaju likovna stanja u kojima se vodi borba između predmetnog i nepredmetnog, a gledajući ih zajedno možemo videti kako se kompoziciona istraživanja i koloristička rešenja do kojih Mihailović dolazi u radovima na papiru manifestuju u njegovim potonjim slikama. Ovo delo predstavlja i reprezentativan primer „apstraktnog pejzaža” koji na ovoj izložbi posmatramo kao jezičku igru, da bismo time uputili na fluidnost značenja pojmova i na stanje slike kao likovno polje sukoba ‒ zaključuje naša sagovornica.

Komеntari0
24b83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja