nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 04.03.2021. u 19:54 Tanja Vujić

Svetska cena nafte ponovo „u rukama” Saudijske Arabije

Grupacija OPEK plus danas vaga da li da tržištu doda još barela, dok korona naizgled uzmiče, privreda oživljava, a Vašington hladi odnose s Moskvom i Rijadom
(Фото EPA-EFE/Mohamed Messara)

Ne nagađajte o onome što je nepredvidivo. Princ Abdulaziz bin Salman, saudijski ministar energetike, tim rečima je početkom sedmice upozorio berze da ne spekulišu o ishodu današnjeg samita grupacija OPEK i OPEK plus – zbirno 23 petro-države, u čijim je rukama 40 odsto svetske proizvodnje nafte.

Treba li svetu od aprila više nafte, budući da korona globalno kao da posustaje, masovna vakcinacija uzima maha, dok privreda gde-gde (uglavnom u Aziji), pokazuje neke znake oživljavanja?

Ovo je ključno pitanje za uticajni „petro-krug 23” predvođen Saudijskom Arabijom i Rusijom (drugi i treći svetski petro-proizvođač), koji trenutno „na lageru” dnevno drži oko sedam miliona barela nafte, ili oko sedam odsto svetskog snabdevanja.

I dok berze frenetično nagađaju da će OPEK plus dogovoriti povećanje dnevnih isporuka od aprila između 500.000 i 1,5 miliona barela nafte dnevno, Rijad i Moskva spoljnom svetu šalju protivrečne signale o zajedničkom odvrtanju, odnosno zavrtanju petro-slavina „Bloka 23”. Usput treba napomenuti da vodeći svetski proizvođač nafte – Amerika, nije članica ovih petro-udruženja, mada su Teksas i bivši predsednik SAD Donald Tramp prethodnih godina uspostavili solidne odnose sa liderima OPEK-a plus.

Bilo kako bilo, s prvim znacima globalnih „post-korona” privrednih boljitaka i novom američkom administracijom u Vašingtonu, već primetno nenaklonjenom tekućem poretku stvari u Rijadu i Moskvi, pred liderima OPEK-a plus stoji još jedna dilema. Naime, da li će tri vodeća svetska proizvođača i izvoznika nafte u narednom periodu (recimo, tokom mandata Džozefa Bajdena) uopšte sarađivati u ovoj strateškoj privrednoj grani svetske privrede.

Vodeći članovi OPEK-a plus Rijad i Moskva u ovom trenutku ne znaju baš tačno kako će se američka spoljna politika (pa onda i energo-sekcija) prema Saudijskoj Arabiji i Rusiji menjati, i to već od ovog proleća. U toj magli unutrašnja razilaženja Rijada i Moskve verovatno su manje značajna od zajedničkog fronta pred svetom. Pogotovo Amerikom.

Tako uoči današnjeg samita OPEK-a plus Aleksander Novak ističe da svetsko tržište nafte već deluje „izbalansirano” i da bi se moglo početi s odvrtanjem petro-slavina. Zvanični Rijad, predvođen princom prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom i ministrom energetike princom Abdelazizom bin Salmanom, skeptičan je i zagovara „ekstremnu opreznost” pred idejom da se svetsko tržište sada zaspe naftom. Najuticajnija članica OPEK-a ovakvu uzdržanost javno obrazlaže krhkošću globalne privrede i brojnim zloćudnim mutacijama korone koje se šire po svetu. Upravo zbog još neizvesnog otrzanja sveta od korone, OPEK je krajem prošle godine dogovorio da svakog meseca procenjuje koliko bi nafte trebalo da isporučuje na tržište (ovog meseca oko 35,803 miliona barela dnevno). Jesu li Rijad i Moskva ovog puta u sudbonosnom petro-raskoraku, koji bi mogao da ugrozi opstanak OPEK-a plus, kao što je to delovalo prošlog aprila nakon slične svađe oko petro-slavina? Tada je cena barela pala u nezamislivi minus. Danas merno bure „brenta” staje oko 60 američkih dolara (neki slute da će uskoro biti i 100 dolara). Rijad je iz lanjske „petro-kavge” s Moskvom izvukao neke zaključke. Na primer: da bi podmirio budžetske planove, Rijadu odgovara cena barela od oko 68 dolara. Moskvi je za slične namene dovoljno da barel košta 46 dolara. Ko bi mogao biti opušteniji u tom petro-savezu deluje očigledno. Stoga je Rijad, nakon što je postalo jasno da se menjaju politički vetrovi s one strane Atlantika, početkom januara izvukao – kako je to ocenio Aleksander Novak – „novogodišnji dar” tekućem globalnom petro-poretku. Naime, samoinicijativno i bez najave, Rijad je zavrnuo sopstvenu petro-slavinu, smanjivši proizvodnju za oko milion barela nafte dnevno. Iza toga, cena barela osetno je skočila. I ne samo to.

Rijad je svojim smanjenjem proizvodnje unutar OPEK-a i OPEK-a plus omogućio da opšteodređen plafon proizvodnje za članice ostane netaknut, a da pojedinci, među njima prvenstveno Rusija i Kazahstan, u februaru i martu – prema svojim ranije istaknutim željama, podignu sopstvenu proizvodnju. Uza sve ovo, Rijad i dalje raspolaže najvećim globalnim kapacitetima za rezervno skladištenje barela.

Saudijska Arabija sada proizvodi oko 8,8 miliona barela nafte dnevno. Mogla bi i više, a možda i manje – sve, izgleda, zavisi od okolnosti i procene najuticajnijih prinčeva u Rijadu. 

Komеntari1
79f1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dule Los Angeles
Berza reaguje. Nece politicku nesugurnost. Jutros je barel skocio za $ 2,60 za samo jedan sat. Ratovati ce se naftom! Bajden je figura i mora da slusa. Poceo je "rat" sa Saudijacima. Otkazao Trampov 100 milijardi ugovor o isporuci oruzja zbog suludih politickih igare. Demokrata, ekonomskie neznalica, guraju zabludu, "najveca ekonomska sila"! Nezaposlenost i inflacija- stampanje para, ce trajati. USA kriza je TU! I bogati je vide. Vide i da je Narod vec gladan! Ali, ko ce i za NJIH da brine!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja